Коран глава 15

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
КОРАН


ХЕЏРА.
Дато у Меки. — 99 стихова.
У име Бога благога и милосрднога.

1. Елиф. Лам. Ра. Ево стихова Књиге и свијетлога Писма.

2. Невјерници ће више пута жалити што нијесу били мусломани.

3. Остави их нека се наслађују и уживају; нека их забавља нада на дуг живот. Наскоро ће они сазнати истину.

4. Ми нијесмо уништили ни једнога града који није имао одређен рок.

5. Ни један народ не може ни ускорити ни успорити свој крај.

6. Они веле Мухамеду: О ти који си озго примио Коран! Заиста, ти си са ђаволом.

7. Зар тебе не би пратили анђели, да је истина оно што ти говориш?

8. Анђели ће доћи само за истину. Тада невјерници неће више бити чекани.

9. Ми смо спустили опомену, и ми смо њезини чувари.

10. Још прије тебе смо ми слали апостоле међу вјере старијех,

11. И ни једнога апостола не би, којега они не узеше за предмет својих поруга.

12. Ми ћемо иста осјећања унијети у срца мечанских злочинаца.

13. Они то неће вјеровати, и ако је ту примјер старијех.

14. Кад бисмо им ми отворили врата небеска, и за вријеме док би се пели,

15. Они би још говорили: Наше су очи помрачене пијанством; заиста! ми смо опчарани.

16. Ми смо установили кружне знакове на небесима, и ми смо их редом распоредили за оне који гледају.

17. Ми их бранимо од додира свакога ђавола, камењем одбијенога.

18. Ван ако се који кришом не протури, да прислушкује, када ће га погодити хитац ватре видан свакоме.

19. Ми смо земљу разастрли, и разбацали смо по њој брда, и учинили да се на њој развију све ствари у извесној сразмјери.

20. Ми смо је снабдјели храном за вас и за животиње које ви не храните.

21. Нема ствари чија се ризница не би налазила у нас, и ми је само спуштамо у одређеној сразмјери.

22. Ми шаљемо вјетрове који оплођавају, ми с неба спуштамо воду којом се ви напајате, а коју ви не морате чувати.

23. Ми дајемо живот и дајемо смрт; ми смо једини нашљедници.

24. Ми између вас познајемо оне који иду напријед и оне који остају натраг.

25. Једнога дана скупиће вас ваш Господ. Он је мудар и пун знања.

26. Ми смо човјека створили од блата, од оне глине која се мијеси.

27. Прије њега ми смо духове већ створили од огња танана.

28. Спомени се да је Бог анђелима рекао: Ја човјека стварам од блата, од глине која се мијеси.

29. Кад га будем саздао, и кад у њега будем удахнуо свој дух, падните ничице преда њ клањајући му се.

30. И падоше ничице анђели сви, сви.

31. Изузимајући Еблиса; он не хтје да буде с онијем који падаху ничице.

32. Бог му тада рече: О Еблисе! Зашто нијеси са онијем који падају ничице?

33. Ја се нећу поклонити пред човјеком којега си ти створио од кала, од оне глине која се мијеси.

34. Бог му рече: Онда одлази одавде; ти си каменован.

35. Проклетство ће бити на теби до судњега дана.

36. Он одговори: О Господе! дај ми рока до дана у који ће људи бити повраћени у живот.

37. Бог му рече : Рок ти је дат.

38. До дана рока напријед означенога.

39. Господе, рече Еблис, почем си ме уловио, ја ћу противу њих сновати замке на земљи, и стараћу се да их све уловим,

40. Изузимајући твоје искрене служитеље.

41. Бог одговори: То је баш прави пут;

42. Јер ти немаш никакве власти над мојим слугама; ти ћеш је имати само над онијем који пођу за тобом и који залутају.

43. Пакао им је станиште које им је обећано свјема.

44. Он има седмера врата, на сваким ће стајати по једна одвојена чета.

45. Што се тиче онијех који се боје Бога, они ће бити у средини баштâ и воденијех изворâ.

46. Њима ће се рећи: Уђите у мир, ослобођени свакога страха.

