Закон о судовима Републике Српске

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Seal of the Republika Srpska.svg


ЗАКОН О СУДОВИМА

РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ[уреди]

Члан 1.

Овим законом уређује се организација, надлежност и функционисање основних судова, окружних судова, окружних привредних судова, Вишег привредног суда и Врховног суда Републике Српске (у даљем тексту: Врховни суд).

Члан 2.

Судску власт у Републици Српској врше судови који су самостални и независни у оквиру дјелокруга и надлежности одређене законом.

Члан 3.

(1) Судови су самостални и независни од законодавне и извршне власти и забрањен је сваки облик утицаја на доношење судских одлука.

(2) Судови у свом раду поступају непристрасно и одлуке доносе у разумном року.

(3) Нико не смије утицати на независност и непристрасност судије при одлучивању у предмeтима који су му додијељени.

Члан 4.

Свако у Републици Српској и Босни и Херцеговини дужан је да поштује правоснажну и извршну судску одлуку.

Члан 5.

Судови се оснивају и укидају законом.

Члан 6.

Судови штите права и слободе загарантоване Уставом Босне и Херцеговине, Уставом Републике Српске и законом, те обезбјеђују уставност и законитост и осигуравају јединствену примјену закона, равноправност и једнакост свих пред законом.

Члан 7.

Судску одлуку може преиспитивати само надлежни суд поводом правних лијекова у поступку прописаним Уставом и законом.

Члан 8.

Одлуке судова Републике Српске су обавезујуће и извршне на територији Републике Српске и Босне и Херцеговине.

Члан 9.

(1) Рад судова је јаван, уколико није другачије одређено законом.

(2) Јавност рада суда обезбјеђује се јавним расправљањем пред судовима, објављивањем састава суда, давањем обавјештења јавности у току судског поступка, под условима предвиђеним законом.

(3) Јавност рада се остварује и објављивањем судских одлука и других информација од интереса за јавност, уз претходно уклањање личних података.

(4) Правилник о објављивању судских одлука доноси Министарство правде.

Члан 10.

(1) Судови суде као судије појединци или у вијећима судија, односно вијећима судија и судија поротника.

(2) Састав вијећа одређује се посебним законима.

Члан 11.

(1) Службени језици који се користе у судовима су језик српског, језик бошњачког и језик хрватског народа, а службена писма су ћирилица и латиница.

(2) Суд води поступак и доноси одлуке на језику којим се служи судија у поступку или језику који одреди предсједник вијећа, с тим да ће се странци на њен захтјев обезбиједити превод на рочишту или превод одлуке суда на језик којим се странка служи у поступку, и то: у кривичном поступку – на трошак суда, а у свим осталим поступцима – на трошак странке.

(3) Странке могу писмена да упућују суду на било којем од службених језика.

Члан 12.

(1) Судије имају службене легитимације, које издаје Министарство правде Републике Српске (у даљем тексту: Министарство).

(2) Правилник о изгледу и садржају службене легитимације из става 1. овог члана доноси министар правде (у даљем тексту: министар).

(3) Министар ће донијети Правилник из става 2. овог члана у року од 60 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 13.

(1) Судије у току суђења и приликом јавног објављивања одлука носе тогу.

(2) Високи судски и тужилачки савјет прописује изглед судске тоге, а набавку и расподјелу обезбјеђује Министарство.

Члан 14.

(1) Судије, стручни сарадници, виши стручни сарадници и радници суда не смију испољавати било какву вјерску, политичку, националну или другу припадност за вријеме обављања службених дужности.

(2) Ознаке вјерске, политичке, националне или друге припадности не смију се истицати на судској згради или просторијама суда.

Члан 15.

Судови имају печат у складу са законом.

Члан 16.

(1) Судови су дужни да међусобно сарађују, као и са државним органима и страним судовима.

(2) Судови у Босни и Херцеговини пружају међусобно правну помоћ у предметима из своје надлежности у складу са законом.

(3) Државни органи и правна лица која врше јавна овлаштења дужни су да судовима на њихов захтјев благовремено доставе списе, исправе и друге податке потребне за вођење судског поступка.

(4) Судови међународну правну помоћ пружају у складу са међународним актима или по основу начела реципроцитета.

II ВРСТЕ, ОРГАНИЗАЦИЈА И НАДЛЕЖНОСТ СУДОВА[уреди]

Члан 17.

(1) Судску власт у Републици Српској врше судови опште и посебне надлежности.

(2) Судови опште надлежности су основни судови, окружни судови и Врховни суд.

(3) Судови посебне надлежности су окружни привредни судови и Виши привредни суд.

Члан 18.

Основни судови оснивају се за подручје једне или више општина.

Члан 19.

Окружни судови оснивају се за подручје два или више основних судова.

Члан 20.

Окружни привредни судови, као првостепени, оснивају се за подручје које покривају окружни судови.

Члан 21.

(1) Виши привредни суд, као другостепени, оснива се за територију Републике Српске.

(2) Сједиште Вишег привредног суда је у Бањој Луци.

Члан 22.

(1) Врховни суд је највиши суд у Републици Српској.

(2) Сједиште Врховног суда је у Бањој Луци.

Члан 23.

(1) Судови обављају послове из своје надлежности у свом сједишту.

(2) Изузетно од одредбе става 1. овог члана, ради ефикасности, смањења трошкова или других оправданих разлога, основни судови могу послове из своје надлежности да обављају и ван сједишта.

Члан 24.

(1) Суд може одредити да се одржавају судски дани, ради вођења поступака или обављања других послова у мјестима која се налазе на подручју суда или ван сједишта суда.

