Закон о судовима Републике Српске (2004)

Овај пропис је престао да важи!

ЗАКОН О СУДОВИМА

РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

ГЛАВА I
ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Садржај закона

Члан 1.

Овим законом се уређује организација, надлежност и функционисање основних судова, окружних судова и Врховног суда Републике Српске (у даљем тексту: Врховни суд ).

Судска власт

Члан 2.

Судску власт у Републици Српској врше судови.

Независност

Члан 3.

Судови су самостални и независни од законодавне и извршне власти.

Судови у свом раду поступају непристрасно, благовремено и ефикасно.

Нико не смије утицати на независност и непристрасност судије при одлучивању у предметима који су му додијељени.

Оснивање судова

Члан 4.

Судови се оснивају и укидају законом.

Заштита права

Члан 5.

Судови штите права и слободе зајамчене уставима Босне и Херцеговине и Републике Српске и законом, те обезбјеђују уставност и законитост.

Преиспитивање судских одлука

Члан 6.

Судску одлуку може преиспитивати само надлежан суд поводом правних лијекова у поступку прописаном уставом или законом.

Обавезност судских одлука

Члан 7.

Одлуке судова у Босни и Херцеговини обавезујуће су на територији Републике Српске.

Јавност и транспарентност

Члан 8.

Рад судова је јаван, уколико није другачије одређено законом.

Транспарентност рада суда обезбјеђује се јавним расправљањем пред судовима, објављивањем састава суда, давањем обавјештења јавности о току судског поступка, под условима предвиђеним законом. Транспарентност се може остваривати и објављивањем судских одлука и других информација од интереса за јавност.

Састав судова

Члан 9.

Судови суде као судије појединци или у вијећима судија, односно вијећима судија и судија поротника, а у одређеним случајевима предвиђеним законом могу судити и стручни сарадници.

Састав вијећа одређује се посебним законима.

Службени језици

Члан 10.

Службени језици који се користе у судовима су језик српског, језик бошњачког и језик хрватског народа, а службена писма су ћирилица и латиница.

Суд води поступак и доноси одлуке на језику којим се служи судија у поступку или језику који одреди предсједник вијећа, с тим да ће се странци на њен захтјев обезбиједити превод на рочишту или превод одлуке суда на језик којим се странка служи у поступку, и то у кривичном поступку на трошак суда, а у свим осталим поступцима на трошак странке. Странке могу писмена упућивати суду на било којем од службених језика.

Службене легитимације

Члан 11.

Судијама се издају службене легитимације.

Високи судски и тужилачки савјет прописује обрасце и изглед службене легитимације, а издаје их Министарство правде.

Судијска тога

Члан 12.

Судије у току суђења и приликом јавног објављивања одлука носе тогу.

Високи судски и тужилачки савјет прописује кориштење и изглед судијске тоге, а набавку и расподјелу обезбјеђује Министарство правде.

Ознаке припадности

Члан 13.

Судије и радници суда не смију испољавати било какву вјерску, политичку, националну или другу припадност за вријеме обављања службених дужности.

Ознаке вјерске, политичке, националне или друге припадности не смију се истицати на судској згради или у просторијама суда.

Забрана из става 1. не односи се на странке и трећа лица.

Печат

Члан 14.

Судови имају печат у складу са законом.

Сарадња и правна помоћ

Члан 15.

Судови су дужни да сарађују међусобно, као и са државним органима и страним судовима.

Судови у Босни и Херцеговини пружају међусобну правну помоћ у предметима из своје надлежности у складу са законом.

Државни органи и правна лица која врше јавна овлаштења, дужни су да судовима на њихов захтјев благовремено доставе списе, исправе и друге податке потребне за вођење судског поступка.

Судови међународну правну помоћ пружају у складу са међународним актима или по основу начела реципроцитета.

ГЛАВА II
ОРГАНИЗАЦИЈА И НАДЛЕЖНОСТ СУДОВА

1. Организација и подручје судова

Основни судови

Члан 16.

Основни судови оснивају се за подручје једне или више општина.

Окружни судови

Члан 17.

Окружни судови оснивају се за подручје два или више основних судова.

Врховни суд

Члан 18.

Врховни суд је највиши суд у Републици Српској.

Сједиште Врховног суда је у Бањој Луци.

Обављање послова у сједишту и ван сједишта суда

Члан 19.

