Кладише се момче и девојче:
„Ајдмо доле, у широко поље,
Да жњејемо белију пшеницу,
Да жњејемо, да се наджњевамо."
Па одоше у белу пшеницу, 5
У пшеницу, у широко поље,
Жњеше, жњеше, оба ожеднеше.
Девојче га на воду испрати,
Па момчету руковети краде.
Дође момче па воду донесе, 10
Тад ми они снопље избројаше.
Момче има двеста и два снопа,
А девојче триста и три снопа.
Стаде момче жално да си плаче,
Нана збори: ћути, сине, ћути... 15
Напомена
Олга Ђокић, М. Копашница.
Референце
Извор
Миодраг А. Васиљевић, Народне мелодије лесковачког краја, Српска академија наука, Посебна издања књига СССХХХ, Музиколошки институт књига 11, Научно дело, Београд, 1960., стр. 96.