(2) Предсједник суда доноси одлуку о мјесту и времену одржавања судских дана.

(3) Мјесто и вријеме одржавања судских дана објављује се на огласној табли суда, као и на огласној табли у згради у којој се одржавају судски дани.

Члан 25.

(1) Одјељење ван сједишта суда оснива се и укида законом.

(2) Одјељење ван сједишта суда је трајно смјештено у мјесту које се налази на подручју суда, а ван његовог сједишта.

(3) У одјељењу ван сједишта суда, суд, по правилу, обавља све послове из своје надлежности за подручје за које је одјељење основано.

(4) Радом одјељења ван сједишта суда руководи предсједник суда.

Члан 26.

(1) Основни судови су:

а) Основни суд у Бањој Луци, за подручје града Бања Лука и општине Лакташи,
б) Основни суд у Бијељини, за подручје општина Бијељина, Угљевик и Лопаре,
в) Основни суд у Вишеграду, за подручје општина Вишеград, Рудо, Рогатица и Ново Горажде,
г) Основни суд у Власеници, за подручје општина Власеница, Шековићи, Хан Пијесак и Милићи,
д) Основни суд у Градишци, за подручје општина Градишка и Србац,
ђ) Основни суд у Дервенти, за подручје општина Дервента и Брод,
е) Основни суд у Добоју, за подручје општина Добој и Петрово,
ж) Основни суд у Зворнику, за подручје општина Зворник и Осмаци,
з) Основни суд у Котор Варошу, за подручје општина Котор Варош, Челинац и Кнежево,
и) Основни суд у Модричи, за подручје општина Модрича, Вукосавље, Шамац, Пелагићево и Доњи Жабар,
ј) Основи суд у Мркоњић Граду, за подручје општина Мркоњић Град, Шипово, Језеро, Источни Дрвар, Петровац, Купрес и Рибник,
к) Основни суд у Новом Граду, за подручје општина Нови Град, Костајница и Крупа на Уни,
л) Основни суд у Приједору, за подручје општина Приједор, Оштра Лука и Козарска Дубица,
љ) Основни суд у Прњавору, за подручје општине Прњавор,
м) Основни суд у Сокоцу, за подручје општина Соколац, Источни Стари Град, Пале, Источно Ново Сарајево,Источна Илиџа и Трново,
н) Осовни суд у Теслићу, за подручје општине Теслић,
њ) Основни суд у Требињу, за подручје општина Требиње, Љубиње, Берковићи, Билећа, Источни Мостар, Невесиње и Гацко,
о) Основни суд у Фочи, за подручје општина Фоча, Калиновик и Чајниче,
п) Основни суд у Сребреници, за подручје општина Сребреница и Братунац,
р) Основни суд у Лопарама, за подручје општине Лопаре,
с) Основни суд у Српцу, за подручје општине Србац,
т) Основни суд у Броду, за подручје општине Брод,
ћ) Основни суд у Шамцу, за подручје општина Шамац, Пелагићево и Доњи Жабар,
у) Основни суд у Козарској Дубици, за подручје општине Козарска Дубица,
ф) Основни суд у Невесињу, за подручје општине Невесиње, Гацко, Берковићи и Источни Мостар,
х) Основни суд у Рогатици, за подручје општине Рогатица,
ц) Основни суд у Лакташима, за подручје општине Лакташи и
ч) Основни суд у Источном Новом Сарајеву, за подручје општина Источна Илиџа, Источно Ново Сарајево и Трново.

(2) У прекршајним предметима из области пореза и царина мјесно су надлежна прекршајна одјељења основних судова у Бања Луци, Бијељини, Добоју, Требињу и Сокоцу.

Члан 27.

Одјељења основних судова ван сједишта суда су:

а) Основни суд у Бијељини има одјељење ван сједишта суда у Лопарама за подручје општине Лопаре,
б) Основни суд у Вишеграду има одјељење ван сједишта суда у Рогатици за подручје општине Рогатица,
в) Основни суд у Градишци има одјељење ван сједишта суда у Српцу за подручје општине Србац,
г) Основни суд у Дервенти има одјељење ван сједишта суда у Броду за подручје општине Брод,
д) Основни суд у Модричи има одјељење ван сједишта суда у Шамцу за подручје општина Шамац, Пелагићево и Доњи Жабар,
ђ) Основни суд у Приједору има одјељење ван сједишта суда у Козарској Дубици за подручје општине Козарска Дубица,
е) Основни суд у Сокоцу има одјељење ван сједишта суда у Источном Новом Сарајеву за подручје општина Источно Ново Сарајево, Источна Илиџа и Трново и у Палама за подручје општина Пале и Источни Стари Град,
ж) Основни суд у Требињу има одјељење ван сједишта суда у Невесињу за подручје општина Невесиње, Гацко и Источни Мостар.

Члан 28.

Окружни судови су:

а) Окружни суд у Бањој Луци, за подручје основних судова у Бањој Луци, Градишци, Котор Варошу, Приједору, Прњавору, Новом Граду, Мркоњић Граду, а за основне судове у Лакташима, Српцу и Козарској Дубици под условима из члана 99. овог закона,
б) Окружни суд у Бијељини, за подручје основних судова у Бијељини, Зворнику, Сребреници, а за Основни суд у Лопарама, под условима из члана 99. овог закона,
в) Окружни суд у Добоју, за подручје основних судова у Добоју, Дервенти, Модричи, Теслићу, а за основне судове у Броду и Шамцу под условима из члана 99. овог закона,
г) Окружни суд у Требињу, за подручје основних судова у Требињу и Фочи, а за Основни суд у Невесињу под условима из члана 99. овог закона, и
д) Окружни суд у Источном Сарајеву, за подручје основних судова у Сокоцу, Вишеграду и Власеници, а за Основни суд у Рогатици и Основни суд у Источном Новом Сарајеву, под условима из члана 99. овог закона.