Судови обављају послове из своје надлежности у свом сједишту.

Изузетно од одредбе става 1. овог члана, основни судови могу послове из своје надлежности обављати и ван свог сједишта у одјељењима ван сједишта суда, као и у другим мјестима на судским данима, у складу са законом.

Врховни суд и окружни судови могу послове из своје надлежности обављати ван свог сједишта из разлога ефикасности, смањења трошкова или других оправданих разлога.

Одјељење ван сједишта суда

Члан 20.

Одјељење ван сједишта суда оснива се и укида законом.

Одјељење ван сједишта суда трајно је смјештено у мјесту које се налази на подручју суда, али ван његовог сједишта.

У одјељењу ван сједишта суда, суд у правилу обавља све послове из своје надлежности за подручје за које је одјељење основано.

Радом одјељења изван сједишта суда руководи предсједник суда.

Предсједник суда упутством утврђује мјесто вођења поступка и начин формирања судских вијећа у предметима у којима број судија распоређених у одјељењу ван сједишта суда није довољан за поступање по правилима судског поступка. При доношењу овог упутства, предсједник суда води рачуна о ефикасности рада суда и економичности судског поступка.

Изузетно од одредби ставова 3 и 5. овог члана, предсједник суда у појединачном предмету, на захтјев поступајућег судије, може из разлога ефикасности, смањења трошкова или других оправданих разлога одредити да се поступак, односно поједине радње у поступку воде и ван мјеста у коме би се по одредбама овог члана водили.

Судски дани

Члан 21.

Суд може одредити да се одржавају судски дани, ради вођења поступака или обављања других послова у мјестима која се налазе на подручју суда, али ван његовог сједишта, односно одјељења ван сједишта суда.

Предсједник суда доноси одлуку о мјесту и времену одржавања судских дана.

Мјесто и вријеме одржавања судских дана објављује се на огласној табли суда, као и на огласној табли у згради у којој се одржавају судски дани.

Сједиште и подручје основних судова

Члан 22.

Основни судови су:

1. Основни суд у Бањој Луци за подручје општина Бања Лука, Лакташи и Кнежево.
2. Основни суд у Бијељини за подручје општина Бијељина, Угљевик и Лопаре;
3. Основни суд у Вишеграду за подручје општина Вишеград, Рудо, Рогатица и Устипрача;
4. Основни суд у Власеници за подручје општина Власеница, Шековићи, Хан Пијесак и Милићи;
5. Основни суд Градишци за подручје општина Градишка и Србац;
6. Основни суд у Дервенти за подручје општина Дервента и Босански Брод;
7. Основни суд у Добоју за подручје општина Добој и Петрово;
8. Основни суд у Зворнику за подручје општина Зворник и Осмаци;
9. Основни суд у Котор Вароши за подручје општина Котор Варош, Челинац;
10. Основни суд у Модричи за подручје општина Модрича, Вукосавље, Шамац, Пелагићево и Доњи Жабари;
11. Основни суд у Мркоњић Граду за подручје општина Мркоњић Град, Шипово, Језеро, Источни Дрвар, Дринић, Купрес у Републици Српској и Рибник;
12. Основни суд у Новом Граду за подручје општина Нови Град, Костајница и Крупа на Уни;
13. Основни суд у Приједору за подручје општина Приједор, Оштра Лука и Козарска Дубица;
14. Основни суд у Прњавору за подручје општине Прњавор;
15. Основни суд у Сокоцу за подручје општина Соколац, Источни Стари Град, Пале, Лукавица, Касиндол и Трново. Основни суд у Сокоцу има одјељење ван сједишта суда у Источном Сарајеву за подручје општина Источно Сарајево, Касиндол и Трново;
16. Основни суд у Теслићу за подручје општине Теслић;
17. Основни суд у Требињу за подручје општина Требиње, Љубиње, Берковићи, Билећа, Источни Мостар, Невесиње и Гацко. Основни суд у Требињу има одјељење ван сједишта суда у Невесињу за подручја општина Невесиње, Гацко и Источни Мостар;
18. Основни суд у Фочи за подручје општина Фоча, Калиновик и Чајниче;
19. Основни суд у Сребреници за подручје општина Сребреница и Братунац.

Основни судови с привредним одјељењима

Члан 23.

