Исток

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Војислав Илић
Википедија
Википедија има чланак у вези са овим текстом:


Исток
Писац: Војислав Илић


Војислав Илић1.jpg

Хајде, о хајде са мном, мој љупки, пролетњи цвете,
На даљне, чаробне путе, у крило чуднога света!
Хајдемо где палма расте и ружа и лотос цвета,
Где мирне газеле пасу и рајске тичице лете
    И Гангес вечито шуми,
Носећи свештене вале са даљних индијских гора
    У недра сињега мора...
Да, ми смо већ стигли тамо. Око нас младост је бујна,
Под нама руине стоје, одломци времена давни';
Над њима бокори шуште и ружа мирише рујна
    Већ много векова тавни'.
Суморна старост ту се са бујном младошћу срела,
И сањалачки - тужно столећа над њима лете...
Гробнице канова силних трава је висока сплела,
И древне палате њине, и њине пагоде свете
    И Гангес поред њих шуми,
Носећи свештене вале са даљних индијских гора
    У недра сињега мора.


20. јуни 1887.

Извори[уреди]

  • Војислав Илић: Лирско песништво, страна 60, 2. књига Вук Караџић, Београд.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Војислав Илић, умро 1894, пре 125 година.