Коран глава 16

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
КОРАН


ПЧЕЛА
Дато у Меки. — 128 стихова.
У име Бога благога и милосрднога.

1. Божје ће се пресуде испунити. Немојте их ускоравати. Слава му! он је сувише изнад божанставâ која му придружују.

2. По својој вољи он спушта анђеле са Божјим духом на онога којега он хоће између својих слуга. Он њима вели: Објавите људима да нема другога Бога осим мене. Бојте се мене.

3. Он је небеса и земљу створио озбиљно; он је сувише изнад божанставâ која му придружују.

4. Он је човјека створио од капље сјемена, и гле, човјек се отворено препире.

5. Он је на земљи створио теглећих животиња; ви од њих прибављате одијело и још других користи; ви се њима храните.

6. Ви у њима налазите за себе љепоте кад их вечером догоните и кад их јутром пуштате на пашу.

7. Оне вам носе бремена у мјеста, у која ви без њих не бисте стигли без велике муке. Заиста, ваш је Господ пун доброте и милосрђа.

8. Он вам је дао коњâ, мазага, магараца, да вам служе за јахање и за украс. Он је створио ствари које ви не знате.

9. Он узима на себе да управља путем. Има их који се од њега удаљују. Да он хоће, он би вас руководио.

10. Он спушта с неба воду која вам служи за пиће, и која чини те расту биља којима ви храните своја стада.

11. Он водом чини те клијају жита, маслине, урме, лоза и свака врста воћа. У овом има знакова за оне који размишљају.

12. Он вам је подвластио ноћ и дан; сунце и мјесец и звијезде вама су подвлашћени силом његовијех заповијести. У овом има знакова за оне који имају разума.

13. Тако стоји са свијем што је он на земљи створио од разнијех врста. У овом има знакова за оне који имају разума.

14. Он вам је подвластио море ви из њега једете свежег меса, ви из њега вадите украсе којим се китите. Ви видите гдје лађе сијеку валове, да од Бога просе благâ његове милости. Можда ћете бити благодарни.

15. Он је по земљи подигао висока брда, да се не би земља измакла; он је прокрчио ријеке и путове, да бисте били упућени у вашем ходу.

16. Он је поставио биљеге уз путове. Људи се управљају такође по звијездама.

17. Хоће ли онај који ствара бити једнак са онијем који ништа не ствара? Нећете ли ви о том размишљати?

18. А ако хоћете да бројите Божја доброчинствâ, реците, јесте ли способни да их пребројите? Он је благ и милосрдан.

19. Бог зна шта ви кријете, а шта на јавност износите.

20. Богови које они призивљу не могу ништа створити, а створени су сами.

21. Мртва створења, лишена живота не знају

22. Када ће бити повраћена у живот.

23. Ваш Бог Бог је једини; они који не вјерују у будући живот имају срца која поричу све, и надимају се охолошћу.

24. Занаго Бог зна што они крију и што на свјетлост износе.

25. Он не љуби охоле.

26. Кад их човјек запита: Шта вам је Бог послао озго? Они говоре: То су старинске приче.

27. Они ће сви носити бреме својих властитијех дјела и бреме онијех које су они завели, а сами бијаху незналице. Како је несносно њихово бреме!

28. Њихови преци радили су лукаво. Бог из основа разруши њихову зграду; шљеме се стропошта на њихове главе, и казна их снађе откуда се не надаху.

29. Он ће их срамотом покрити на дан васкрса. Он ће их запитати: Па гдје су моји другови који су били предмет ваших расцјепа? Они који знају повикаће: Данас ће срам и тешка мука пасти на невјернике.

30. Они које анђели смрти прихвате на самртном часу поднијеће своју покорност и рећи ће: Ми нијесмо учинили никакво зло. — Јесте, заиста, учинили сте га, рећи ће анђели, а Бог добро зна шта сте ви урадили.

31. Ућите на паклена врата, тамо ћете ви вјечно остати. Како је грдно станиште охолијех!

32. Рећи ће се онијем који су се бојали Бога: Шта вам је дао ваш Господ? — Он је оне који су чинили добро обдарио сваковрснијем доброчинствима на овом свијету; али је будући живот још веће доброчинство. Како је лијепо станиште побожнијех људи!

