Zla žena (J.S.Popović)/11
| ◄ Pozorje 3. | Pozorje 4. | Pozorje 5. ► |
POZORIJE 4.
STEVAN, PREĐAŠNjE
STEVAN: Milostiva gospođa, gotovo je.
PELA: Taki, Stevo. (Uzme veliku maramu, Persida joj namesti, potom sa Stevanom za njom i maločas vrati se.)
PERSIDA: Ovo ne može biti da je ona. Od onakove aspide da se takovo jagnje pretvori, to nije ni pomisliti. (Čuje se lupa od karuca.) I to je čudo da pre podne u šetnju ide, ko jošt izjutra u šetnju odlazi?
STEVAN (krsteći se stupi): Da mi je ko kazao, ne bi verovao.
PERSIDA: Zar ti nisi otišao, Stevane?
STEVAN (krsteći se jednako): Ovde čoveku mora pamet da stane. Najpre po tri služitelja ne mogu da joj ugode, a sad mi kaže, neka, Stevo brate, trebaćeš može biti, milostivom gospodinu. Danas prvi put ču i ja od nje lepu reč.
PERSIDA: Bre, da vidiš kako je sa mnom postupala, kao da sam joj sestra.
STEVAN: Sve zabadava. Nju je morao ko ili pošteno izdevetati, ili dobro izgrditi, drugojačije nije.
PERSIDA: Čujem da je ovaj čizmar u komšiluku jako ispreskakao.
STEVAN: Sreta? E, to verujem, zašto u toga nema pet na devet, jošt kad se malko usuče. Neznam kako je i s njegovom Pelom noćas proveo. Sirota, kad je bila sinoć kod nas, valjda je malo jače povukla. Nađem je na Glišinom krevetu gdi spava, te je odvučem kući da je ne lupa Sreta; ali kako je ovaj bio nakvašen, a ona ubrađena, znam da su se lepo gledali.
PERSIDA (smeje se): Znaš šta je, Stevo, Ja sam metnula malo opiuma našoj gospođi u limunadu, pak valjda je sirota Pela morala popiti.
STEVAN: Kakva limunada, kad udara iz nje vino kao iz bureta. Pokazaće njojzi Sreta od čega se ukrutila, ne brini se ti.
PERSIDA: Da je naša gospođa pala tom Sreti u šake, znam da bi se odavno ukročala.
STEVAN: Vidiš kako ne znaš šta govoriš! More, kako ćeš da je ukročaš kad cići po kući kao zmija; gdi koga vidi, tu udari. O, Bože me sačuvaj, i moga najvećeg neprijatelja, koji me želi ubiti, ne mogu ga drugojače kleti, nego želeći mu zlu ženu. Nek je čovek kako nazlobrz i besan, podaj mu samo zlu ženu, pak će biti kao jagnje. Oćeš da koga sneveseliš, podaj mu samo zlu ženu. Oćeš da znaš kako se vreme menja, uzmi zlu ženu. Vidiš li koga u društvu, koji oće uvek da ima pravo, podaj mu zlu ženu, pak će ona imati pravo. Oćeš gordog da pokoriš, podaj mu zlu ženu. Oćeš da govorljivac nauči ćutati, podaj mu zlu ženu, pak će biti kao mušica.
PERSIDA: Da te nešto čuje naša gospođa.
STEVAN: O, ja bi joj pripovedio kako takove žene i od asne mogu biti. Na primer. Ako ko rado ne časti, a dolaze mu gosti, samo neka uzme zlu ženu. Ako je ko tužen, i ne može da nađe dobrog advokata, neka povede sa sobom zlu ženu. Ako koga i kuga napadne, neka pusti na nju zlu ženu, pak će i nju u more oterati. Ali mir, eto nam gospodina!
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.
|