Закон о инспекцијама у Републици Српској

Извор: Викизворник


ЗАКОН О ИНСПЕКЦИЈАМА

У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ[уреди]

Члан 1.

Овим законом уређује се: обављање инспекцијског надзора у оквиру инспекцијског система, надлежност и дјелокруг инспекција, инспекцијска звања и радноправни статус инспектора, овлашћења и обавезе инспектора, права и обавезе субјеката надзора, начин и поступак вршења инспекцијског надзора, одлучивања по жалбама изјављеним на рјешење инспектора, извршења рјешења инспектора, посебни поступци у инспекцијском надзору и друга питања значајна за обављање инспекцијског надзора према важећим прописима на подручју Републике Српске.

Члан 2.

(1) Инспекцијски систем Републике Српске, у смислу овог закона, чине инспекције Републичке управе за инспекцијске послове (у даљем тексту: Инспекторат) и инспекције у јединицама локалне самоуправе.

(2) Скраћени назив Републичке управе за инспекцијске послове је Инспекторат Републике Српске.

(3) Инспекцијски надзор има за циљ остваривање и заштиту јавног интереса, а врши се предузимањем инспекцијских мјера и радњи како би се утврђено стање и пословање ускладило са прописима.

Члан 3.

(1) Инспекцијски надзор врше инспектори Инспектората на територији Републике Српске.

(2) Послове инспекцијског надзора, као повјерене послове, на територији јединице локалне самоуправе врше инспектори у јединицама локалне самоуправе у звањима: инспектор за храну, тржишни инспектор, туристички инспектор, пољопривредни инспектор, ветеринарски инспектор, водни инспектор, инспектор за друмски саобраћај, урбанистичко-грађевински инспектор, еколошки инспектор, инспектори за санитарну заштиту, инспектор рада.

Члан 4.

На оснивање, организацију и рад Инспектората примјењују се општи прописи којима се уређује оснивање, организација и рад републичких органа управе, ако овим законом није другачије прописано.

Члан 5.

(1) Поједини изрази који се користе у овом закону имају слиједећа значења:

а) „инспекцијски орган“ – Републичка управа за инспекцијске послове, инспектори Републичке управе за инспекцијске послове и инспектори у јединицама локалне самоуправе,
б) „инспекција“ – организационо повезана цјелина систематизована према областима у којима се врши инспекцијски надзор у чијем су саставу инспектори који могу имати једно или више инспекцијских звања,
в) „послови инспекцијског надзора“ – послови које обавља Републичка управа за инспекцијске послове као вид управног надзора, а проводе га инспектори у оквиру послова Републичке управе за инспекцијске послове и инспектори у јединицама локалне самоуправе као повјерене послове,
г) „пропис“ – закон, подзаконски прописи или општи акти,
д) „субјекат инспекцијског надзора“ – правно лице, републички орган, орган БиХ на територији Републике Српске, орган општине или града, установа, други орган и организација, предузетник, физичко лице или други субјект који је обавезан примјењивати прописе,
ђ) „инспекцијски надзор“ – обухвата вршење инспекцијског прегледа, предузимање управних и других мјера и радњи, праћење и извршавање наложених мјера и
е) „инспекцијски преглед“ – непосредан увид инспектора у опште и појединачне акте, услове и начин рада субјекта надзора у погледу придржавања прописа.

(2) Језички изрази употријебљени у овом закону за означавање мушког или женског рода подразумијевају оба рода.

II ОРГАНИЗАЦИЈА ИНСПЕКЦИЈСКОГ СИСТЕМА[уреди]

1. Републичка управа за инспекцијске послове[уреди]

Члан 6.

(1) Инспекторат је самостална републичка управа која обавља послове управе од општег значаја за Републику Српску, чија је улога да, вршећи инспекцијске, управне, стручне и друге послове, подстиче друштвену дисциплину у извршавању закона и других прописа.

