Коран глава 19

Извор: Викизворник
Jump to navigation Jump to search
КОРАН


МАРИЈА
Дато у Меки. — 98 стихова.
У име Бога благога и милосрднога.

1. Каф. Ха. Ја. Аин. Сад. Ево приповјести о милосрђу твојега Господа спрам његова слуге Захарије.

2. Онога дана у који он призва својега Господа у тајној молитви,

3. И рече: Господе, моје ослабјеле кости сахну у мени, и моја глава блијешти пламеном сједине.

4. Ја нијесам никад био несрећан у молитвама које теби управљах.

5. Ја се бојим својих који ће доћи послије мене. Моја је жена нероткиња; дај ми нашљедника који би долазио од тебе,

6. Који би наслиједио мене, који би наслиједио породицу Јаковљеву; и дај, Господе! да теби буде пријатан.

7. О Захарија! ми ти навјештавамо сина. Његово ће име бити Јахија (Јован).

8. Прије њега, нико није имао то име.

9. Захарија рече: Господе! како ћу имати сина? Моја је жена нероткиња, а ја сам престарио.

10. Бог је рекао: То ће тако бити. Твој је Господ рекао: То је мени лако. Ја сам те створио кад ти нијеси био ништа.

11. — Господе, дај ми знање као јемство твојега обећања. — Твоје ће знамење бити ово: Три ноћи нећеш говорити људима, и ако ћеш бити здрав.

12. Захарија од светилишта приђе народу, и знакове му даваше да Бога хвали јутром и вечером.

13. О Јахија! узми ову књигу тврдо ријешен. Ми смо Јахији дали мудрост још док је он био само дијете,

14. И још њежност и чистоту. Он бијаше смјеран и добар спрам својих родитеља. Он не бијаше жесток, ни непокоран.

15. Нека је мир на њему на дан у који се родио, и на дан у који ће умријети, и на дан у који ће бити повраћен у живот.

16. О Мухамеде! говори у Корану о Марији, како остави свој род и оде на источну страну.

17. Она се покри велом који је заклони од њиховијех погледа. Ми јој посласмо свој дух. Он узе пред њом облик човјека савршенога образа.

18. Она му рече: Ја у милосрднога тражим уточишта против тебе. Ако га се ти бојиш....

19. Он одговори: Ја сам посланик твојега Господа, којему је наређено да ти да сина светога.

20. Како ћу ја, одговори она, имати сина? Никоји човјек није се никад приближио мени, а ја нијесам развратна жена.

21. Он одговори: То ће тако бити; твој је Господ рекао: То је мени лако. Он ће бити наш знак пред људима, и доказ нашега милосрђа. Суд је изречен.

22. Она постаде здјетна, и склони се у једно удаљено мјесто.

23. Болови порођаја снађоше је код урмина стабла. Камо да сам, повика она, прије умрла, и заборављена вјечнијем заборавом!

24. Неко јој испод ње[a] викну: Немој се жалостити. Твој Господ је учинио да поток потече поред твојих ногâ.

25. Затреси урмино стабло, зреле урме пашће ти са њега.

26. Једи и пиј и освјежи своје око; а ако видиш човјека,

27. Реци му: Ја сам завјештала пост милосрдному; данас нећу говорити ни с једним човјеком.

28. Она оде својој чељади, носећи дијете у наручју. Рекоше јој: О Марија! ти си ето учинила чудновату ствар.

29. О сестро Аронова! твој отац није био рђав човјек, ни твоја мати развратна жена.

30. Марија им прстом показа дијете, да га упитају: Како ћемо ми, рекоше они, говорити дјетету у колијевци?

31. — Ја сам Божји слуга, рече им Исус, он ми је дао Књигу и поставио ме је за пророка.

32. Он је хтио да ја будем благословен свуда гдје год будем; он ми је препоручио да вршим молитву, и да милостињу дајем док год будем жив;

33. Да будем смјеран спрам своје матере. Он неће допустити да ја будем непокоран и презрен.

34. Мир ће на мени бити на дан у који се родих, на дан у који ћу умријети, и на дан у који будем повраћен у живот.

35. То бијаше Исус, син Маријин, што говораше ријеч истине, онај о којем они сумњају.

36. Бог не може имати дјеце. Далеко од његове славе такво хуљење! Кад он ријеши неку ствар, он рече: Буди, и она буде.

37. Бог је мој.Господ и ваш. Клањајте се њему. То је прави пут.

38. Странке се не слажу у својим мишљењима. Тешко онијем који не вјерују у долазак великога дана.

