Змија и сељанин

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Змија и сељанин
Писац: Езоп, преводилац: Доситеј Обрадовић
Басну је написао Езоп а Доситеј ју је превео и написао наравоученије.


Змију у време зиме полусмрзнуту нађе сељанин, и из некаквог старопреданаго сујеверија сажали о њој, унесеје у свој дом и положи је под топлу пећ. А кад се ова разгрије и размрзне, почне по кући мошати се, звиждати и своју jeд просипати. Сељанин, видећи такову погану нарав и неблагодарност, истра је опет на мраз, гди се она смрзне и сконча своју једовиту ћуд.

Наравоученије

Достојно возмездије и награжденије злоћудна и неблагодарна човека, који благодјејаније с злодјејанијем возмеждава! Злоба, која међу најгори варвари, гнусна је и мрска. Ако ће се како човек, за какова нибуд несрећна опстојатељства, са своји пријатељи завадити и раздвојити, ништа мање нека никада не смеће испред очију времена љубови и пријатељства. Света је реч наших старих: „Спомени се хлеба и соли!” Премудро Греци совјетују „Mίσει ως ϕιλήσων: Мрзи као да ћеш опет љубити.” Ништа није способније вражду угасити и мрзост колико воспоминаније прежње љубави. Но све је то всује кад је срце од младости иштећено и отровано.

Извори[уреди]

  • Антологија српске књижевности [1]


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Езоп, умро -560, пре 2579 година.
Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Доситеј Обрадовић, умро 1811, пре 208 година.