(2) Инспекторат обавља инспекцијске, управне, стручне и друге послове путем инспектора организованих у слиједеће инспекције:

а) Инспекција за храну,
б) Тржишнa инспекцијa,
в) Пољопривреднa инспекцијa,
г) Шумарскa инспекцијa,
д) Ветеринарскa инспекцијa,
ђ) Воднa инспекцијa,
е) Техничкa инспекцијa,
ж) Саобраћајнa инспекцијa,
з) Урбанистичко-грађевинскa и еколошка инспекцијa,
и) Инспекцијa рада,
ј) Здравственa инспекцијa,
к) Просвјетнa инспекцијa и
л) Инспекција за заштиту од пожара.

(3) Инспекцијом руководи главни инспектор са положајем помоћника директора Инспектората.

Члан 7.

(1) Надзор над радом Инспектората врши Влада Републике Српске (у даљем тексту: Влада).

(2) Инспекторат једном годишње подноси извјештај Влади.

(3) Инспекторат путем главног инспектора поднoси шестомјесечну информацију ресорном министарству о извршеном инспекцијском надзору надлежне инспекције.

(4) Размјена усмених и писмених информација између Инспектората и надлежних министарства врши се по правилу мјесечно.

2. Инспекцијски надзор у јединицама локалне самоуправе[уреди]

Члан 8.

Јединице локалне самоуправе обављају повјерене послове инспекцијског надзора по принципу функционалне повезаности са инспекцијама Инспектората.

Члан 9.

(1) Јединице локалне самоуправе организују у оквиру административне службе посебну организациону јединицу за обављање инспекцијских послова.

(2) Потребан број инспектора по областима надзора у јединицама локалне самоуправе, посебном одлуком споразумно утврђују јединице локалне самоуправе и Инспекторат.

Члан 10.

(1) Инспекторе у јединицама локалне самоуправе поставља надлежни орган јединице локалне самоуправе уз претходну сагласност Инспектората.

(2) Инспектор из једне јединице локалне самоуправе може трајно обављати инспекцијски надзор на територији друге јединице локалне самоуправе уколико се о томе споразумију надлежни органи тих локалних заједница.

(3) На споразум из става 2. овог члана сагласност даје Инспекторат.

Члан 11.

(1) Инспектор из једне јединице локалне самоуправе на основу овлашћења Инспектората може у одређеној управној ствари извршити инспекцијски надзор на територији друге јединице локалне самоуправе ако за то постоје оправдани разлози.

(2) Инспектор у саставу јединице локалне самоуправе на основу овлашћења Инспектората може у одређеној управној ствари извршити инспекцијски надзор из надлежности или дјелокруга инспекције Инспектората, ако за то постоје оправдани разлози.

Члан 12.

(1) Инспекторат врши надзор над радом инспектора у јединици локалне самоуправе.

(2) Кад поједине инспекцијске послове врше инспектори у јединици локалне самоуправе, Инспекторат путем главног републичког инспектора за поједину инспекцију у односу на те инспекторе има, поред општих овлашћења у надзору прописаних законом којим се уређују питања од значаја за оснивање, организацију и рад републичких органа управе, право и дужност непосредно и да:

а) одузме сагласност инспектору, који послове не обавља благовремено, стручно, законито и савјесно,
б) организује заједничке инспекције са инспекторима Инспектората, када то потребе захтијевају и
в) тражи извјештаје, податке и обавјештења о извршењу повјерених послова надзора.

(3) Посебна организациона јединица за обављање инспекцијских послова у јединицама локалне самуправе дужна је да подноси Инспекторату редовне мјесечне извјештаје о вршењу инспекцијских послова, на начин који одреди Инспекторат.

3. Oдноси инспекцијских и других органа[уреди]

Члан 13.

(1) Поступак по захтјевима, пријавама и иницијативама инспектора је хитан.

(2) Надлежни орган је дужан одмах узети у разматрање захтјеве, пријаве и иницијативе инспектора, а најкасније у року од осам дана од дана подношења захтјева, пријаве или иницијативе.