33. Еденске баште у које ће они бити уведени; туда ријеке теку, и они ће ту наћи све што зажеле. Таквијем начином Бог награђује оне који га се боје.

34. Ови ће бити веома задовољни у тренутку кад им анђели, прихвативши их на самртном часу, реку: Да буде мир с вама! Уђите у рај за награду ваших дјела.

35. Чекају ли невјерници да их анђели изненаде, или да се испуне Божје пресуде? Тако су радили њихови претходници. Они Богу нијесу зла учинили, него сами себи.

36. Злочинства која они бијаху починили падоше на њих, и она казна која бијаше предмет њиховијех поруга опколила их је са свијех страна.

37. Они који Богу придружују друга божанства говоре: Да је Бог хтио, ми и наши оцеви не бисмо се клањали ником осим њему; ми не бисмо забранили употребу ничега другога до само оног што би он био забранио. Они који бијаху прије њих радили су тако исто. Дужност је апостола само та да отворено проповиједају.

38. Ми смо сваком народу послали апостоле, говорећи: Клањајте се Богу и избјегавајте Тагута. Међу њима бијаше их, које је Бог руководио; бијаше их других који су били намијењени лутању и заблуди. Обиђите земљу и видите какав је био пошљедак онијех који су апостоле називали лажама.

39. Ако желиш да они буду руковођени, знај да Бог више не руководи онога којега је завео. Они неће имати ни једнога заштитника.

40. Они се заклињу Божјим именом, својим најсвечанијим заклетвама, да он неће више оживјети онога који једном буде умp̈о. — Хоће он то учинити, према својем истинском обећању које је његова дужност; али већи дио људи то не знају.

41. Он ће то учинити, како би им јасно показао предмет њиховијех распрâ, и како би невјерници сазнали да су лагали.

42. Каква је наша ријеч кад хоћемо да нека ствар постоји? Ми речемо: Буди, и она буде.

43. Ми ћемо дати почасни стан онијем који су ради Бога оставили своје мјесто, пошто су подносили насиља. Али награда будућега живота још је љепша. О! кад би они то знали.

44. Они који стрпјељиво подносе зла, и који полажу своје уздање у Бога!

45. Ми смо прије тебе слали само људе које смо ми научили. Распитајте о том људе од Писамâ, ако ви не знате.

46. Ми смо их слали са чудесима и са књигама. Ми смо теби такође дали књигу, да ти људима објасниш оно што им је било послано, и да они размишљају.

47. Јесу ли увјерени они, који су злобно употребљавали лукавства, да Бог неће наредити да их земља прождере, или да их страшна казна неће изненадно снаћи тамо, гдје се они не надају?

48. Да их она неће снаћи у вријеме њихова тумарања, кад они не узмогну ослабити њезину снагу?

49. Или да неће бити кажњени лаганом пропашћу! Али Бог је пун доброте и милосрђа.

50. Нијесу ли они видјели, да све оно, што је Бог створио, нагиба своју сијен на десно и на лијево, да га обожава, да се простире пред њим?

51. Пред Богом пада ничице све што је на небесима и на земљи: животиње и анђели, сви остављају своју охолост.

52. Сви се боје својега Господа, из страха да их он не порази озго, и раде све што им он наређује.

53. Бог је рекао: Немојте обожавати два Бога, јер он је Бог један једини. Дакле бојте се мене.

54. Њему припада све што је на небесима и на земљи. Њему се дугује вјечито обожавање. Бојите ли се ви кога другога осим Бога?

55. Сва добра која ви уживате долазе од њега. Кад вас зла срећа задеси, ви њему унрављате ваша прошења.

56. Али чим вас он ослободи зла, један дио вас даје другова својему Господу,

57. Да би порекао добро које смо му учинили. Наслађавајте се; наскоро ћете сазнати истину.

58. Они одређују један дио добара, која им ми дајемо, бићима која они не познају. Кунем вам се Богом, искаће се од вас рачун о оном што ви измишљате.

59. Они Богу приписују кћери. Слава њему! а сами их не желе за себе.