39. Навијести им, покажи им дан у који ће они изићи пред нас. Данас су зликовци у очевидној заблуди.

40. Сјети их дана жалости, дана у који ће дјело бити извршено, кад огрезнули у немарности не вјерују.

41. Ми ћемо наслиједити земљу и све што постоји на њој; а они ће се вратити к нама.

42. Говори у Књизи и о Авраму; он је био праведан и пророк.

43. Једнога дана он рече својему оцу: Оче мој! зашто се ти клањаш оному који не чује и не види, и који не може ничему послужити?

44. О оче мој! мени је откривен један дио науке који није доспио теби. Пођи за мном, ја ћу те извести на раван пут.

45. О оче мој! ја се бојим да те не постигне казна Милосрднога, и да не постанеш човјек Сотонин.

47. Његов му отац одговори: Ти дакле мрзиш моја божанства? О Авраме! ако не престанеш тако радити, ја ћу те каменовати. Остави ме, за много година.

48. Нека мир буде над тобом, одговори Аврам; ја ћу опроштење молити у својега Господа, јер је он добар спрам мене.

49. Ја се одмичем од вас и од божанстава која ви призивљете поред Бога. Ја ћу призивати својега Господа: ја може бити нећу бити несрећан у својим молитвама Богу.

50. Пошто се одлучи од њих, и од божанставâ која они призиваху, ми му дадосмо Исака и Јакова, и ми смо их обојицу учинили пророцима.

51. Ми им дадосмо дарова нашега милосрђа и њихов језик учинисмо величанствено истинитијем.

52. Говори у Књизи и о Мојсију; он је био чист, он је био посланик и пророк.

53. Ми њему викнусмо са десне стране синајскога брда, и наредисмо му да се приближи, да с њим тајно бесједимо.

54. По нашем милосрђу, ми му дадосмо његова брата Арона, пророка.

55. Говори о Књизи и о Исмаилу. Он је био вјеран у својим обећањима, посланик и пророк.

56. Он је својему народу наређивао да врши молитву и даје милостињу. Он је био пријатан пред својим Господом.

57. Говори у Књизи и о Едрису. Он је био истинит и пророк.

58. Ми смо њега уздигли на узвишено мјесто.

59. Ето онијех које је Бог обасуо својим доброчинствима; то су пророци од потомства Адамова, то су они које смо ми носили у Нојеву ковчегу, то је потомство Аврамово и Израиљево, то су они које смо ми руководили и одабрали. Кад се њима прочитаваху учења Милосрднога, они се, плачући, простираху лицем до земље.

60. За њима дођоше други нараштаји, они допустише да молитве нестане, и пођоше за својим прохтјевима. Они ће само на зло наићи.

61. Али они који се врате Богу, који вјерују и чине добро, ући ће у башту, и неће бити оштећени ни за најмањи дјелак.

62. Они ће ући у Еденске баште које је Милосрдни обећао својим слугама. Његово обећање биће испуњено.

63. Они тамо неће чути никаква празна разговора осим ријечи: Мир. Они ће храну примати јутром и вечером.

64. Такве су баште које ћемо ми дати у наслијеђе оному између наших слуга, који нас се боји.

65. Ми силазимо с неба само по заповијести твојега Господа. Њему јединому припада оно што је пред нама и за нама, и оно што је између тога двојега. А твој Господ није забораван.

66. Он је Господар небеса и земље, и онога што постоји између њих. Клањај му се и постојано га обожавај. Познајеш ли ти кога другога са истијем именом?

67. Човјек говори: Кад умрем хоћу ли изићи наново жив?

68. Зар се човјек не сјећа да смо га ми створили кад он не бијаше ништа?

69. Ја се кунем твојим Господом, ми ћемо скупити људе и демоне, за тијем ћемо их намјестити да клече око пакла.

70. За тијем ћемо из сваке чете одлучити оне који су били највећи одметници спрам Милосрднога.

71. А ми најбоље знамо оне који заслужују да буду спржени.

72. Неће тамо бити ни једнога међу вама који неће бити стрмоглављен; то је неумитна осуда, ријешена твојим Господом.

73. За тијем ћемо спасти оне који се боје, а зле ћемо оставити да клече.

74. Кад се наша учења прочитају невјерницима, они говоре вјернијем: Која од наше двије странке заузимље узвишеније мјесто? Која саставља љепшу скупштину?

75. О! колико ми нараштаја већ нијесмо уништили, који су њих ипак превазилазили у богатствима и у сјајности!


  1. Или дијете, које, чим се бијаше родило, поче говорити, или анђео Гаврило који је порађаше у том тренутку.