Члан 29.

Окружни привредни судови су:

а) Окружни привредни суд у Бањој Луци, за подручје које покрива Окружни суд у Бањој Луци,
б) Окружни привредни суд у Бијељини, за подручје које покрива Окружни суд у Бијељини,
в) Окружни привредни суд у Добоју, за подручје које покрива Окружни суд у Добоју,
г) Окружни привредни суд у Требињу, за подручје које покрива Окружни суд у Требињу и
д) Окружни суд у Источном Сарајеву, за подручје које покрива Окружни суд у Источном Сарајеву.

1. Стварна надлежност[уреди]

Члан 30.

Основни суд надлежан је да у првом степену суди:

а) у кривичним предметима:
1) за кривична дјела за која је законом прописана као главна казна – новчана казна или казна затвора до десет година, ако посебним законом није одређена надлежност другог суда,
2) за кривична дјела за која је посебним законом одређена надлежност основног суда,
3) за кривична дјела за која је Суд Босне и Херцеговине пренио надлежност на основни суд,
4) за било који кривични поступак против малољетника,
5) да поступа током истраге и након подизања оптужнице у складу са законом,
6) да одлучује о ванредним правним лијековима када је то законом превиђено,
7) да одлучује о брисању осуде и престанку мјера безбједности и правних посљедица осуде, на основу судске одлуке,
8) да поступа по молбама за помиловање у складу са законом,
б) у грађанским предметима:
1) у свим грађанским споровима,
2) у ванпарничном поступку,
в) у прекршајним предметима:
1) у свим прекршајним предметима,
2) о захтјевима за понављање прекршајног поступка,
г) у другим предметима:
1) да спроводи извршни поступак, ако законом није другачије одређено,
2) да одређује мјере обезбјеђења, ако законом није другачије одређено,
3) да рјешава у посебним поступцима, ако законом није другачије одређено,
4) да пружа правну помоћ судовима у Босни и Херцеговини,
5) да врши послове међународне правне помоћи, ако законом није одређено да неке од тих послова врши окружни суд,
6) да врши послове уписа регистрације удружења грађана и
7) да врши друге послове одређене законом.

Члан 31.

(1) Окружни суд надлежан је да у првом степену суди:

а) за кривична дјела за која је законом прописана казна већа од десет година или дуготрајни затвор, ако законом није одређена надлежност другог суда,
б) да поступа у току истраге и након подизања оптужнице у складу са законом,
в) да суди за кривична дјела за која је Суд Босне и Херцеговине пренио надлежност на окружне судове,
г) да одлучује у свим управним споровима и то према сједишту првостепеног управног органа, као и о захтјевима за заштиту слобода и права утврђених уставом, ако су такве слободе и права повријеђена коначним појединачним актом или радњом службеног лица у органима управе, односно одговорног лица у предузећу, установи или другом правном лицу, када за заштиту тих права није обезбијеђена друга судска заштита.

(2) Окружни суд у другом степену одлучује о:

а) жалбама против одлука основних судова,
б) другим редовним и ванредним правним лијековима, ако је то одређено законом.

(3) Остала надлежност окружног суда је да:

а) рјешава о сукобу мјесне надлежности између основних судова са свог подручја у складу са законом,
б) одлучује о преносу мјесне надлежности са једног основног суда на други основни суд на свом подручју,
в) одлучује о брисању осуде и престанку мјера безбједности и правних посљедица осуде, на основу судске одлуке,
г) поступа по млобама за помиловање у складу са законом,
д) рјешава о признању одлука страних судова, страних трговачких судова и страних арбитража,
ђ) пружа међународну правну помоћ у кривичним предметима и
е) врши друге послове одређене законом.

Члан 32.

У саставу Окружног суда у Бањој Луци постоји посебно самостално специјализовано одјељење, са стварном и мјесном надлежношћу за територију Републике Српске за кривична дјела прописана посебним законом.

Члан 33.

Окружни привредни судови у првом степену одлучују:

а) у парничним и ванпарничним споровима који се односе на права и обавезе по основу правног промета робе, услуга, вриједносних папира, власничких и других стварних права на некретнинама, као и на права и обавезе проистекле из вриједносних папира, у којима су обје странке у поступку правно или физичко лице, које у својству самосталног предузетника и у другом својству обавља привредну или другу регистровану дјелатност у виду основног или допунског занимања,
б) у споровима који се односе на бродове и на пловидбу на унутрашњим водама, као и у споровима на које се примјењује пловидбено право, осим спорова о превозу путника,
в) у споровима који се односе на авионе, као и у споровима на које се примјењује ваздухопловно право, осим спорова о превозу путника,
г) у споровима из ауторског права, сродних права и права индустријске својине,
д) у споровим насталим поводом дјела за која се тврди да представљају нелојалну конкуренцију или монополистички споразум,
ђ) у поступцима стечаја и ликвидације, у складу са законом, као и у свим споровима који настану у току и поводом спровођења поступка стечаја и ликвидације,
е) у пословима регистрације правних лица или самосталних предузетника уређених Законом о упису пословних субјеката у судски регистар,
ж) о спровођењу извршног поступка по правоснажним извршним судским одлукама привредних судова,
з) о спровођењу извршног поступка по вјеродостојним исправама у којима су обје странке у поступку правна лица или физичка лица која у својству самосталног предузетника или у другом својству обављају привредну или другу регистровану дјелатност у виду основног или допунског занимања и по извршним нотарским исправама у којима су обје странке у поступку, правна лица,
и) о одређивању мјера обезбјеђења,
ј) о пружању правне помоћи судовима у Републици Срспкој и Босни и Херцеговини из своје надлежности,
к) о обављању послова међународне правне помоћи из своје надлежности,
л) о споровима који настану страним улагањем и
љ) о обављању и других послова уређених законом.