У привредним предметима, основни судови у којима се оснивају привредна одјељења мјесно су надлежни за цијело подручје које је у надлежности одговарајућег окружног суда.

Привредна одјељења оснивају се у Основним судовима у Бањој Луци, Бијељини, Добоју, Требињу и Сокоцу.

Основни судови који врше послове уписа у регистар

Члан 24.

Послове уписа у регистре правних лица или самосталних предузетника за које је законом предвиђено да их врше судови, врше Основни судови у Бањој Луци, Бијељини, Добоју, Требињу и Сокоцу, за цијело подручје које је у надлежности одговарајућег окружног суда.

Сједиште и подручје окружних судова

Члан 25.

Окружни судови су:

1. Окружни суд у Бањој Луци за подручје Основних судова у Бањој Луци, Градишци, Котор Вароши, Приједору, Прњавору, Новом Граду и Мркоњић Граду;
2. Окружни суд у Бијељини за подручје Основних судова у Бијељини, Зворнику и Сребреници;
3. Окружни суд у Добоју за подручје Основних судова у Добоју, Дервенти, Модричи и Теслићу;
4. Окружни суд у Требињу за подручје Основних судова у Требињу и Фочи; и
5. Окружни суд у Источном Сарајеву за подручје Основних судова у Сокоцу, Вишеграду и Власеници.

2. Стварна надлежност

Стварна надлежност основних судова

Члан 26.

Основни суд је надлежан:

1. У кривичним предметима:

а) да у првом степену суди:
- за кривична дјела за која је законом прописана као главна казна новчана казна или казна затвора до 10 година, ако посебним законом није одређена надлежност другог суда;
- за кривична дјела за која је посебним законом одређена надлежност основног суда;
- за кривична дјела за која је Суд Босне и Херцеговине пренио надлежност на основни суд;
- у свим кривичним поступцима против малољетника;
б) да поступа током истраге и након подизања оптужнице у складу са законом;
в) да одлучује о ванредним правним лијековима кад је то законом предвиђено;
г) да одлучује о брисању осуде и престанку мјера безбједности и правних посљедица осуде, на основу судске одлуке; и
д) да поступа по молбама за помиловање у складу са законом;

2. У грађанским предметима да у првом степену суди:

а) у свим грађанским споровима; и
б) у ванпарничном поступку.

3. У привредним предметима, за судове који имају привредно одјељење, да у првом степену суди:

a) у споровима који се односе на права и обавезе по основу правног промета роба, услуга, вриједносних папира, власничких и других стварних права на некретнинама, као и на права и обавезе проистекле из вриједносних папира, у којима су обје странке у поступку правно лице или физичко лице које, у својству самосталног предузетника или другом својству, обавља привредну или другу регистровану дјелатност у виду основног или допунског занимања;
б) у споровима који се односе на бродове и на пловидбу на мору и унутрашњим водама, као и у споровима на које се примјењује пловидбено право, осим спорова о превозу путника;
в) у споровима који се односе на авионе, као и у споровима на које се примјењује ваздухопловно право, осим спорова о превозу путника;
г) спорове из ауторског права, сродних права и права индустријске својине;
д) спорове настале поводом дјела за која се тврди да представљају нелојалну конкуренцију или монополистички споразум; и
ђ) у поступку стечаја и ликвидације, у складу са законом, као и у свим споровима који настану у току и поводом провођења поступка стечаја и ликвидације.

4. У другим предметима:

а) да проводи извршни поступак, ако законом није другачије одређено;
б) да одређује мјере обезбјеђења, ако законом није другачије одређено;
в) да рјешава у посебним поступцима, ако законом није другачије одређено;
г) да обавља земљишно-књижне послове, у складу са законом;
д) да пружа правну помоћ судовима у Босни и Херцеговини;
ђ) да врши послове међународне правне помоћи, ако законом није одређено да неке од тих послова врши окружни суд;
е) да врши послове уписа у регистре правних лица и самосталних предузетника ако је то законом утврђено; и
ж) да врши друге послове одређене законом.

Стварна надлежност окружних судова

Члан 27.