(3) Орган којем је поднијета пријава, захтјев или иницијатива дужан је о току и исходу поступка обавијестити надлежни инспекцијски орган.

Члан 14.

(1) Инспекцијски органи непосредно сарађују са Министарством унутрашњих послова Републике Српске (у даљем тексту: Министарство унутрашњих послова) у складу са законом.

(2) Обавезна непосредна сарадња из става 1. овог члана подразумијева и предузимање мјера овлашћених службених лица Министарства унутрашњих послова, којима се обезбјеђује несметано обављање инспекцијског надзора инспектору који је ометан или онемогућен у вршењу надзора.

Члан 15.

Инспектор може, у оквиру инспекцијског поступка, затражити мишљење стручних институција, односно одговарајућих стручњака, ако је то потребно ради правилне оцјене чињеничног стања.

III НАДЛЕЖНОСТ И ДЈЕЛОКРУГ РАДА ИНСПЕКЦИЈА[уреди]

Члан 16.

У оквиру своје надлежности инспекцијски надзор у погледу придржавања прописа којима се уређују општи услови обављања дјелатности (регистрација, одобрење за рад, рјешење, сагласности, друго одобрење надлежних институција, предмет пословања, сједиште и назив) врше инспекције предвиђене овим законом.

Члан 17.

Инспекција за храну врши надзор у погледу придржавања прописа који се односе на квалитет и здравствену исправност хране, укључујући и хране за животиње и друге области одређене прописима.

Члан 18.

Тржишна инспекција врши надзор над тржиштем у погледу придржавања прописа који се односе на: трговину, угоститељство, туризам, услуге, заштиту потрошача, цијене, мјерне јединице и мјерила, интелектуалну својину, квалитет и безбједност непрехрамбених производа и друге области одређене прописима.

Члан 19.

Пољопривредна инспекција врши спољнотрговински и унутрашњи инспекцијски надзор у погледу придржавања прописа који се односе на: фитосанитарну област (заштита здравља биља, средства за заштиту биља, сјеме и садни материјал, ђубрива и оплемењивачи земљишта), примарну биљну производњу, заштиту пољопривредног земљишта, подстицаје у пољопривреди и руралном развоју и друге области одређене прописима.

Члан 20.

Шумарска инспекција врши надзор у погледу придржавања прописа који се односе на: шуме и шумарство, ловство, заштиту природе и националне паркове у сегменту шумарства и ловства, репродуктивни материјал шумског дрвећа и грмља и друге области одређене прописима.

Члан 21.

Ветеринарска инспекција врши инспекцијски надзор у погледу придржавања прописа који се односе на: здравствену заштиту, заштиту и добробит животиња, ветеринарску дјелатност, ветеринарске лијекове и додатке и друге области одређене прописима.

Члан 22.

Водна инспекција врши инспекцијски надзор у погледу придржавања прописа који се односе на: воде, заштиту природе у сегменту вода и друге области одређене прописима.

Члан 23.

Техничка инспекција врши инспекцијски надзор у погледу придржавања прописа који се односе на: енергетику, енергенте, опрему под притиском, рударство и геологију и друге области одређене прописима.

Члан 24.

Саобраћајна инспекција врши инспекцијски надзор у погледу придржавања прописа који се односе на: јавне путеве и друмски саобраћај, станицe за технички преглед возила, жељезнице и жељезнички саобраћај, водни саобраћај, поштански саобраћај, телекомуникације и друге области одређене прописима.

Члан 25.

Урбанистичко-грађевинска и еколошка инспекција врши инспекцијски надзор у погледу придржавања прописа који се односе на: планирање и уређење простора, грађење и грађевинарство, грађевинске материјале, заштиту животне средине, екологије и уређења простора, управљање отпадом, геодетске послове и друге области одређене прописима.

Члан 26.

Инспекција рада врши инспекцијски надзор у погледу придржавања прописа који се односе на: запошљавање, рад и радне односе, безбједност и здравље на раду и друге области одређене прописима.

Члан 27.

