Kneginja od Tribala (drama u tri čina)/36
XII
KNEGINjA, TOLOV GLAS
KNEGINjA (Ispratila je Moza do stepenika i gleda dugo va njii ushićena. Zatim joj se odjednom ivraz preobrazi i ona sa očiglednim strahom i strepnjom zagleda se duboko istini u oči. Oslobođena neposrednih utisaka Mozovog pogleda i bujice njegovih osećaja, ona sad tek probuđena razmišlja o činu koji je minuo i koji je izvršio tako veliki preobražaj u duši njezinoj. Ona nema hrabrosti da se okrene odru. bojeći se nečega što predoseća. Najzad, kad se na to reši, ona se lagano i pognute glave, kao osuđenik čija je krivica utvrđena, okreće, ali oslanjajući se uvek još na ogradu od stepenika do koje je Moza ispratila. Odvažava se da učini i jedan korak ka odru, u to čuje neznani glas i tamne reči koje kao da iz groba dolaze).
TOLOV GLAS (Njegov glas dopire iz tamnice, kao iz groba; reči zvone po praznoj kuli ali se ne razumeju): Čujte, pobeđeni! Čujte, pobedioci!
KNEGINjA (Cikne strahovito i upre poražavajući pogded u odar knežev. Ona bi htela nešto da kaže i pokušava to, ali joj je strah oduzeo moć govora).
TOLOV GLAS: Poslednju pesmu pevamo, krvavo kolo igramo!
KNEGINjA (Cikne ponovo i učini najveći napor da progovori): Gospodaru!... Zboriš li ti, gospodaru?
TOLOV GLAS: Krojini dršću bedemi!
KNEGINjA (Uvek pod utiskom straha): Optužuješ li me, gospodaru, je l’? Kazuj, je l’ me optužuješ? (Mir, tišina. Ona sa strahom osluhuje ali nema odgovora. Pribira se, osvrće i, osetiv se sama nanovo, preplaši te jedva kroči naslonu od stepenika gde uzvikuje prigušenim glasom): Gospava! Gospava! (Zatim se očajno osloni na naslon, pritiskujući uši rukama da ne bi čula dalje mrčeve optužbe. Kad Gospava izađe uz stepenik, ona je očajno prigrli i krije glavu u njena nedra teško jecajući).
|