Istok
| Istok Pisac: Vojislav Ilić |
Hajde, o hajde sa mnom, moj ljupki, proletnji cvete,
Na daljne, čarobne pute, u krilo čudnoga sveta!
Hajdemo gde palma raste i ruža i lotos cveta,
Gde mirne gazele pasu i rajske tičice lete
I Ganges večito šumi,
Noseći sveštene vale sa daljnih indijskih gora
U nedra sinjega mora...
Da, mi smo već stigli tamo. Oko nas mladost je bujna,
Pod nama ruine stoje, odlomci vremena davni';
Nad njima bokori šušte i ruža miriše rujna
Već mnogo vekova tavni'.
Sumorna starost tu se sa bujnom mladošću srela,
I sanjalački - tužno stoleća nad njima lete...
Grobnice kanova silnih trava je visoka splela,
I drevne palate njine, i njine pagode svete
I Ganges pored njih šumi,
Noseći sveštene vale sa daljnih indijskih gora
U nedra sinjega mora.
20. juni 1887.
Izvori
[uredi]- Vojislav Ilić: Lirsko pesništvo, strana 60, 2. knjiga Vuk Karadžić, Beograd.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Vojislav Ilić, umro 1894, pre 130 godina.
|