60. Ако се некојему између њих јави, да му се родила кћи, његово лице потамни, и он остане као загушен тугом.

61. Он се крије од својих, због те злокобне новости. Хоће ли је сачувати и подносити срамоту, или ће је закопати у прашину? Како су неразложита њихова мишљења!

62. Оне, који не верују у будући живот, изједначите са свачим што је рђаво. Али Бога изједначите са онијем што има најузвишеније. Он је мудар и моћан.

63. Кад би Бог хтио казнити људе за њихова неваљалства, он не би на земљи оставио ни једне живе ствари; али он им даје починка до обиљеженог рока. Кад рок буде приспио, они га неће моћи ни успорити ни ускорити ни за један тренутак.

64. Они Богу приписују оно чега се они сами гнушају, њихови језици лаж говоре кад реку да им је приготовљена лијепа награда. У ствари им је ватра приготовљена. Они ће први у њу бити стрмоглављени.

65. Заклињем се Богом, ми смо прије тебе слали апостоле разнијем народима. Ђаво им је приготовио њихова дјела. Сада је он њихов господар; али љута казна њих чека.

66. Ми смо ти послали Књигу да објасниш предмет њиховијех свађâ, да она послужи као руковођење и доказ нашега милосрђа спрам онијех који вјерују.

67. Бог шаље с неба воду којом живот повраћа земљи кад је земља обамрла. У овом има знак за оне који слушају.

68. Ви ћете у животињама наћи знаковâ подеснијех за вашу поуку. Ми вам дајемо пити оно што је, у њиховијем утробама, између хране прерађене и крви: то је чисто млијеко тако пријатног укуса за оне који га пију.

69. Између воћа ви имате урму и лозу, из којих ви циједите пиће које опија и храну пријатну. У овом има знакова за оне који разумију.

70. Твој је Господ дао пчели ово откриће: Тражи себи куће у брдима, у дубовима и људским зградама.

71 Храни се сваким врстама плодова, и путуј путем који је прокрчио твој Господ. Из њиховијех утроба (из пчеонијех утроба), истиче течност разнијех бојâ; у њој има лијек за људе. Заиста, у овом има знаковâ за оне који размишљају.

72. Бог вас је створио и он ће вас сабрати око себе. Некоји између вас достићиће старост најтрошнију, тако да неће ништа знати од онога што је знао. Бог је мудар и моћан.

73. Бог је једнијем између вас био милостивији него другима у раздјељивању својих дарова. Али, да ли они, који су примили ту милост, допуштају својим робовима да у тијем добрима учествују, тако да у томе имају раван дио? Хоће ли они прорицати доброчинства Божја?

74. Бог је за вас изабрао жене из вашега племена. Од ваших жена он вам даје синове и унуке; он вас храни пријатнијем јелима. Хоће ли они вјеровати у лажна божанства, хоће ли они бити неблагодарни спрам Божјих доброчинстава?

75. Хоће ли се они, поред Бога, клањати бићима која им не могу прибавити никакве хране ни с неба ни из земље, и која ништа не могу?

76. Немојте узимати Бога за предмет ваших поређења. Бог зна све, а ви ништа не знате.

77. Бог вам предлаже да упоредите човјека роба који ни су чим не располаже са другим човјеком којему смо ми удијелили обилат ужитак, и који један дио тога даје као милостињу јавно и тајно; јесу ли та два човјека једнака? Нијесу, по Божјој милости; али већи дио међу њима ништа не разумије.

78. Бог вам још предлаже да упоредите два човјека од којих је један нијем од рођења, и не може ништа да чује, и који је бреме својему господару; куда год га овај пошаље, он му неће донијети ничега доброга: може ли такав човјек бити раван човјеку који заповиједа чисто по правди и иде правим путем.

79. Богу припадају тајне небеса и земље. Долазак часа је као тренут ока, или може бити још и ближе, јер је Бог свемогућан.

80. Бог вас изводи из утробâ ваших матера, лишене свакога знања; за тијем вам даје слух, вид и разум, да бисте били благодарни.

81. Јесте ли који пут погледали на птице потчињене Божјој вољи у сред простора небеских? Ко други осим Бога има власт над њима? Заиста, у овом има знаковâ за оне који знају разумјети.