Члан 34.

Виши привредни суд надлежан је да:

а) одлучује о жалбама против одлука окружних привредних судова, а у првом степену и о другим стварима одређеним законом,
б) одлучује о сукобу надлежности и о преношењу надлежности окружних привредних судова,
в) утврђује правне ставове ради јединствене примјене закона из надлежности окружних привредних судова и
г) обавља друге послове одређене законом.

Члан 35.

Врховни суд належан је да:

а) одлучује о редовним правним лијековима против одлука окружних судова, ако је то законом одређено,
б) одлучује о ванредним правним лијековима против правоснажних одлука судова, када је то законом одређено,
в) одлучује о правним лијековима против одлука својих вијећа, ако законом није другачије одређено,
г) заузима начелне ставове ради усаглашавања судске праксе о питањима за која оцијени да су од значаја за јединствену примјену закона у Републици Српској:
1) о заузимању начелних ставова Врховни суд одлучује на општој сједници,
д) начин рада опште и проширене сједнице уређује правилником предсједник Врховног суда,
ђ) рјешава сукобе надлежности између судова, ако законом није другачије одређено,
е) одлучује о преношењу мјесне надлежности с једног суда на други суд, када је то одређено законом и
ж) разматра актуелна питања судске праксе, анализира потребе за стручним усавршавањем судија, стручних сарадника и виших стручних сарадника и обавља друге послове одређене законом.

III УСЛОВИ И МАНДАТ ЗА ВРШЕЊЕ СУДИЈСКЕ ФУНКЦИЈЕ[уреди]

Члан 36.

За судију може да буде именовано лице које испуњава сљедеће опште услове:

а) да је држављанин Босне и Херцеговоине,
б) да испуњава опште здравствене услове да обавља послове судије,
в) да има диплому правног факултета из Босне и Херцеговине или бивше СФРЈ до 6. априла 1992. године, или неког другог правног факултета, под условом да је диплома коју је издао тај факултет нострификована у складу са законом и
г) да има положен правосудни испит у Босни и Херцеговини или у бившој СФРЈ до 6. априла 1992. године или у некој другој држави, под условом да је увјерење о положеном правосудном испиту нострификовано у складу са законом.

Члан 37.

За судију основног суда може бити именовано лице које, осим услова из члана 36. овог закона, има најмање три године искуства у раду на правним пословима, након положеног правосудног испита.

Члан 38.

(1) Предсједник основног суда именује се из реда судија тог суда, који има доказане руководне и организационе способности за рад у правосуђу.

(2) Предсједник суда именује се на мандат од четири године и може бити поново именован.

Члан 39.

За судију окружног суда може бити именовано лице које осим услова из члана 36. овог закона има најмање пет година искуства у раду на пословима судије, тужиоца, адвоката или другог релевантног правног искуства, након положеног правосудног испита.

Члан 40.

(1) Предсједник окружног суда именује се из реда судија тог суда, који има доказане руководне и организационе способности за рад у правосуђу.

(2) Предсједник суда именује се на мандат од шест година и може бити поново именован.

Члан 41.

За судију окружног привредног суда може бити именовано лице које осим услова из члана 36. овог закона има најмање пет година искуства на пословима судије, тужиоца, адвоката или другог релевантног правног искуства, након положеног правосудног испита.

Члан 42.

(1) Предсједник окружног привредног суда именује се из реда судија тог суда који има доказане руководне и организационе способности за рад у правосуђу.

(2) Предсједник суда именује се на мандат од шест година и може бити поново именован.

Члан 43.

За судију Вишег привредног суда може бити именовано лице које, осим услова из члана 36. овог закона, има најмање шест година искуства на пословима судије, тужиоца, адвоката или другог релевантног правног искуства, након положеног правосудног испита.

Члан 44.

(1) Предсједник Вишег привредног суда именује се из реда судија тог суда који има доказане руководне и организационе способности за рад у правосуђу.

(2) Предсједник суда именује се на мандат од шест година и може бити поново именован.

Члан 45.

За судију Врховног суда може бити именовано лице које, осим услова из члана 36. овог закона, има најмање осам година искуства у раду на пословима судије, тужиоца, адвоката или другог релевантног правног искуства, након положеног правосудног испита.

Члан 46.

(1) Предсједник Врховног суда бира се из реда судија тог суда који посједује доказане руководне и организационе способности за рад у правосуђу.

(2) Предсједник се именује на мандат од шест година и може бити поново именован.

Члан 47.

(1) Судије се именују на мандат, који није ограничен, а мандат им може престати:

а) смрћу,
б) на лични захтјев,
в) кад наврше старосну доб прописану за обавезан одлазак у пензију,
г) кад буду разријешени дужности из разлога који су утврђени законом.

(2) Старосна доб за обавезан одлазак у пензију за све судије је 70 година живота.

IV УНУТРАШЊА ОРГАНИЗАЦИЈА СУДОВА[уреди]

Члан 48.

