Zla žena (J.S.Popović)/3
| ◄ Pozorje 2. | Pozorje 4. ► |
POZORIJE Z.
STEVAN, PREĐAŠNE
STEVAN: Milostiva gospoja...
SULTANA (mrdne glavom): Svaki đavo mora da mi se popne na vrat. Da sam neka druga žena, da mu s onim stakletom rascopam glavu.
STEVAN: Meni jošt nije niko glavu rascopao.
SULTANA: Odgovaraš? Sad ću se zaboraviti šta sam, pa ću ti zube izbiti, ugursuz jedan što si ti!
STEVAN (nepovoljno): Milostiva gospođa...
SULTANA (pokaže mu staklo): Vidiš ovo? Ni reči, zašto će ti se odma prekinuti jezik! Kad nisi za služitelja, a ti k vragu, nemoj mi život jesti. Šta srljaš u sobu kao goveče? Šta ćeš sa mnom?
STEVAN: Vi ste kazali da se upregnu konji.
SULTANA: Vozi se ti s tvojim dedom sad pod noć. Druga bi vezala ugursuza za ovaj postupak u klupče, pak bi ga bacila konjma pod noge, da ga svega izgaze.
STEVAN: E dobro! (Pođe.)
SULTANA: Kud si pošao? Svršio si posao, najedio si me i izujedao kao pas, sad možeš ići.
STEVAN: Zapovedate jošt štogod?
SULTANA: O, što mi nije narav zapovedati, da ti jezik iščupaju! — Idi mi zovi Pelu.
STEVAN: Koju Pelu?
SULTANA (baci se na njega maramom što je u ruci imala): Oćeš da me doveka jedeš? Ne znaš koja je Sretinica, a znate svi da mi š njome oči vadite.
STEVAN: Fala bogu, sad je došlo vreme da i gospođe sluge tuku. (Otide.)
SULTANA: Uh! (Persidi.) Taki ga zovi da mu jezik mojom rukom iščupam. (Plače.) Bože, bože, zar sam to dočekala da mi se i đubre što ga gazim (lupa nogom) ruga? Zar neću i ja
doživiti da prestane jedanput orjatluk ovaj? Svaka je gospođa u svojoj kući, samo sam ja jedna na ovom svetu nesrećna.
|