82. Бог вам даје шаторе за становање; он вам за шаторе даје животињске коже, које вам је лако носити кад путујете или се зауставите; он вам је створио вуну, кострет и струну од ваших животиња, хаљетину и посуђе за привремену употребу.

83. Бог вам је, између створенијех ствари дао хлад; он вам је дао брда да се склањате, одијело да вас чува од припеке и одијело да вас брани од жестине ударацâ које ви дијелите једни другима: тако вас он обасипа својим доброчинствима, да бисте се покорили његовој вољи.

84. Ако Арабљани окрену леђа теби, о Мухамеде! шта мари! ти си само дужан отворено да проповиједаш.

85. Они знају Божја доброчинства, а за тијем их не признају. Већи дио међу њима невјерници су.

86. Једнога дана ми ћемо изазвати свједока за сваки народ и тада им неће бити допуштено да се правдају, и они неће бити примљени.

87. Тада ће зли својим очима видјети муку коју они неће моћи ублажити. Бог их неће удостојити ни једнога својега погледа.

88. Идолопоклоници ће опазити своје другове, она божанства која су они Богу додавали, и рећи ће: Господе, ево наших другара које ми обожавамо поред тебе; али ови ће им одговорити: Ви сте само лажљивци.

89. Тога ће дана идолопоклоници понудити Богу своју покорност, а божанства која су они измислили нестаће.

90. Ми ћемо стизати све новијем казнама, за награду њихова неваљалства, оне који нијесу вјеровали и који су друге одвраћали од правога пута.

91. Ми ћемо једнога дана, из њедара свакога народа, истакнути свједока који ће свједочити противу њега; а тебе, о Мухамеде! ми ћемо те поставити за свједока обвезана да свједочи противу Арабљана, јер смо ми теби дали књигу у којој су све ствари објашњене, која је доказ нашега милосрђа, која служи за руковођење, и навјештава срећне новости онијем који се покоравају Божјој вољи.

92. Бог налаже правду и доброчинство, издашност на спрам својих сродника; он забрањује стидна дјела, и пакост, и неправичност; он вас опомиње да бисте размишљали.

93. Будите вјерни Божјој погодби, ви који сте је учинили; немојте кршити заклетве коју сте свечано задали. Ви сте Бога узели за јемца, он зна шта ви радите.

94. Немојте бити налик на ону жену што распреде конац који је била чврсто опрела, немојте се једни другима вјероломно клети, зато што видите да је једна дружина међу вама многобројнија од друге. Бог хоће да вас окуша у том погледу; али на дан васкрса он ће вас подсјетити на предмет ваших препирања.

95. Да је Бог хтио, он би од вас био учинио један цигли народ; али он заводи онога којега он хоће, а руководи онога којега он хоће: једнога дана заискаће се рачун о вашим дјелима.

96. Немојте се својим клетвама служити ради пријеваре, како ваше ноге, чврсто намјештене, не би стале посртати, и како не бисте осјетили казну зато што одвраћасте друге од пута Божјега. Страховито мучење било би вам спремљено.

97. Немојте Божјим уговором куповати ствар сићушне вриједности. Оно што Бог чува за послије биће вам корисније, ако будете разумни.

98. Оно што ви имате пролази, а што је код Бога остаје. Ми ћемо издржљивијем дати награду која им припада, награду најприличнију њиховијем дјелима.

99. Који год учини добро дјело, а буде у исто вријеме и вјеран, био он човјек или жена, ми ћемо му подарити срећан живот, и подарићемо му најљепшу награду, достојну његовијех дјела.

100. Кад читаш Коран, ишти од Бога уточиште противу каменованога ђавола.

101. Ђаво нема власти над онијем који вјерују, и који своју наду полажу у Бога.

102. Његова се власт простире на оне који се удаљују од Бога и који Богу додају друга божанства.

103. Кад ми у овом Корану замијенимо један стих другим, (Бог зна боље неко ико шта он открива), они говоре да га ти сам измишљаш. Не; али већи дио међу њима ништа не зна.

