Istočne pesme/9
| ←Istočne pesme/8 | Istočne pesme Pisac: Mirza Šafi Vazeh, prevodilac: Simo Popović 9. |
Istočne pesme/10→ |
A što mi se bojiš, lane?
Kud si pošla? stani tudi!
Pusti poljub neka plane,
Da ne puknu moje grudi.
Pusti želje srca moga,
Ne bud’ srca kamenoga!
Ta i stare knjige vele
Da ti ljubim grudi bele!
Alah, koran, svetinje su,
U srcu mi tako piše;
Al’ spram tebe ništa nesu,
Tebe ljubim mnogo više.
Nekom nešto dade alah,
Meni ljubav — baš mu hvala!
Ta i stare knjige vele
Da joj ljubim grudi bele!
Ako li te ljubav mori,
Teraj tugu gadnog stvora,
Jer k’o što me bože stvori
Pravo srcu biti mora.
Ta dok znadem život, sebe,
Do veka ću ljubit’ tebe!
Jer i stare knjige vele
Da ti ljubim grudi bele!
Posle ovog zemnog veka
Ako misliš videt’ rada,
O, smiluj se na meneka
I mog teškog uzdisaja!
Tuđu ljubav ti ne traži,
Nego moje primi draži.
Jer i stare knjige vele
Da ti ljubim grudi bele!
Evo pesme razdragane,
Poslušaj joj mile glase;
Ta od raja, slatko lane,
Sprema one slađe čase.
Nek te služi nebo gori,
O ljubavi sad mi zbori.
Jer i stare knjige vele
Da ti ljubim grudi bele!
K’o u zoru kada blagu
Dignu čaše baj-ružice,
Tako neka moju dragu
Moje pesme dirnu žicu.
U pesmi je mojoj sila
S kojom me je zadobila.
Al’ i stare knjige vele
Da joj ljubim grudi bele!
Izvor
[uredi]1865. Vila. Godina prva, broj 28, str. 345-346.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Simo Popović, umro 1921, pre 103 godine.
|