Здравствена инспекција врши инспекцијски надзор у погледу придржавања прописа који се односе на: спољнотрговински надзор према важећим прописима, здравствену заштиту становништва, лијекове и медицинска средстава, радијациону сигурност, хемикалије, биоциде, воду за санитарно-рекреативне потребе и љековите воде, санитарно-техничке и хигијенске услове објеката, социјалну, породичну и дјечију заштиту и друге области одређене прописима.

Члан 28.

Просвјетна инспекција врши надзор у погледу придржавања прописа који се односе на: предшколско, основно, средње, високо образовање и образовање одраслих, ученички и студентски стандард, културу и дјелатности из области културе, спорта и друге области одређене прописима.

Члан 29.

Инспекција за заштиту од пожара врши надзор у погледу придржавања прописа који се односе на: заштиту од пожара, експлозивне материје и запаљиве течности и гасове и остале опасне материје и друге области одређене прописима.

IV ИНСПЕКЦИЈСКА ЗВАЊА И РАДНОПРАВНИ СТАТУС ИНСПЕКТОРА[уреди]

1. Инспекцијска звања[уреди]

Члан 30.

Инспектори у оквиру инспекција одређених овим законом имају слиједећа инспекцијска звања:

а) инспектор за храну у Инспекцији за храну,
б) тржишни инспектори и туристички инспектори у Тржишној инспекцији,
в) фитосанитарни инспектори и пољопривредни инспектори у Пољопривредној инспекцији,
г) шумарски инспектори у Шумарској инспекцији,
д) ветеринарски инспектори у Ветеринарској инспекцији,
ђ) водни инспектори у Водној инспекцији,
е) електроенергетски инспектори, термоенергетски инспектори, електроенергетски инспектор у рударству, рударски инспектори, геолошки инспектори и инспектори за нафту и гас у Техничкој инспекцији,
ж) инспектори за друмски саобраћај, инспектори за жељезнички саобраћај, инспектори за водни саобраћај, инспектори за поштански саобраћај и инспектори за телекомуникациони саобраћај у Саобраћајној инспекцији,
з) урбанистичко-грађевински инспектори, еколошки инспектори и геодетски инспектори у Урбанистичко-грађевинској и еколошкој инспекцији,
и) инспектори рада у Инспекцији рада,
ј) инспектори за здравствену заштиту, инспектори за санитарну заштиту, инспектори за радијациону заштиту, фармацеутски инспектори, инспектори за хемикалије и биоциде и инспектори за социјалну заштиту у Здравственој инспекцији,
к) просвјетни инспектори, инспектори за културу и инспектори за спорт у Просвјетној инспекцији и
л) инспектори за заштиту од пожара у Инспекција за заштиту од пожара.

Члан 31.

Инспекцијско звање инспектор стиче на основу испуњавања прописаних услова, распоредом на одређено радно мјесто или овлашћивањем за обављање послова из друге инспекцијске области.

Овлашћење из става 1. овог члана даје директор Инспектората (у даљем тексту: директор) на основу потребе за извршавање инспекцијског надзора из друге инспекцијске области.

2. Радноправни статус инспектора[уреди]

Члан 32.

Инспекцијски послови у односу на послове истог степена сложености у оквиру републичких органа управе и локалне самоуправе сматрају се пословима са посебним условима рада.

Члан 33.

(1) На радноправни статус инспектора примјењују се општи прописи којима се уређује радноправни статус државних службеника у републичким органима управе Републике Српске, односно општи прописи којима се уређује радноправни статус службеника локалне самоуправе.

(2) Послове инспектора може обављати лице које, поред општих и посебних услова неопходних за запошљавање у републичком органу управе на радном мјесту државног службеника, има и најмање три године радног искуства у одговарајућој врсти високе стручне спреме.

(3) Послове главног републичког инспектора може обављати лице које, уз опште и посебне услове прописане за обављање послова инспектора, има најмање двије године радног искуства на пословима инспектора.