(1) Суд има предсједника суда.

(2) Предсједник суда обавља послове судске управе у складу са законом и Правилником о унутрашњем судском пословању.

(3) Предсједник суда одговоран је за руковођење цјелокупним судом и судском управом.

(4) Предсједник представља суд пред другим органима и организацијама.

(5) Предсједник суда може поједине своје надлежности да пренесе на судије тог суда или секретара суда.

(6) У случају спријечености, предсједник суда ће одредити судију који ће га мијењати у његовом одсуству.

(7) Уколико предсједник суда из било којих разлога престане да обавља дужност предсједника суда, из реда судија тог суда, именује се вршилац дужности предсједника суда, до избора предсједника суда, у складу са законом.

Члан 49.

(1) Судови који имају најмање седам судија, укључујући и предсједника суда, имају секретара суда.

(2) Судови који имају мање од седам судија могу да имају секретара суда, уз прибаљену сагласност министра.

(3) За секретара суда може бити именован дипломирани правник који има најмање пет година радног искуства у струци и одговарајуће искуство на организационим пословима.

Члан 50.

Секретара суда, у складу са поступком утврђеним законом, именује предсједник суда на неодређено вријеме, по претходно спроведеном јавном конкурсу.

Члан 51.

(1) Секретар суда помаже предсједнику суда у обављању послова судске управе, а по овлаштењу предсједника покреће и спроводи поступке због лакше повреде службене дужности радника и може увијек дати иницијативу предсједнику суда за покретање поступка за утврђивање повреде радне дужности.

(2) Секретар суда одговоран је за правилно и благовремено обављање административних, техничких и финансијских послова у суду и обавља послове који су у вези са односима са јавношћу.

(3) У обављању својих дужности секретар је одговоран предсједнику суда.

Члан 52.

У судовима који немају секретара суда, предсједник суда сам врши послове секретара или те послове преноси на другог судију или овлаштеног радника суда.

Члан 53.

(1) Општу сједницу суда чине све судије тог суда.

(2) Општу сједницу сазива и њеним радом руководи предсједник суда.

(3) Општа сједница сазива се када је то предвиђено правилима судског поступка.

(4) За пуноважност одлучивања на општој сједници потребно је присуство најмање двије трећине судија, а одлуке се доносе већином гласова.

Члан 54.

(1) У судовима се оснивају судска одјељења ради одлучивања о стварима из исте правне области, као што су:

а) кривично,
б) грађанско,
в) управно,
г) прекршајно
д) ванпарнично и
ђ) друга одјељења за која се укаже потреба за оснивањем, када су за то испуњени услови предвиђени законом или Правилником о унутрашњем судском пословању.

(2) Одјељења имају предсједника одјељења, којег из реда судија тог суда именује предсједник суда.

Члан 55.

(1) Министар, уз претходну сагласност Високог судског и тужилачког савјета, доноси Правилник о унутрашњем судском пословању.

(2) Предсједник суда, уз сагласност министра, доноси Правилник о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста.

V ПРАВОСУДНА УПРАВА[уреди]

Члан 56.

Министарство у оквиру судске управе има сљедеће надлежности:

а) израда законских текстова и других прописа за установљење, надлежност, састав и поступак пред судовима,
б) врши надзор и прати примјену овог закона и других прописа и подзаконских аката који се односе на организацију и пословање суда,
в) осигурање материјалних, финансијских, просторних и других услова за рад судова,
г) прикупљање статистичких и других података о раду судова,
д) надзор над финансијским и материјалним пословањем судова,
ђ) испитивање представки грађана на рад судова који се односе на рад судова у пословима судске управе,
е) надзор над примјеном Правилника о унутрашњем судском пословању,
ж) обука запослених у судовима Републике Српске, који нису обухваћени обуком Центра за едукацију судија и тужилаца Републике Српске и
з) други послови предвиђени овим законом.

Члан 57.

(1) У обављању послова правосудне управе, које се односе на организацију, праћење и начин рада судова, те осигурање материјалних, финансијских и других услова за рад суда, министар може захтијевати од предсједника суда да акт који није у складу са законом или подзаконским актом стави ван снаге, а уколико предсједник суда не поступи по таквом захтјеву, министар ће донијети акт којим ће поништити или укинути такав акт, у складу са правилима Закона о општем управном поступку.

(2) Акт министра је коначан.

Члан 58.

Надзор над правилним обављањем послова правосудне управе у судовима обављају инспектори Министарства, а рачуноводствене послове овлаштени радници из финансијске области.

Члан 59.

(1) Судови су дужни да доставе Министарству све тражене податке који су потребни за вршење надлежности из чл. 56. и 57. овог закона.

(2) Судови подносе шестомјесечни извјештај до 15. јула текуће године, а годишњи извјештај о раду до 31. јануара наредне године, за претходну годину.

(3) Извјештаји из става 2. овог члана достављају се Министарству и Високом судском и тужилачком савјету.

Члан 60.

(1) Притужбе које су физичка или правна лица упутила против судија, Министарство ће по пријему, без одгађања, прослиједити Високом судском и тужилачком савјету на даље поступање.

(2) Копија притужбе доставља се предсједнику суда, а ако се притужба односи на предсједника суда, притужба се доставља предсједнику непосредно вишег суда.

(3) Притужбе које се односе на пословање судске управе достављају се предсједнику суда.

Члан 61.

Министарство врши своје дужности у складу са овим законом и не смије на било који начин утицати на рад судова.

Члан 62.