47. Ми ћемо из њиховијех срца извадити сваку неистину; живећи као браћа, они ће се одмарати на постељама, гледајући се лице у лице.

48. Ту их умор неће снаћи, и они неће никада бити истиснути из тога станишта.

49. Објави мојим слугама да сам ја благ и милосрдан,

50. И да је моја казна страховита казна.

51. Испричај им повјест о Аврамовијем гостима.

52. Кад они уђоше у његов дом и поздравише га, он рече: Ви сте нас престравили.

53. Они одговорише: Не страши се, ми смо дошли да ти навијестимо мудрога сина.

54. Он им одговори: Навјештавате ли га мени старцу? — А шта ми навјештавате?

55. Ми га теби навјештавамо у цијелој истини (озбиљно). Немој очајавати.

56. А ко ће очајавати, рече он, о Божјој милости, ако не заведени људи?

57. А какав је циљ вашега послања, о посланици? рече он.

58. Ми смо послати ка једном злочиначком народу, прихватише ријеч они, да га сатремо.

59. Изузимајући Лотову породицу коју ћемо спасти,

60. Осим његове жене коју смо намијенили да остане остраг.

61. Кад посланици дођоше Лотовој породици,

62. Овај им рече: Ви сте ми непознати.

63. Они одговорише: Да, доиста, и ми ти долазимо праћени оном казном о којој они (ваши саграђани) сумњају.

64. Ми долазимо са истином, ми истину говоримо.

65. Изиђи ове ноћи са својом породицом. Иди за њом. Нека се нико од вас не осврне. Идите гдје вам се наређује.

66. Ми му објависмо ту наредбу, зато што је требало да тај народ буде истријебљен до последњега прије сутрашњега дана.

67. Градски становници дођоше са свијем весели Лоту.

68. Он им рече: Ово су моји гости, немојте ме срамотити.

69. Бојте се Бога, и немојте ме наружити.

70. Они одговорише: Нијесмо ли ми теби забранили да уточишта не дајеш никому на свијету?

71. Ево мојих кћери, рече Лот, ако хоћете да учините какво срамно дјело.

72. Живота ми твојега, о Мухамеде! они бијаху као безумни у својем пијанству.

73. У зору их изненади олуја.

74. Ми смо до основа разорили те градове, и наредили смо да на њих опеке пљуште као киша.

75. У том има знакова за људе који их пажљиво испитују.

76. Ти градови бијаху на путу који је ту.

77. У том има знакова за вјерне.

78. А како становници шуме (мадианске) бијаху такође зликовци,

79. Ми им се осветисмо. Ми уништисмо та два града; они људима служе као разговетан примјер.

80. Хеџрски становници називали су варалицама апостоле који бијаху слати к њима.

81. Ми смо им показали наше знакове; али се они одвратише од њих.

82. Они куће дубљаху у стијенама, и мишљаху да су у безбједности.

83. Олуја их изненади у зору.

84. Њихове работе ништа им не користише.

85. Ми смо небеса и земљу, и све што је међу њима, створили ради истине, а не на празно. Час ће доћи. Ти, Мухамеде! опрости лијепијем опроштајем.

86. Јер је твој Господ творац и мудар.

87. Ми смо ти већ дали седам стихова које треба непрестано понављати, као год и велики Коран.

88. Немој пружати своје погледе на блага која ми дајемо на уживање многим невјерницима и немој се жалостити ради њих, и наклони своје крило над вјернијема.

89. Реци им: Ја сам Гласник неоспорни.

90. Ми ћемо казнити оне који дијеле,

91. Који цијепају Коран на дијелове.

92. Тако нам Господа твојега, о Мухамеде! ми ћемо их запитати

93. О свијем њиховијем дјелима.

94. Дај им на знање што ти је наређено, и одмакни се од идолопоклоникâ.

95. Ми смо теби доста противу онијех који се ругају,

96. Који поред Бога намијештају друга божанства. Они ће сазнати истину.

97. Ми знамо да се твоје срце стеже кад чујеш шта они говоре.

98. Али хвали својега Господа, и буди са онијем који падају ничице.

99. Клањај се Господу прије него дође оно што је извјесно.