(4) Влада Републике Српске, на приједлог Инспектората, посебним актом прописује одговарајућу врсту високе стручне спреме и радног искуства за појединачна инспекцијска звања у зависности од области надзора.

Члан 34.

(1) Инспектори се рангирају према инспекторском стажу и постигнутим резултатима у раду као млађи инспектор, инспектор и виши инспектор.

(2) Пропис којим се ближе уређује поступак, услови и начин рангирања инспектора прописује директор Инспектората, уз сагласност Владе.

Члан 35.

Осим случајева који се односе и на друге државне службенике, односно службенике јединица локалне самоуправе, инспектор је одговоран за тежу повреду радних дужности у случају када не предузме мјере или радње које је дужан предузети у инспекцијском надзору.

Члан 36.

Осим случајева који се односе на друге државне службенике, односно службенике јединица локалне самоуправе, инспектору ће престати радни однос у случају када је правоснажном пресудом осуђен на казну затвора за кривично дјело против службене дужности.

Члан 37.

(1) Осим случајева који се односе на друге државне службенике, односно службенике јединица локалне самоуправе, инспектор не смије обављати привредне, трговачке или друге дјелатности, нити учествовати у раду стручних комисија органа управе које дају дозволе или мишљења за издавање дозвола за обављање дјелатности које подлијежу инспекцијском надзору.

(2) У погледу услова и случајева у којима се може дати посебно одобрење за обављање додатне активности примјењиваће се одредбе посебног прописа којим је то питање регулисано.

Члан 38.

(1) Инспектор има службену легитимацију и значку.

(2) Пропис којим се уређује садржај, облик и изглед службене легитимације и значке инспектора доноси Влада.

Члан 39.

(1) Инспектори у спољнотрговинском надзору имају службену униформу.

(2) Пропис којим се уређује изглед, начин коришћења службених униформи и друга питања из става 1. овог члана прописује директор Инспектората, уз сагласност Владе.

V ПОСТУПАК ИНСПЕКЦИЈСКОГ НАДЗОРА[уреди]

1. Инспекцијски надзор[уреди]

1.1. Овлашћења и обавезе инспектора[уреди]

Члан 40.

(1) Инспектор у обављању надзора самостално води поступак, доноси рјешење и предузима мјере и радње у оквиру својих права, дужности и овлашћења утврђених овим законом и другим прописима.

(2) Нико не може коришћењем службеног положаја или на други начин онемогућити или ометати инспектора у вршењу инспекцијског надзора и предузимању мјера и радњи за које је овлашћен.

(3) Инспектор обавјештава директора о појавама битнијег нарушавања самосталности и незаконитог утицаја на његов рад.

Члан 41.

У поступку инспекцијског надзора инспектор има право и дужност да:

а) затражи и прегледа исправе на основу којих се може утврдити идентитет лица (лична карта, пасош и сл.),
б) саслушава и узме изјаве од одговорних и заинтересованих лица и свједока,
в) прегледа земљиште, објекте, стамбене и пословне просторије, постројења, уређаје, средства рада и друге предмете, предмете који се стављају у промет, робу у промету, обављање дјелатности, пословне књиге и регистре, опште и појединачне акте, евиденције, уговоре, јавне исправе и другу документацију која омогућава увид у поступање субјекта надзора у погледу придржавања прописа,
г) узима узорке робе, других предмета и материја који су потребни за утврђивање чињеничног стања,
д) налаже мјерења и испитивања које обавља стручна организација,
ђ) налаже предузимање одговарајућих мјера и радњи, односно забрани вршење одређених радњи, с циљем потпунијег утврђивања чињеничног стања,
е) привремено или трајно одузме документацију, предмете, робу или друге ствари и
ж) предузме друге мјере и радње за које је овлашћен законом или другим прописом.

Члан 42.

