Историја савремене цивилизације 0

Извор: Викизворник
Jump to navigation Jump to search
ИСТОРИЈА САВРЕМЕНЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ
Писац: Шарл Сењобос


Место предговора.

Писати предговор за једну књигу, као што је ова, управо је Сизифов посао. Нико за њу не може речитије говорити него сама она. Нека је поштовани читаоци пажљиво прочитају, па ће и сами то признати. Увидеће, да и сама ова књига није ништа друго до само један опширнији предговор, али не предговор за какву другу, опсежнију књигу, већ за све ово што данас видимо око себе, предговор, којим нас писац уводи у читање велике књиге савременога живота. Увериће се и сами, како она, као какав лек, разгони таму са умних очију и помаже им да даље и јасније виде, да боље разумеју све ово, што се данас око нас налази, што бива и што се ради.

Ето с тога ја нећу ни покушавати да јој предговор пишем, него ћу само погдешто напоменути, што се тиче само нашега преводилачкога посла.

Ово је трећа[1] књига Сењобосове Историје Образованости (Histoire de la civilisatione contemporaine, — 3. éd., Paris, 1903.), која je за кратко време доживела већ неколико издања. Она обухвата најновије доба, доба одважнога раскидања оних стародревних окова, који су тако дуго спутавали и телесну и умну снагу људску, доба наглога и свестранога развијања људскога рода, управо оно доба, за које je наш велики песник, и не познавајући сву величину његову,[2] онако поносито запевао:

„Нек ce овај вијек горди над свијема вјековима,
Он ће ера бити страшна људскијема кољенима“.

Ми y својој књижевности немамо ничега налик на ову књигу; немамо ничега што би нас могло упознати са историјским развојем савременога друштва и културних тековина људских. Дреперови, Колбови и Беклови радови, који су и y српском преводу поодавно угледали света, данас су већ доста застарели, a већини читалаца и неприступачни, те ни y колико не подмирују данашњу потребу. То je и побудило мене и мота друга, покојнога Миливоја Анастасијевића, да ce латимо превођења овога лепога дела одличнога францускога писца, Шарла Сењобоса.

По међусобном споразуму другу половину ове књиге имао je да изради пок. Миливоје. Он ју je и превео, али није стигао да превод прегледа и поправи, те сам то морао сам учинити. При раду сам ce старао да превод оба дела ове књиге доведем y сагласност и да му, колико je могућно, дам обележје српске књиге. A колико сам успео, то ће оценити сами читаоци.

Све оно што je односно начина превођења, језика и правописа речено y опширнијем предговору, којим je пропраћена прва књига овога списа, потпуно важи и за ову. Само још да додам, да смо при раду имали и Сењобосово одлично дело, Histoire politique de l' Europe contemporaine, Paris, 1897.

Местимице сам испод текста додавао и своје напомене. То сам чинио онде, где ми ce учинило да би оне читаоцима биле потребне и корисне. Te ce напомене разликују од пишчевих по том, што им je на крају потпис Прев.

О новој 1907. години, Крагујевац.

Влад. Ј. Радојевић, професор.

  1. Прва књига (Образованост Старог Века) штампана је у издању Коларчева Фонда, у чијем ће издању ускоро изићи и друга књига.
  2. П. П. Његош умро je 1851. године, дакло око половине овога времена које je овом књигом обухваћено.