Zmija i seljanin
| ←Zmija i zemljedelac | Zmija i seljanin Pisac: Ezop, prevodilac: Dositej Obradović |
Paun i čavka→ |
| Basnu je napisao Ezop a Dositej ju je preveo i napisao naravoučenije. |
Zmiju u vreme zime polusmrznutu nađe seljanin, i iz nekakvog staropredanago sujeverija sažali o njoj, uneseje u svoj dom i položi je pod toplu peć. A kad se ova razgrije i razmrzne, počne po kući mošati se, zviždati i svoju jed prosipati. Seljanin, videći takovu poganu narav i neblagodarnost, istra je opet na mraz, gdi se ona smrzne i skonča svoju jedovitu ćud.
Dostojno vozmezdije i nagraždenije zloćudna i neblagodarna čoveka, koji blagodjejanije s zlodjejanijem vozmeždava! Zloba, koja među najgori varvari, gnusna je i mrska. Ako će se kako čovek, za kakova nibud nesrećna opstojateljstva, sa svoji prijatelji zavaditi i razdvojiti, ništa manje neka nikada ne smeće ispred očiju vremena ljubovi i prijateljstva. Sveta je reč naših starih: „Spomeni se hleba i soli!” Premudro Greci sovjetuju „Mίσει ως ϕιλήσων: Mrzi kao da ćeš opet ljubiti.” Ništa nije sposobnije vraždu ugasiti i mrzost koliko vospominanije prežnje ljubavi. No sve je to vsuje kad je srce od mladosti ištećeno i otrovano.
Izvori[uredi]
- Antologija srpske književnosti [1]
|
|
|