У вршењу инспекцијског надзора инспектор је обавезан да:

а) најави код субјекта надзора обављање инспекцијског прегледа, осим ако би најава умањила успјешност инспекцијског надзора,
б) легитимише се субјекту надзора, односно одговорном или другом овлашћеном лицу субјекта надзора,
в) укаже субјекту надзора на права која може користити у поступку инспекцијског прегледа,
г) о извршеном инспекцијском прегледу сачини записник,
д) за привремено или трајно одузету документацију, предмете и друге ствари изда потврду о одузимању и
ђ) предузме и друге мјере и радње за које је овлашћен.

1.2. Субјекат надзора и друга лица у поступку инспекцијског надзора[уреди]

Члан 43.

(1) Субјекат надзора је странка у поступку инспекцијског надзора.

(2) Друга лица немају својство странке у поступку инспекцијског надзора.

(3) Субјекат надзора има право да даје примједбе на понашање инспектора и тачност утврђеног чињеничног стања.

Члан 44.

Субјекат надзора је обавезан да инспектору дозволи и омогући несметано вршење инспекцијског прегледа, даје обавјештења и ставља на увид исправе, односно податке који су потребни за вршење прегледа и обезбиједи услове неопходне за несметан рад и утврђивање чињеничног стања.

Члан 45.

(1) Инспектор може од субјекта надзора да затражи извршење поједине радње и током вршења инспекцијског прегледа како би на потпунији начин утврдио чињенично стање.

(2) Субјекат надзора је обавезан да поступи по приједлогу и налогу инспектора.

(3) За несметано вршење инспекцијског надзора и извршење наложених мјера одговара субјекат надзора и одговорно лице у субјекту надзора.

Члан 46.

Субјекат надзора дужан је одмах, а најкасније у року од три дана од истека рока одређеног за поступање по рјешењу, писмено обавијестити инспектора да је поступио по рјешењу.

Члан 47.

(1) Лице које није субјекат надзора дужно је да дозволи вршење инспекцијског прегледа када постоји основана сумња да се у његовим објектима или просторијама обавља дјелатност или налазе предмети који су у вези са инспекцијским надзором.

(2) Ако лице из става 1. овог члана не дозволи вршење инспекцијског прегледа, према њему се примјењују овлашћења која инспектор у инспекцијском надзору има према субјекту надзора.

(3) Лица из става 1. овог члана и друга лица која су у вези са вршењем инспекцијског прегледа дужна су на захтјев инспектора дати на увид исправе којима се може утврдити њихов идентитет (лична карта, пасош и сл.).

1.3. Инспекцијски преглед[уреди]

Члан 48.

Инспекцијски преглед инспектор врши непосредним увидом у опште и појединачне акте, услове и начин рада и поступања субјекта надзора у погледу придржавања прописа и представља основни метод утврђивања чињеничног стања у поступку инспекцијског надзора.

Члан 49.

(1) Инспекцијски преглед се врши уз присуство субјекта надзора, односно одговорног лица у субјекту надзора или другог лица које обавља послове код субјекта надзора.

(2) Инспекцијски преглед се може извршити и без присуства одговорног или другог лица субјекта надзора ако би одлагање вршења инспекцијског прегледа смањило успјешност инспекцијског прегледа.

(3) Ако инспектор не затекне одговорно или друго лице, а није могуће извршити инспекцијски преглед без присуства неког од њих, инспектор оставља позив одговорном лицу да у одређено вријеме буде присутно вршењу инспекцијског прегледа или да обезбиједи присуство другог лица.

(4) Ако одговорно или друго лице субјеката надзора и поред позива из става 3. овог члана не буде присутно у одређено вријеме, сматра се да није омогућио вршење инспекцијскoг прегледа.

(5) У случају из става 4. овог члана, инспектор оставља нови позив да одговорно или друго лице у одређено вријеме буде присутно ради вршења прегледа, уз упозорење да ће му у случају поновног неодазивања изрећи мјеру забране обављања дјелатности у складу с овим законом.

(6) Ако се одговорно или друго лице субјеката надзора и поред позива из става 5. овог члана не одазове, инспектор изриче мјеру забране обављања дјелатности у складу с овим законом.