Министарство води евиденцију судија и стручних сарадника, која садржи сљедеће податке:

а) личне податке и
б) податке о именовању и разрјешењу.

Члан 63.

(1) Министарство правде сарађује са Високи судским и тужилачким савјетом у његовој улози координације кориштења информационе технологије у судовима, укључујући све системе за праћење предмета.

(2) Суд може да уведе аутоматизовани систем праћења или регистрације предмета или други систем управљања предметима, укључујући системе сигурносне похране и чувања података, само уз претходну сагласност Министарства.

VI ДОДАТНЕ СУДИЈЕ И СУДИЈЕ ПОРОТНИЦИ[уреди]

Члан 64.

(1) У суду који има већи број заосталих неријешених предмета или због дужег одсуства судије могу се именовати додатне судије, на начин и по поступку утврђеним законом.

(2) Ако предсједник суда сматра да су суду неопходне додатне судије, посредством Министарства поднијеће Високом судском и тужилачком савјету захтјев за именовање додатних судија.

(3) Конкурс за попуну додатних судија може бити расписан тек по претходно прибављеној сагласности Министарства, да су обезбјеђена материјална средства за додатног судију.

Члан 65.

(1) Предсједник основног и окружног суда, након прибављеног мишљења Високог судског и тужилачког савјета, утврђује број судија поротника потребних за рад тог суда.

(2) Предсједник основног и окружног суда објављује конкурс за судије поротнике оглашавањем на огласној табли суда и најмање у једним дневним новинама. Предсједник суда по својој оцјени бира најбоље кандидате за судије поротнике између кандидата који испуњавају услове утврђене законом и доставља листу кандидата Високом судском и тужилачком савјету на именовање.

Члан 66.

Суд води евиденцију за сваког судију и судију поротника, у којој су садржани лични подаци и подаци о стручној спреми и искуству судије, као и остали подаци. Судија, односно судија поротник има право увида у свој досије и право да тражи исправку погрешних података.

Члан 67.

(1) Резултати рада судија оцјењују се најмање једном у три године, у складу са критеријумима које утврди Високи судски и тужилачки савјет.

(2) Новоизабране судије оцјењују се једном годишње за прве три године мандата, а по истеку тог рока, у периоду из става 1. овог члана.

(3) Оцјењивање резултата рада судија врши предсједник суда, а резултате рада предсједника суда оцјењује предсједник непосредно вишег суда, а предсједника Врховног суда Републике Српске оцјењује Високи судски и тужилачки савјет.

VII РАДНИЦИ СУДА[уреди]

Члан 68.

(1) Министар, уз претходно прибављено мишљење Високог судског и тужилачког савјета, утврђује критеријуме за одређивање укупног броја радника у судовима.

(2) Радници суда су, у смислу овог закона, сва запослена лица осим судија.

(3) Број радника, њихова стручна спрема и други услови за запошљавање у сваком суду посебно се утврђују Правилником о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста.

Члан 69.

(1) У основни суд и окружни привредни суд, за стручног сарадника може се именовати лице које је дипломирани правник и има положен правосудни испит.

(2) У окружни суд и Виши привредни суд, за вишег стручног сарадника може бити именован дипломирани правник са положеним правосудним испитом и искуством на раду на правним пословима са најмање три године.

(3) У Врховни суд, за вишег стручног сарадника може бити именован дипломирани правник са положеним правосудним испитом и искуством на раду на правним пословима са најмање пет гoдина.

Члан 70.

(1) Стручне сараднике и више стручне сараднике по окончању поступка јавне конкуренције именује предсједник суда на неодређено вријеме.

(2) Министар утврђује критеријуме за одређивање броја стручних сарадника и виших стручних сарадника.

Члан 71.

(1) Стручни сарадник може, по овлаштењу и под непосредним надзором судије, спроводити одређене радње у судском поступку.

(2) Након спроведених радњи из става 1. овог члана, стручни сарадник израђује и доставља судији нацрт судске одлуке.

(3) Радње из става 1. овог члана могу се спроводити у сљедећим поступцима:

а) у парничном поступку у споровима мале вриједности у којима је предмет спора новчано потраживање или накнада штете,
б) у извршном поступку,
в) у ванпарничном поступку, осим поступка одузимања пословне способности, развргнућа сувласничке заједнице и уређења међа,
г) у оставинском поступку и
д) у прекршајном поступку.

(4) Виши стручни сарадник помаже судији у његовом раду, израђује нацрте судских одлука, проучава правна питања, судску праксу и правну литературу, израђује нацрте правних схватања, те обавља самостално или под надзором и по упутствима судије и друге стручне послове.

Члан 72.

Едукација стручних сарадника и виших стручних сарадника врши се у складу са програмом едукације коју утврђује Центар за едукацију судија и тужилаца Републике Српске.

Члан 73.

(1) За судијског приправника може бити примљен дипломирани правник, најдуже на период до двије године.

(2) Избор судијског приправника обавља се на основу јавног конкурса који објављује предсједник суда.

(3) Едукација судијских приправника одвија се у складу са програмом почетне обуке, коју утврђује Центар за едукацију судија и тужилаца Републике Српске.

Члан 74.

(1) Судови могу примати приправнике – волонтере. Одредбе овог закона које се односе на судијске приправнике, примјењују се на приправнике – волонтере.

(2) Приправницима – волонтерима за вријеме обављања праксе не припада накнада за рад, нити друга права, осим права на здравствено осигурање и осигурање за случај несреће на послу.

Члан 75.

(1) Одређене административне послове предсједник суда може повјерити административним радницима суда, ако овим законом или другим прописом није другачије прописано.