Окружни суд је надлежан:

1. Првостепена надлежност

a) да суди за кривична дјела за која је законом прописана казна затвора преко 10 година или дуготрајни затвор, ако законом није одређена надлежност другог суда;
б) да поступа у току истраге и након подизања оптужнице у складу са законом;
в) да суди за кривична дјела за која је Суд Босне и Херцеговине пренио надлежност на окружне судове; и
г) да одлучује у свим управним споровима и то према сједишту првостепеног управног органа, као и о захтјевима за заштиту слобода и права утврђених уставом, ако су такве слободе и права повријеђени коначним појединачним актом или радњом службеног лица у органима управе, односно одговорног лица у предузећу, установи или другом правном лицу, када за заштиту тих права није обезбијеђена друга судска заштита.

2. Другостепена надлежност

а) да одлучује о жалбама против одлука основних судова;
б) да одлучује о жалбама против рјешења судова за прекршаје;
в) да одлучује о другим редовним и ванредним правним лијековима, ако је то одређено законом.

3. Остало

а) да рјешава о сукобу мјесне надлежности између основних судова са свог подручја у складу са законом;
б) да одлучује о преносу мјесне надлежности са једног основног суда на други основни суд на свом подручју;
в) да одлучује о брисању осуде и престанку мјера безбједности и правних посљедица осуде, на основу судске одлуке;
г) да поступа по молбама за помиловање у складу са законом;
д) да рјешава о признавању одлука страних судова, страних трговачких судова и страних арбитража;
ђ) да пружа међународну правну помоћ у кривичним предметима; и
е) да врши друге послове одређене законом.

Стварна надлежност Врховног суда

Члан 28.

Врховни суд је надлежан:

1. да одлучује о редовним правним лијековима против одлука окружних судова, ако је то законом одређено;
2. да одлучује о ванредним правним лијековима против правоснажних одлука судова и судова за прекршаје, када је то законом одређено;
3. да одлучује о правним лијековима против одлука својих вијећа, ако законом није другачије одређено;
4. да рјешава сукобе надлежности између судова, ако законом није другачије одређено;
5. да одлучује о преношењу мјесне надлежности с једног суда на други суд, када је то одређено законом;
6. да обавља друге послове одређене законом.

Поступак пред уставним судовима

Члан 29.

Судови могу покренути поступак пред Уставним судом Републике Српске, односно Уставним судом Босне и Херцеговине, у складу са уставом и одговарајућим прописима који уређују поступак пред уставним судом.

ГЛАВА III
УНУТРАШЊА ОРГАНИЗАЦИЈА СУДОВА

Дужности предсједника суда

Члан 30.

Предсједник суда је одговоран за руковођење цјелокупним судом и судском управом.

Предсједник представља суд пред другим органима и организацијама.

Предсједник суда може поједине своје надлежности пренијети на судије или раднике суда.

Предсједник суда одређује судију који ће вршити дужност предсједника суда у његовом одсуству.

Секретар суда

Члан 31.

Судови који имају 7 или више судија, могу имати секретара суда.

За секретара суда може бити именован дипломирани правник или друго лице са високом стручном спремом, које има најмање пет година радног искуства у струци, укључујући и одговарајуће искуство на организацијским пословима.

Дужности секретара суда

Члан 32.

Секретар суда је одговоран за правилно и благовремено обављање административних, техничких и финансијских послова у суду.

У обављању својих дужности, секретар је одговоран предсједнику суда.

Судови без секретара

Члан 33.

У судовима који немају секретара суда, предсједник суда сам врши послове секретара или осигурава да их изврше друге судије или радници суда.

Општа сједница

Члан 34.

Општу сједницу суда чине све судије тог суда.

Општу сједницу сазива и њеним радом руководи предсједник суда.

Општа сједница се сазива кад је то предвиђено правилима судског поступка.

За пуноважност одлучивања на општој сједници потребно је присуство најмање двије трећине судија, а одлуке се доносе већином гласова присутних судија.

Судска одјељења

Члан 35.

У судовима се могу оснивати судска одјељења ради одлучивања о стварима из исте правне области.

Остали прописи о унутрашњој организацији и пословању суда

Члан 36.

Високи судски и тужилачки савјет у сарадњи са Министарством правде Републике Српске припрема, а потом Високи судски и тужилачки савјет доноси Правилник о унутрашњем судском пословању.

Предсједник суда, уз сагласност министра правде доноси Правилник о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста, у складу са критеријима из члана 49. овог закона.

Након давања сагласности министра правде, Правилник о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста, предсједник суда доставља Високом судском и тужилачком савјету.

