Кнегиња од Трибала (драма у три чина)/36
XII
КНЕГИЊА, ТОЛОВ ГЛАС
КНЕГИЊА (Испратила је Моза до степеника и гледа дуго ва њии усхићена. Затим јој се одједном ивраз преобрази и она са очигледним страхом и стрепњом загледа се дубоко истини у очи. Ослобођена непосредних утисака Мозовог погледа и бујице његових осећаја, она сад тек пробуђена размишља о чину који је минуо и који је извршио тако велики преображај у души њезиној. Она нема храбрости да се окрене одру. бојећи се нечега што предосећа. Најзад, кад се на то реши, она се лагано и погнуте главе, као осуђеник чија је кривица утврђена, окреће, али ослањајући се увек још на ограду од степеника до које је Моза испратила. Одважава се да учини и један корак ка одру, у то чује незнани глас и тамне речи које као да из гроба долазе).
ТОЛОВ ГЛАС (Његов глас допире из тамнице, као из гроба; речи звоне по празној кули али се не разумеју): Чујте, побеђени! Чујте, победиоци!
КНЕГИЊА (Цикне страховито и упре поражавајући погдед у одар кнежев. Она би хтела нешто да каже и покушава то, али јој је страх одузео моћ говора).
ТОЛОВ ГЛАС: Последњу песму певамо, крваво коло играмо!
КНЕГИЊА (Цикне поново и учини највећи напор да проговори): Господару!... Збориш ли ти, господару?
ТОЛОВ ГЛАС: Кројини дршћу бедеми!
КНЕГИЊА (Увек под утиском страха): Оптужујеш ли ме, господару, је л’? Казуј, је л’ ме оптужујеш? (Мир, тишина. Она са страхом ослухује али нема одговора. Прибира се, осврће и, осетив се сама наново, преплаши те једва крочи наслону од степеника где узвикује пригушеним гласом): Госпава! Госпава! (Затим се очајно ослони на наслон, притискујући уши рукама да не би чула даље мрчеве оптужбе. Кад Госпава изађе уз степеник, она је очајно пригрли и крије главу у њена недра тешко јецајући).
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.
|