Istorija savremene civilizacije 0
| ISTORIJA SAVREMENE CIVILIZACIJE Pisac: Šarl Senjobos |
1. glava >→ |
Pisati predgovor za jednu knjigu, kao što je ova, upravo je Sizifov posao. Niko za nju ne može rečitije govoriti nego sama ona. Neka je poštovani čitaoci pažljivo pročitaju, pa će i sami to priznati. Uvideće, da i sama ova knjiga nije ništa drugo do samo jedan opširniji predgovor, ali ne predgovor za kakvu drugu, opsežniju knjigu, već za sve ovo što danas vidimo oko sebe, predgovor, kojim nas pisac uvodi u čitanje velike knjige savremenoga života. Uveriće se i sami, kako ona, kao kakav lek, razgoni tamu sa umnih očiju i pomaže im da dalje i jasnije vide, da bolje razumeju sve ovo, što se danas oko nas nalazi, što biva i što se radi.
Eto s toga ja neću ni pokušavati da joj predgovor pišem, nego ću samo pogdešto napomenuti, što se tiče samo našega prevodilačkoga posla.
Ovo je treća[1] knjiga Senjobosove Istorije Obrazovanosti (Histoire de la civilisatione contemporaine, — 3. éd., Paris, 1903.), koja je za kratko vreme doživela već nekoliko izdanja. Ona obuhvata najnovije doba, doba odvažnoga raskidanja onih starodrevnih okova, koji su tako dugo sputavali i telesnu i umnu snagu ljudsku, doba nagloga i svestranoga razvijanja ljudskoga roda, upravo ono doba, za koje je naš veliki pesnik, i ne poznavajući svu veličinu njegovu,[2] onako ponosito zapevao:
- „Nek ce ovaj vijek gordi nad svijema vjekovima,
- On će era biti strašna ljudskijema koljenima“.
- „Nek ce ovaj vijek gordi nad svijema vjekovima,
Mi y svojoj književnosti nemamo ničega nalik na ovu knjigu; nemamo ničega što bi nas moglo upoznati sa istorijskim razvojem savremenoga društva i kulturnih tekovina ljudskih. Dreperovi, Kolbovi i Beklovi radovi, koji su i y srpskom prevodu poodavno ugledali sveta, danas su već dosta zastareli, a većini čitalaca i nepristupačni, te ni y koliko ne podmiruju današnju potrebu. To je i pobudilo mene i mota druga, pokojnoga Milivoja Anastasijevića, da ce latimo prevođenja ovoga lepoga dela odličnoga francuskoga pisca, Šarla Senjobosa.
Po međusobnom sporazumu drugu polovinu ove knjige imao je da izradi pok. Milivoje. On ju je i preveo, ali nije stigao da prevod pregleda i popravi, te sam to morao sam učiniti. Pri radu sam ce starao da prevod oba dela ove knjige dovedem y saglasnost i da mu, koliko je mogućno, dam obeležje srpske knjige. A koliko sam uspeo, to će oceniti sami čitaoci.
Sve ono što je odnosno načina prevođenja, jezika i pravopisa rečeno y opširnijem predgovoru, kojim je propraćena prva knjiga ovoga spisa, potpuno važi i za ovu. Samo još da dodam, da smo pri radu imali i Senjobosovo odlično delo, Histoire politique de l' Europe contemporaine, Paris, 1897.
Mestimice sam ispod teksta dodavao i svoje napomene. To sam činio onde, gde mi ce učinilo da bi one čitaocima bile potrebne i korisne. Te ce napomene razlikuju od piščevih po tom, što im je na kraju potpis Prev.
O novoj 1907. godini, Kragujevac.