(7) Изречена забрана из става 6. овог члана траје све док се инспектору не омогући обављање инспекцијског прегледа.

(8) Оштећење, уништење или уклањање позива из ст. 3. и 5. овог члана не утиче на ваљаност његовог достављања.

Члан 50.

(1) У свим случајевима у којима инспекцијском прегледу није присуствовало одговорно или овлашћено лице инспектор оставља један примјерак записника о извршеном инспекцијском прегледу са упозорењем да субјекат надзора може у року од три дана приговорити на записником утврђено чињенично стање и то поткријепити ваљаним доказима.

(2) Право субјекта надзора на оспоравање утврђеног чињеничног стања не утиче на даљи ток вођења поступка.

Члан 51.

(1) Инспектор може да наложи субјекту надзора да у року који одреди припреми или достави тачне и потпуне податке, обавјештења и друге материјале који су му потребни за обављање инспекцијског надзора.

(2) Ако субјекат надзора не поступи у складу са ставом 1. овог члана, сматра се да онемогућава обављање инспекцијског надзора.

Члан 52.

(1) Инспектор сачињава записник о инспекцијском прегледу на мјесту вршења инспекцијског прегледа.

(2) Изузетно, кад због обима и сложености инспекцијског надзора, његове природе и околности није могуће сачинити записник у току инспекцијског прегледа, записник се сачињава у службеним просторијама органа, у року од три дана од дана извршеног прегледа.

(3) У записнику о инспекцијском прегледу се констатује чињенично стање и начин његовог утврђивања и предузимање других радњи прописаних законом.

Члан 53.

(1) Инспектор и овлашћено, одговорно или друго лице субјекта надзора које је присуствовало инспекцијском прегледу потписују записник након завршеног инспекцијског прегледа.

(2) Ако овлашћено, одговорно или друго лице субјекта надзора одбије да потпише записник, инспектор констатује разлоге његовог одбијања.

(3) Одбијање потписивања записника не задржава даље вођење поступка.

(4) Субјекту надзора уручује се или доставља примјерак записника.

Члан 54.

Инспектор, у границама могућности и интересовања субјеката надзора, након обављеног инспекцијског прегледа може дати савјет, приједлог, сугестију, мишљење којим се субјекат надзора упознаје са потребама предузимања одређених мјера и радњи или упознаје са најбољим начином примјене прописа.

Члан 55.

Инспектор је дужан да води евиденције о извршеним инспекцијским прегледима, као и друге прописане евиденције.

1.4. Мјере и радње[уреди]

Члан 56.

Инспектор предузима управне мјере и радње на основу чињеница и околности утврђених у инспекцијском прегледу.

Члан 57.

Ако инспектор у вршењу инспекцијског надзора утврди да је повријеђен пропис доноси рјешење којим се:

а) налаже отклањање неправилности и одређује начин и рок за њихово отклањање,
б) забрањује вршење или предузимање радњи које су у супротности са прописима, до отклањања неправилности и
в) предузима и друге мјере и радње предвиђене посебним прописом.

Члан 58.

Поред овлашћења из члана 57. овог закона, ако у вршењу инспекцијског надзора утврди да је повријеђен пропис инспектор:

а) издаје прекршајни налог за учињени прекршај,
б) подноси захтјев за покретање прекршајног поступка,
в) подноси пријаву за учињено кривично дјело,
г) обавјештава други орган о потреби предузимања мјера из надлежности тог органа,
д) подноси иницијативу овлашћеном органу за обустављање од извршења прописа и других општих аката, односно подноси иницијативу овлашћеном органу за подношење приједлога за оцјену уставности и законитости прописа и других општих аката, због њихове несагласности са Уставом и законом и
ђ) предузима и друге мјере и радње предвиђене посебним прописом.

Члан 59.

Ако инспектор у вршењу инспекцијског надзора утврди да је остварена противправна имовинска корист, односно да постоје оправдани разлози за одређивање заштитне мјере, дужан је уз предузимање мјера из члана 58. т. а), б) и в) захтијевати одузимање утврђеног износа противправно стечене имовинске користи, односно захтијевати или изрећи заштитну мјеру.