ГЛАВА IV
ПРАВОСУДНА УПРАВА

Министарство правде

Члан 37.

Министарство правде има сљедеће надлежности:

1. врши надзор и прати примјену овог закона и других прописа који се односе на организацију и пословање судова;
2. прати обављање послова судске управе;
3. даје сагласност на Правилник о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста у судовима;
4. сарађује са предсједником суда у рјешавању притужби које прими министарство, а које се односе на судску управу;
5. даје приједлоге предсједнику суда и с њим сарађује ради унапређења организације и пословања суда;
6. прикупља статистичке податке о раду судова и даје упутства судовима за прикупљање, вођење и достављање тих података;
7. обезбјеђује материјалне услове за рад судова; и
8. врши надлежности у вези са судским буџетом, у складу са одредбама чланова 69., 70., 72. и 73. овог закона.

Министар правде

Члан 38.

Министар правде доноси прописе предвиђене овим законом.

Достава података и извјештаја

Члан 39.

Судови су дужни да доставе Министарству правде све тражене податке који су му потребни за вршење надлежности из члана 37. овог закона.

Суд подноси годишњи извјештај о свом раду Министарству правде и Високом судском и тужилачком савјету.

Инспекција и ревизија

Члан 40.

У вршењу надлежности из члана 37. овог закона, Министарство правде врши инспекцију рада суда и ревизију финансијског пословања.

Неправилности

Члан 41.

Ако Министарство правде утврди да у суду постоје неправилности у примјени овог закона или других прописа који се односе на организацију и пословање судова, обавијестиће о томе предсједника суда или Високи судски и тужилачки савјет ради предузимања одговарајућих мјера.

Притужбе

Члан 42.

Министарство правде није надлежно за поступање по притужбама против судија, па ће такве притужбе, по пријему, без одлагања прослиједити Високом судском и тужилачком савјету на даље поступање.

Независност судова

Члан 43.

Министарство правде врши своје дужности на начин који осигурава независност судова и не смије на било који начин утицати на рад судова у вези са појединачним предметима.

Информационе технологије

Члан 44.

Високи судски и тужилачки савјет координира употребу информационих технологија у судовима, ради остваривања једнообразности. Суд може увести аутоматизовани систем праћења или регистрације предмета, или други систем управљања предметима, укључујући системе сигурносне похране и чувања података, само уз претходно одобрење Високог судског и тужилачког савјета.

ГЛАВА V
СУДИЈЕ И СУДИЈЕ ПОРОТНИЦИ

Додатне судије

Члан 45.

Ако предсједник суда сматра да су суду неопходне додатне судије ради смањења броја заосталих предмета или због дужег одсуства једног или више судија тог суда, поднијеће Високом судском и тужилачком савјету захтјев за именовање додатних судија.

Судије поротници

Члан 46.

Предсједник основног суда, након прибављеног мишљења Високог судског и тужилачког савјета, утврђује број судија поротника потребних за тај суд.

Предсједник основног суда објављује конкурс за судије поротнике оглашавањем на огласној табли суда и најмање једним дневним новинама. Предсједник суда по својој оцјени бира најбоље кандидате за судије поротнике између кандидата који испуњавају услове утврђене законом и доставља листу кандидата Високом судском и тужилачком савјету на именовање.

Персонална евиденција судија и судија поротника

Члан 47.

Суд води евиденцију за сваког судију и судију поротника, у којој су садржани лични подаци и подаци о стручној спреми и искуству судије, као и остали подаци. Судија, односно судија поротник, има право увида у свој досије и право да тражи исправку погрешних података.

Оцјењивање резултата рада судија

Члан 48.

Резултати рада судија се оцјењују најмање једном годишње, у складу са критеријима које утврди Високи судски и тужилачки савјет.

Оцјењивање резултата рада судија врши предсједник суда. Резултате рада предсједника суда оцјењује предсједник непосредно вишег суда.

ГЛАВА VI
РАДНИЦИ СУДА

Број и стручна спрема радника суда

Члан 49.

Министар правде утврђује критерије за одређивање укупног броја радника у судовима.

Под радницима суда, у смислу овог закона, подразумијевају се сва лица која су запослена у суду, осим судија.

Број радника, њихова стручна спрема и други услови за запошљавање у сваком суду се посебно утврђују Правилником о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста.

