Зла жена (Ј.С.Поповић)/3

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

Позорје 3.
◄   Позорје 2. Позорје 4.   ►

ПОЗОРИЈЕ З.

СТЕВАН, ПРЕЂАШНЕ


СТЕВАН: Милостива госпоја...

СУЛТАНА (мрдне главом): Сваки ђаво мора да ми се попне на врат. Да сам нека друга жена, да му с оним стаклетом расцопам главу.

СТЕВАН: Мени јошт није нико главу расцопао.

СУЛТАНА: Одговараш? Сад ћу се заборавити шта сам, па ћу ти зубе избити, угурсуз један што си ти!

СТЕВАН (неповољно): Милостива госпођа...

СУЛТАНА (покаже му стакло): Видиш ово? Ни речи, зашто ће ти се одма прекинути језик! Кад ниси за служитеља, а ти к врагу, немој ми живот јести. Шта срљаш у собу као говече? Шта ћеш са мном?

СТЕВАН: Ви сте казали да се упрегну коњи.

СУЛТАНА: Вози се ти с твојим дедом сад под ноћ. Друга би везала угурсуза за овај поступак у клупче, пак би га бацила коњма под ноге, да га свега изгазе.

СТЕВАН: Е добро! (Пође.)

СУЛТАНА: Куд си пошао? Свршио си посао, наједио си ме и изуједао као пас, сад можеш ићи.

СТЕВАН: Заповедате јошт штогод?

СУЛТАНА: О, што ми није нарав заповедати, да ти језик ишчупају! — Иди ми зови Пелу.

СТЕВАН: Коју Пелу?

СУЛТАНА (баци се на њега марамом што је у руци имала): Оћеш да ме довека једеш? Не знаш која је Сретиница, а знате сви да ми ш њоме очи вадите.

СТЕВАН: Фала богу, сад је дошло време да и госпође слуге туку. (Отиде.)

СУЛТАНА: Ух! (Персиди.) Таки га зови да му језик мојом руком ишчупам. (Плаче.) Боже, боже, зар сам то дочекала да ми се и ђубре што га газим (лупа ногом) руга? Зар нећу и ја

доживити да престане једанпут орјатлук овај? Свака је госпођа у својој кући, само сам ја једна на овом свету несрећна.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 164 године.