(2) Предсједник суда доноси рјешење о повјереним пословима из става 1. овог члана којим даје овлаштење за самостално обављање сљедећих активности:

а) овјеравање потписа,
б) обавјештавање на основу података из судског регистра,
в) издавање увјерења о чињеницама о којима суд води службену евиденцију,
г) примати на записник или у облику службене забиљешке кратка обавјештења странака и других заинтересованих лица о промјени адресе или боравишта, или о датуму пријема судске одлуке када доставница није враћена суду или је враћена суду али датум извршења доставе није назначен на доставници,
д) предузимање одговарајуће мјере за наплату новчаних казни и трошкова поступка и
ђ) обављање других послова и задатака које им додијели предсједник суда или секретар суда.

Члан 76.

Прописи о радним односима запослених у органима управе примјењују се на раднике суда ако законом није другачије одређено.

Члан 77.

Радници суда примају се у радни однос након спроведеног јавног конкурса уз обавезни пробни рад од три мјесеца.

Члан 78.

За раднике суда води се евиденција, у којој су садржани лични подаци, подаци о стручној спреми и искуству, и остали подаци. Сви радници суда чији се подаци чувају у евиденцији имају право увида у свој досије и право да траже исправку погрешних података.

Члан 79.

(1) Резултати рада радника суда оцјењују се једном годишње.

(2) Предсједник суда оцјењује резултате рада: секретара суда, стручних сарадника, судијских приправника, руководилаца организационих јединица и ИКТ референата.

(3) Секретар суда оцјењује резултате и осталих радника уз прибављено мишљење руководиоца који је непосредно надређен раднику који се оцјењује.

Члан 80.

Радници суда одговорни су за повреду радне дужности и против њих може да се води дисциплински поступак, у складу са законом и Правилником о дисциплинској одговорности државних службеника запослених у републичким органима управе Републике Српске.

VIII СУДСКИ ТУМАЧИ И ВЈЕШТАЦИ[уреди]

Члан 81.

(1) Министар доноси рјешење о постављењу судског тумача.

(2) Судови користе услуге сталних судских тумача, осим у случајевима када нема судских тумача за одређени језик. Права и дужности сталних судских тумача регулисаће се посебним прописима.

(3) У случају када нема судских тумача за одређени језик, суд може да узме за тумача лице које течно говори језик за који је потребан превод.

(4) Суд је дужан да упозори тумача из става 3. овог члана да има право и дужности које су предвиђене за судског тумача, у складу са важећим прописима.

Члан 82.

(1) Судски тумачи преводе на захтјев суда изворни или писани текст са страног језика на један од службених језика који су у употреби у Републици Српској.

(2) Министар именује судског тумача у складу са Правилником о сталним судским тумачима.

Члан 83.

Права и дужности сталних судских тумача уређују се посебним прописом.

Члан 84.

(1) Министар у складу са законом именује и разрјешава вјештаке.

(2) Послове вјештака могу да обављају физичка и правна лица, који испуњавају услове утврђене законом.

(3) Вјештаци се именују на период од шест година и могу бити поново бирани.

IX ОБАВЕЗЕ ПРЕМА СТРАНКАМА И ЈАВНОСТИ[уреди]

Члан 85.

Судије, стручни сарадници, виши стручни сарадници и радници суда дужни су да чувају као службену тајну све што у току свог рада сазнају о учесницима у поступку и о правним и чињеничним околностима њиховог предмета, те су дужни да их чувају као повјерљиве податке који нису доступни јавности.

Члан 86.

(1) Судије, стручни сарадници, виши стручни сарадници и радници суда дужни су да чувају службену и пословну тајну, без обзира на начин на који су је дознали. Под службеном и пословном тајном подразумијевају се нарочито:

а) сви подаци који су као службена, односно пословна тајна одређени законом или другим прописом,
б) сви подаци који су као службена, односно пословна тајна одређени општим актима државних органа, правних лица и других институција,
в) подаци и исправе који су посебно одређени као службена, односно пословна тајна од државних органа, правних лица и других институција и
г) подаци и исправе које је као службену, односно пословну тајну одредио предсједник суда или овлаштени радник суда.

(2) Обавеза чувања службене, односно пословне тајне траје и након престанка рада у суду.

(3) Предсједник суда може судију, стручног сарадника, вишег стручног сарадника, односно запосленог у суду, ослободити обавезе чувања службене, односно пословне тајне, ако у поједином случају за то постоје оправдани разлози.

Члан 87.

Ради поступања по хитним предметима ван радног времена, одређују се у суду дежурне судије и радници.

Члан 88.

Јавност и странке у поступку имају право приступа судским списима, у складу са законом, осим ако за поједине податке из судског уписника законом није другачије одређено.

Члан 89.

Република Српска одговара за штету коју у вршењу службе учине радници суда физичким или правним лицима својим незаконитим или неправилним радом.

Члан 90.

(1) Предсједник суда дужан је да утврди поступак примања притужби на рад суда, судија, стручних сарадника, виших стручних сарадника и радника суда, као и поступак поступања по тим притужбама.

(2) Предсједник суда поступа по притужбама поднесеним против радника суда, а притужбе против судија без одгађања доставља Високом судском и тужилачком савјету.

Члан 91.

Судска полиција Републике Српске, у складу са Законом о судској полицији, обезбјеђује судије, друге раднике и грађане, обезбјеђује судске зграде, одржава ред у судници и другим судским просторијама за вријеме и у току суђења и спроводи судске одлуке.