Стручни сарадници

Члан 50.

За стручног сарадника у суду може бити примљен дипломирани правник са положеним правосудним испитом.

Стручни сарадник може поступати и одлучивати у ванпарничним и извршним стварима и споровима мале вриједности, када је то предвиђено законом, у предметима које му додијели предсједник суда.

Стручни сарадник помаже судији у његовом раду, врши анализу правних питања, припрема предмете за суђење, те обавља, самостално или под надзором и по упутствима судије, друге стручне послове предвиђене законом или правилником.

Виши стручни сарадници

Члан 51.

Врховни суд може запошљавати више стручне сараднике.

За вишег стручног сарадника може бити примљен дипломирани правник са положеним правосудним испитом и искуством на раду на правним пословима од најмање пет година.

Виши стручни сарадник обавља послове из члана 50. став 3. овог закона.

Приправници

Члан 52.

За судијског приправника може бити примљен на праксу дипломирани правник, најдуже на период до двије године.

Едукација судијских приправника одвија се у складу са програмом почетне обуке, коју утврђује Центар за едукацију судија и тужилаца.

Приправници, под надзором судије или стручног сарадника, обављају исте задатке као и стручни сарадници, с тим што не могу доносити одлуке у предметима.

Приправници-волонтери

Члан 53.

Судови могу примати на праксу приправнике - волонтере. Одредбе овог закона које се односе на судијске приправнике, сходно се примјењују на приправнике-волонтере.

Приправницима – волонтерима за вријеме обављања праксе не припада накнада за рад, нити друга права, осим права на здравствено осигурање и осигурање за случај несреће на послу.

Административни послови које самостално обављају остали радници суда

Члан 54.

Одређени послови које не морају обављати судије, могу се повјерити радницима суда који обављају административне послове. Уколико законом или другим прописом није другачије прописано, овлаштени радници који обављају административне послове могу самостално обављати сљедеће активности:

1. овјеравати потписе,
2. давати обавјештења на основу података из судског регистра,
3. издавати увјерења о чињеницима о којима суд води службену евиденцију,
4. примати на записник или у облику службене забиљешке кратка обавјештења странака и других заинтересованих лица о промјени адресе или боравишта, или о датуму пријема судске одлуке када доставница није враћена суду или је враћена суду али датум извршења доставе није назначен на доставници,
5. предузимати одговарајуће мјере за наплату новчаних казни и трошкова поступка, и
6. обављати друге послове и задатке које им додијели предсједник суда или секретар суда.

Права из радних односа

Члан 55.

Прописи о положају, правима и обавезама радника у органима управе сходно се примјењују на раднике суда, ако законом није другачије одређено.

Пробни период

Члан 56.

Сви радници суда примају се у радни однос уз обавезни пробни рад од три мјесеца.

Персонална евиденција радника суда

Члан 57.

За раднике суда води се евиденција, у којој су садржани лични подаци, подаци о стручној спреми и искуству и остали подаци. Сви радници суда чији се подаци чувају у евиденцији имају право увида у свој досије и право да траже исправку погрешних података.

Оцјењивање резултата рада радника суда

Члан 58.

Резултати рада радника суда оцјењују се најмање једном годишње.

Предсједник суда оцјењује резултате рада секретара суда. На приједлог руководиоца који је непосредно надређен раднику који се оцјењује, предсједник суда оцјењује резултате рада стручних сарадника и приправника, а секретар суда резултате осталих радника.

Одговорност

Члан 59.

Радник суда је одговоран за повреду службених дужности и против њега се може водити дисциплински поступак у складу са законом.

ГЛАВА VII
СУДСКИ ТУМАЧИ

Постављење

Члан 60.

Министар правде доноси рјешење о постављењу судског тумача, након прибављеног мишљења Високог судског и тужилачког савјета.

Судови користе услуге сталних судских тумача, осим у случајевима када нема судских тумача за одређени језик. Права и дужности сталних судских тумача регулисаће се посебним прописима.

ГЛАВА VIII
ОБАВЕЗЕ ПРЕМА СТРАНКАМА И ЈАВНОСТИ

Повјерљивост

Члан 61.

Судије и радници суда дужни су да чувају у тајности све што у току свог рада сазнају о учесницима у поступку и о правним и чињеничним околностима њиховог предмета, те су дужни да чувају као повјерљиве податке који нису доступни јавности.

