Коран глава 74

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
КОРАН


ОГРНУТ
Дато у Меки. — 55 стихова.
У име Бога благога и милосрднога.

1. О ти који си огрнут плаштом!

2. Устани и опомињи људе.

3. Својега Господа прослављај.

4. Своје одијело држи чисто.

5. А од гнусобе бјежи.

6. Не раздаји ради гомилања.

7. Стрпјељиво чекај својега Господа.

8. Када дах буде затрубио у трубу,

9. Тај дан ће бити мучан дан,

10. Дан мучан за невјернике.

11. Остави ме сама са човјеком којега сам створио.

12. Ја сам му дао бескрајна богатства,

13. И синова напреднијех пред његовијем очима.

14. Ја сам му све поравнио.

15. И ево га сада гдје жели да му ја сва та блага умножим.

16. Никако, јер је он отврднуо пред нашим чудесима.

17. Ја ћу га присилити да се успење мучном узбрдицом.

18. Он је испитао и удесио све, да се бори противу Корана.

19. Нека буде убијен као што је све удесио!

20. Још један пут, нека буде убијен као што је све удесио!

21. Он је погледао около себе.

22. За тијем се намрштио и лице му се смрачило.

23. Он се одвратио од истине и надуо се охолошћу,

24. И рекао је: Коран је само позајмљена чаролија,

25. То је само ријеч једнога човјека.

26. — Ми ћемо га пећи на ватри пакленој.

27. Како ћеш познати Сакар (ватру паклену)?

28. Она све сажиже, она све начиње, све дохита.

29. Она пали месо човјеково.

30. Изнад ње стоје деветнаест анђела.

31. Ми смо само анђеле поставили за чуваре ватре; ми смо казали њихов број само зато да би то било искушење (оглед) за невјернике; искушење (да их ставимо на оглед), како би људи од Писама вјеровали у истинитост Корана, и вјера вјернијех тијем била увеличана,

32. И како људи од Писама и вјерни не би сумњали;

33. Како би они којих је срце заражено болешћу, и невјерници, рекли: Шта Бог хоће да рече са овом сликом?

34. То је тако. Бог заводи оне које хоће, а руководи које хоће. Нико други осим њега не зна број његове војске. То је само опомена људима.

35. Јест, и ја се кунем мјесецом,

36. И ноћу, када се удаљава,

37. И јутром, када се зарумени,

38. Да је пакао једна од најтежих ствари,

39. Да је то опомена за људе,

40. За оне између вас који ступају напријед, као и за оне који остају натраг.

41. Свака је душа талац за своја дјела; али људи с десне стране

42. Ући ће у баште и питаће се узајамно о кривцима. Они ће питати и њих саме, говорећи:

43. Ко вас је довео у сакар (у пакао)?

44. Они ће одговорити: Ми нијесмо никада свршавали молитву.

45. Ми нијесмо никада нахранили сиромаха.

46. Ми провођасмо своје вријеме у празнијем разговорима са онијем који их водијаху.

47. Ми држасмо да је дан суђења лаж.

48. До тренутка у који се о њему увјерисмо.

49. Посредништво посредникâ неће им ништа послужити.

50. Зашто они бјежаху од опомене,

51. Као што поплашени магарци бјеже пред лавом?

52. Сваки би од њих желио да му од Бога дође особени налог.

53. То неће бити тако; но они се не боје будућега живота.

54. То неће бити тако. Коран је опомена; који год хоће, тај је опоменут.

55. Божје ће опомене слушати само они којима он допусти. Бог заслужује да га се боје. Он милује праштати.