104. Реци им, да ти га је дух светости, од стране твојега Господа, занаго донио, да укријепи вјерне, да их руководи, и да навијести срећне гласове мусломанима.

105. Ми добро знамо да они говоре: Нека га човјек поучава. Језик онога којега они хоће тако да означе, туђински је језик. Међу тијем Коран је књига чисто арапска.

106. Заиста, Бог не руководи оне који не вјерују у његове знакове; за њих је спремљена жестока казна.

107. Они који не вјерују у Божје знакове, гријеше се о истину, они су лажљивци.

108. Који год, пошто је вјеровао, постане невјерник, ако је на то силом принуђен, и ако његово срце остане тврдо у вјери, није кривац; али ће гњев Божји пасти на онога који своје срце отвори невјерству, и страшна казна њега очекује.

109. И то зарад тога што су невјерници живот овога свијета претпостављали животу онога свијета. Бог не руководи невјернике.

110. То су они, на чија је срца, очи и уши Бог притиснуо жиг. Они ништа не слуте, а заиста они ће бити несрећници онога свијета.

111. Али Бог је благ и пун милосрђа за оне који су оставили своју домовину, пошто су у њој претрпјели искушења, који су се, за тијем, били за Божју ствар, и све стрпјељиво подносили.

112. Доћи ће дан, у који ће свака душа бранити саму себе, у који ће она бити награђена по својим дјелима, и у који нико неће бити оштећен.

113. Бог вам предлаже, ради поређења, један град који уживаше безбједност и спокојство. Бог му бијаше дао изобилно хране; али се он показа неблагодаран спрам Божјих доброчинставâ, и Бог га казни глађу и стравом, за награду дјелâ његовијех становника.

114. Међу њима устаде апостол; они га називаше варалицом; Божја казна порази их, јер они бијаху неправедни.

115. Храните се плодовима које вам Бог поклања, плодовима допуштенијем и добријем, и будите благодарни на Божјим доброчинствима, ако је он онај којему се ви клањате.

116. Он вам је забранио да се храните месом цркнутијех животиња, крвљу и свињским месом, као и сваком храном на коју би се призивало какво друго име осим Божјег имена; али ако је неки на то принуђен, ако он то не чини намјерно и као одметник, Бог је благ и милосрдан; он ће му то опростити.

117. Немојте рећи: Ово је допуштено, а ово није допуштено, према томе колико су ваши језици склони лагању; ви бисте Богу приписали лаж; јер они који Богу приписују лаж не успијевају.

118. То уживање мало траје; међу тијем њихова казна биће жестока.

119. Ми Чивутима бијасмо забранили јела о којим смо те ми пређе поучили; ми нијесмо с њима неправично поступали; они су сами са собом неправично поступали.

120. Онијема који би из незнања учинили неко рђаво дјело, али који би се вратили Богу и поправили се, Бог ће бити благ и милосрдан.

121. Аврам бијаше човјек покоран Богу, истинити правовјерник; он не бијаше из броја идолопоклоникâ.

122. Он бијаше благодаран за његова доброчинства; Бог га бијаше одабрао, и руководио га је на правом путу.

123. Ми њему дадосмо лијепу награду на овом свијету, и он је у броју праведнијех на другом свијету.

124. Ми смо теби открили, да си дужан слиједити вјеру Аврамову, који бијаше правовјерник, и који не бијаше у броју идолопоклоникâ.

125. Субота је била установљена за оне који су се раздијелили ради ње. Бог ће, на дан васкрса, међу њима пресудити о њиховијем распрама.

126. Зови људе на Божју стазу мудрошћу и благим опоменама; ако се упустиш у препирања, учини то што поштеније; јер твој Господ најбоље познаје оне који слазе с његове стазе и оне који се држе правога пута.

127. Кад се светите, нека освета буде равна уврједама које сте сами поднијели; али ако вам је повољније стрпјељиво сносити уврједе, то ће боље користити онијем који буду стрпјељиво сносили.

128. Дакле, стрпи се; али стрпљење ти је само могуће са помоћу Божјом. Немој се жалостити ради њих; нека твоје срце не буде у тузи због њиховијех злоковарстава, јер је Бог са онијем који га се боје и добро чине.