Службена и пословна тајна

Члан 62.

Судије и радници суда дужни су да чувају службену и пословну тајну, без обзира на начин на који су је дознали. Под службеном и пословном тајном подразумијевају се нарочито:

1. сви подаци који су као службена, односно пословна тајна одређени законом или другим прописом,
2. сви подаци који су као службена, односно пословна тајна одређени општим актима државних органа, правних лица и других институција,
3. подаци и исправе који су посебно одређени као службена, односно пословна тајна од стране државних органа, правних лица и других институција, и
4. подаци и исправе које је као службену, односно пословну тајну одредио предсједник суда или овлаштени радник суда.

Обавеза чувања службене, односно пословне тајне траје и након престанка рада у суду.

Предсједник суда може судију, односно радника суда, ослободити обавезе чувања службене, односно пословне тајне, ако у поједином случају за то постоје оправдани разлози.

Хитни предмети

Члан 63.

Ради поступања по хитним предметима ван радног времена, одређују се у суду дежурне судије и радници.

Слобода приступа судским списима и уписницима

Члан 64.

Јавност и странке у поступку имају право приступа судским списима, у складу са законом, осим ако за поједине податке из судског уписника законом није другачије одређено. Подаци уписани у судски уписник су јавни и свако их може преписати и захтијевати да му се изда овјерен извод из судског уписника.

Одговорност

Члан 65.

Република Српска одговара за штету коју у вршењу службе учине радници суда физичким или правним лицима својим незаконитим или неправилним радом.

Притужбе на рад суда

Члан 66.

Суд је дужан да утврди поступак примања притужби на рад суда, судија и радника суда, као и поступак поступања по тим притужбама.

Предсједник суда поступа по притужбама против суда и радника суда, а притужбе против судија без одлагања доставља Високом судском и тужилачком савјету.

ГЛАВА IX
ФИНАНСИРАЊЕ СУДОВА И СУДСКИ БУЏЕТ

Средства за рад судова

Члан 67.

Средства за рад судова обезбјеђују се у буџету Републике Српске.

Средства се обезбјеђују тако да обимом и временом дозначавања омогућавају сваком суду да у свом раду поступа независно, непристрасно и ефикасно, те да сваки суд испуњава све своје финансијске обавезе по њиховом доспјећу.

Средства за рад сваког суда исказују се посебно у буџету и систему трезора Републике Српске.

Израда приједлога буџета

Члан 68.

Суд израђује приједлог годишњег буџета за наредну годину на основу износа трошкова у текућој години, те предвиђених трошкова у наредној години.

Суд подноси приједлог буџета Високом судском и тужилачком савјету ради давања евентуалних примједби, у року који одреди Високи судски и тужилачки савјет.

Након разматрања примједби Високог судског и тужилачког савјета и евентуалне измјене приједлога буџета, односно након истека рока од 30 дана од дана достављања приједлога Високом судском и тужилачком савјету, суд доставља приједлог буџета Министарству правде, заједно са коментарима Високог судског и тужилачког савјета, у року који одреди то министарство. Уколико се Министарство правде не слаже са предложеним буџетом или су му потребне додатне информације, контактираће секретара или предсједника суда и о томе обавијестити Високи судски и тужилачки савјет.

Министарство правде доставља сваком суду и Високом судском и тужилачком савјету примјерак коначног приједлога буџета за односни суд, у облику који је достављен Министарству финансија, односно Влади.

Прије него што измијени приједлог судског буџета, Министарство финансија, односно Влада, ће обавити консултације са Високим судским и тужилачким савјетом.

Уколико буџет није усвојен у износу који је предложио суд у складу са одредбама овог члана, Министарство правде ће прије израде коначног буџета за тај суд обавити консултације са секретаром или предсједником суда.

Измирење дугова

Члан 69.

Приједлог судског буџета који се доставља на усвајање законодавном тијелу садржи план измирења дугова насталих у судовима у претходном периоду.

Извршење и измјене буџета

Члан 70.

Извршење судског буџета врши се у складу са буџетом који је одобрила Народна скупштина Републике Српске.

У случају потребе уравнотежења буџета Републике Српске, извршење судског буџета ће се вршити у проценту извршења буџета Републике Српске, са изузетком извршења буџета који се односи на спољни дуг.