X ФИНАНСИРАЊЕ СУДОВА[уреди]

Члан 92.

Средства за рад судова обезбјеђују се у буџету Републике Српске.

Члан 93.

(1) Приједлог буџета израђује суд у складу са Законом о буџетском систему Републике Српске.

(2) Приједлог буџета доставља се Министарству у законом утврђеном року.

(3) Приједлог буџета, усаглашен за све судове Републике Српске, Министарство доставља Високом судском и тужилачком савјету ради давања евентуалних сугестија.

Члан 94.

(1) Суд може, у складу са законом, примати донације у новцу, стварима и услугама, под условом да њихово прихватање не угрожава или доводи у сумњу независност и непристрасност суда.

(2) За пријем сваке донације за суд, предсједник суда мора да добије одобрење од Министарства.

ХI ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ[уреди]

Члан 95.

Одредбе чл. 10, 65. и 66. овог закона које се односе на судије поротнике примјењују се само на поступке који треба да се, у складу са одредбама Закона о кривичном поступку Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, бр. 50/03, 111/04, 115/04, 29/07, 68/07, 119/08, 55/09, 80/09, 88/09 и 92/09) и Закона о парничном поступку („Службени гласник Републике Српске“, бр. 58/03, 85/03, 74705, 63/07 и 49/09), спроведу по раније важећим прописима.

Члан 96.

У кривичним предметима у којима је стварна надлежност измијењена одредбама члана 27. став 1. тачка 1. подтачка а) и члана 28. став 1. тачка 1. Закона о судовима Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, бр. 111/04, 109/05, 37/06, 17/08, 119/08, 58/09 и 116/09), поступак се наставља пред надлежним судом према раније важећим прописима.

Члан 97.

Стручни сарадници и виши стручни сарадници који су изабрани по прописима који су примјењивани до доношења овог закона, остају у радном односу на неодређено вријеме.

Предсједник суда доноси рјешење о радном односу на неодређено вријеме стручним сарадницима и вишим стручним сарадницима из става 1. овог члана.

Члан 98.

У предметима из члана 33. став 1. тачка з) овог закона судови ће окончати поступак према раније важећим прописима.

Члан 99.

(1) Основни судови из члана 26. став 1. т. р), с), т), ћ), у), ф), х), ц) и ч) овог закона почеће са радом када се испуне материјалне и друге претпоставке за рад ових судова.

(2) О испуњености услова за почетак рада судова из става 1. овог члана Влада доноси одлуку на приједлог министра.

Члан 100.

(1) Почетком рада основног суда у Лопарама престаје са радом одјељење из члана 27. тачка б) овог закона и Основни суд у Бијељини постаје мјесно надлежан за подручје општина Бијељина и Угљевик, а основни суд у Лопарама за подручје општине Лопаре.

(2) Почетком рада основног суда у Српцу престаје са радом одјељење из члана 27. тачка в) овог закона и Основни суд у Градишци постаје мјесно надлежан за подручје општине Градишка, а основни суд у Српцу за подручје општине Србац.

(3) Почетком рада основног суда у Броду престаје са радом одјељење из члана 27. тачка г) овог закона и Основни суд у Дервенти постаје мјесно надлежан за подручје општине Дервента, а основни суд у Броду за подручје општине Брод.

(4) Почетком рада Основног суда у Шамцу престаје са радом одјељење из члана 27. тачка д) овог закона и Основни суд у Модричи постаје мјесно надлежан за подручје општина Модрича и Вукосавље, а основни суд у Шамцу за подручје општина Шамац, Пелагићево и Доњи Жабар.

(5) Почетком рада Основног суда у Козарској Дубици престаје са радом одјељење из члана 27. тачка ђ) овог закона и Основни суд у Приједору постаје мјесно надлежан за подручје општина Приједор и Оштра Лука, а основни суд у Козарској Дубици за подручје општине Козарска Дубица.

(6) Почетком рада Основног суда у Невесињу престаје са радом одјељење из члана 27. тачка ж) овог закона и Основни суд у Требињу постаје мјесно надлежан за подручје општина Требиње, Љубиње и Билећа, а основни суд у Невесињу за подручје општина Невесиње, Источни Мостар, Берковићи и Гацко.

(7) Почетком рада Основног суда у Рогатици престаје са радом одјељење из члана 27. тачка б) овог закона и Основни суд у Вишеграду постаје мјесно надлежан за подручје општина Вишеград, Рудо и Ново Горажде, а основни суд у Рогатици за подручје општине Рогатица.

(8) Почетком рада основног суда у Лакташима, основни суд у Бања Луци постаје мјесно надлежан за подручје града Бања Лука, а Основни суд у Лакташима за подручје општине Лакташи.

(9) Почетком рада Основног суда у Источном Новом Сарајеву престаје да ради Одјељење ван сједишта суда у Источном Новом Сарајеву из члана 27. тачка е) овог закона и Основни суд у Сокоцу постаје мјесно надлежан за подручје општина Соколац, Пале, Источни Стари Град, а Основни суд у Источном Новом Сарајеву за подручје општина Источна Илиџа, Источно Ново Сарајево и Трново.

Члан 101.

Ступањем на снагу овог закона престаје да важи Закон о судовима Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, бр. 111/04, 109/05, 37/06, 17/08, 119/08, 58/09 и 116/09).

Члан 102.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Српске“.


Број: 01-2004/11
Датум: 15. децембар 2011. године


Предсједник
Народне скупштине
Мр Игор Радојичић, с. р.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  • „Службени гласник Републике Српске“, број 37/12