Кладише се момче и девојче:
„Ајдмо доле, у широко поље,
Да жњејемо белију пшеницу,
Да жњејемо, да се наджњевамо."
Па одоше у белу пшеницу, 5
У пшеницу, у широко поље,
Жњеше, жњеше, оба ожеднеше.
Девојче га на воду испрати,
Па момчету руковети краде.
Дође момче па воду донесе, 10
Тад ми они снопље избројаше.
Момче има двеста и два снопа,
А девојче триста и три снопа.
Стаде момче жално да си плаче,
Нана збори: ћути, сине, ћути... 15
Миодраг А. Васиљевић, Народне мелодије лесковачког краја, Српска академија наука, Посебна издања књига СССХХХ, Музиколошки институт књига 11, Научно дело, Београд, 1960., стр. 96.