Одлуку о уравнотежењу буџета којим се смањује износ буџета судова може донијети само Народна скупштина Републике Српске .

Прије покретања поступка уравнотежења буџета којим се смањује износ буџета судова, Министарство правде мора о томе обавијестити Високи судски и тужилачки савјет.

У току буџетске године, суд може захтијевати прерасподјелу новчаних средстава у оквиру различитих позиција усвојеног буџета, с тим да ниједна позиција не може бити смањена за више од 10 % од одобреног износа за ту позицију.

Захтјев за прерасподјелу из става 4. овог члана, подноси се у писменој форми Министарству правде, уз доставу примјерка захтјева Министарству финансија и Високом судском и тужилачком савјету.

Министарство правде је дужно да захтјев суда из става 5. овог члана, достави Влади Републике Српске, уз претходно прибављено мишљење Министарства финансија, ради одлучивања. Министарство правде је обавезно о извршеној прерасподјели обавијестити Високи судски и тужилачки савјет.

Додатно финансирање из буџета

Члан 71.

Суд којем су у току године за рад неопходна додатна средства подноси захтјев за одобрење додатних финансијских средстава Министарству правде, уз доставу примјерка таквог захтјева Високом судском и тужилачком савјету.

Донације

Члан 72.

Суд може, у складу са законом, примати донације у новцу, стварима и услугама, под условом да њихово прихватање не угрожава или доводи у сумњу независност и непристрасност суда.

За пријем сваке донације за суд предсједник суда мора добити одобрење од Високог судског и тужилачког савјета.

ГЛАВА X
ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Примјена чланова 9., 46. и 47.

Члан 73.

Одредбе чланова 9., 46. и 47. овог закона које се односе на судије поротнике се примјењују само на поступке који се у складу са одредбама Закона о кривичном поступку Републике Српске («Службени гласник Републике Српске», број 50/03) и Закона о парничном поступку («Службени гласник Републике Српске», број 58/03 и 85/03), имају спровести по досадашњим прописима.

Усклађивање са одлуком Уставног суда БиХ

Члан 74.

Одредбе чланова 22. и 25. Закона биће усклађене са Законом о измјенама и допунама Закона о територијалној организацији и локалној самоуправи у Републици Српској и другим прописима.

Стварна надлежност у кривичним предметима

Члан 75.

У кривичним предметима у којима је стварна надлежност измијењена одредбама члана 27. став 1. тачка 1. подтачка а) и члана 28. став 1. тачка 1. овог закона, поступак ће се наставити пред судом надлежним према раније важећим прописима.

Стварна надлежност у управним споровима

Члан 76.

Поступак у предметима управних спорова у којима је стварна надлежност измијењена одредбама члана 28. став 1. тачка 1. подтачка д) овог закона, који је покренут до дана ступања на снагу овог закона, наставиће се пред судом надлежним према одредбама о стварној надлежности Закона о судовима и судској служби (“Службени гласник Републике Српске” бр. 13/00, 15/00, 16/00, 70/01, 77/02 и 85/03).

Центар за едукацију

Члан 77.

Док Центар за едукацију судија и тужилаца из члана 52. овог закона не утврди програм почетне обуке за приправнике и приправнике-волонтере, ова обука ће се вршити у складу са постојећим програмима обуке.

Кориштење постојећих аутоматизованих система

Члан 78.

Судови који су прије ступања на снагу овог закона посједовали аутоматизоване системе праћења или регистрације предмета, или друге системе управљања предметима, могу наставити да користе исте системе и без одобрења из члана 44. овог закона, док Високи судски и тужилачки савјет не утврди једнообразне системе за све судове или једнообразне критерије за усвајање тих система.

Престанак важења ранијих прописа

Члан 79.

Даном ступања на снагу овог закона, престаје да важи Закон о судовима и судској служби (“Службени гласник Републике Српске” бр. 13/00, 15/00, 16/00, 70/01, 77/02, 85/03 и 114/03), осим одредби чланова 87. до 95. тог закона, које се примјењују и даље до доношења посебног Закона о платама судија.

Ступање на снагу

Члан 80.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Српске“.

Број: 01-919/04
Датум: 01. децембар 2004. године

Предсједник
Народне скупштине
Душан Стојичић, с. р.

Види још

• Закон о судовима Републике Српске

Извори

• „Службени гласник Републике Српске“, број 111/04