Kladiše se momče i devojče:
„Ajdmo dole, u široko polje,
Da žnjejemo beliju pšenicu,
Da žnjejemo, da se nadžnjevamo."
Pa odoše u belu pšenicu, 5
U pšenicu, u široko polje,
Žnješe, žnješe, oba ožedneše.
Devojče ga na vodu isprati,
Pa momčetu rukoveti krade.
Dođe momče pa vodu donese, 10
Tad mi oni snoplje izbrojaše.
Momče ima dvesta i dva snopa,
A devojče trista i tri snopa.
Stade momče žalno da si plače,
Nana zbori: ćuti, sine, ćuti... 15
Miodrag A. Vasiljević, Narodne melodije leskovačkog kraja, Srpska akademija nauka, Posebna izdanja knjiga SSSHHH, Muzikološki institut knjiga 11, Naučno delo, Beograd, 1960., str. 96.