Члан 60.

(1) Инспектор може предузети истовремено више мјера предвиђених овим и другим законима.

(2) Инспектор мјере предвиђене овим и другим законима предузима без одлагања, а најкасније у року од осам дана од дана завршетка инспекцијског прегледа и утврђивања свих чињеница пресудних за њихово предузимање.

(3) Непредузимање мјера у року из става 2. овог члана не искључује обавезу и могућност њиховог каснијег предузимања.

Члан 61.

(1) Инспектор може управне мјере и радње из члана 57. овог закона изрећи у записнику о инспекцијском прегледу, када утврди да субјекат надзора не посједује одобрење за рад или није регистрован за обављање дјелатности, односно усменим рјешењем када оцијени да се на тај начин отклања непосредна опасност по живот и здравље људи, имовину веће вриједности или када је у питању заштита другог важног јавног интереса.

(2) У случају из става 1. овог члана, инспектор је дужан да у року од три дана од дана изрицања рјешења донесе писмени отправак рјешења.

2. Другостепени поступак[уреди]

Члан 62.

(1) Против рјешења инспектора може се изјавити жалба ресорном министарству у року од осам дана од дана достављања рјешења.

(2) Када је ресорно министарство субјекат надзора, жалба против рјешења инспектора није дозвољена, али се може покренути управни спор.

(3) Жалба изјављена на рјешење инспектора не одлаже извршење рјешења.

Члан 63.

Изузетно, на образложен приједлог жалиоца изјављеног у жалби, може се дозволити да жалба одлаже извршење рјешења до доношења одлуке по истој, ако жалилац учини вјероватним да би извршењем рјешења наступила знатна материјална штета која се на други начин не може отклонити, а одлагање се не противи јавном интересу.

(2) О приједлогу из става 1. овог члана одлучује закључком директор, начелник општине, односно градоначелник града, у зависности од тога да ли је рјешење донио инспектор Инспектората или инспектор јединице локалне самоуправе.

(3) Против закључка из става 2. овог члана жалба није допуштена.

3. Извршење рјешења инспектора[уреди]

Члан 64.

Субјекат надзора обавезан је да поступи, односно поступа по рјешењу инспектора.

Члан 65.

(1) Инспектори прате извршење изречених мјера у рјешењу.

(2) Извршење рјешења инспектора ће покренути на основу рјешења које је постало извршно и извршеног инспекцијског прегледа којим је утврђено да извршеник, у остављеном року, није извршио мјере изречене у рјешењу или их је извршио само дјелимично.

Члан 66.

Након што инспектор утврди да извршеник није извршио мјере изречене у рјешењу или их је извршио само дјелимично, обавјештава извршеника да је рјешење постало извршно и наводи начин принудног извршења рјешење, у зависности од природе извршеникове обавезе.

Члан 67.

(1) На писмени приједлог извршеника може се у оправданим случајевима дозволити одлагање извршења рјешења ако законом или другим прописом није искључена могућност одлагања извршења мјере и ако се то не противи јавном интересу.

(2) О приједлогу из става 1. овог члана одлучује исти орган и по истом поступку како је прописано чланом 63. став 2. овог закона.

Члан 68.

Кад постоји могућност да се извршење спроведе на више начина и примјеном различитих принудних средстава, извршење ће се спровести оним начином и оним средствима који доводе до циља у најкраћем року.

Члан 69.

(1) Ако се обавеза изречена у рјешењу инспектора састоји у извршењу одређене радње или је рјешењем инспектора извршеник обавезан да нешто допусти или трпи, а извршеник поступа противно таквим обавезама, инспектор ће новчаним казнама принудити извршеника на извршење обавезе.

(2) Новчана казна која се на основу става 1. овог члана изриче први пут, изриче се у износу од 1000 КМ одговорном лицу у правном лицу, државном органу, организацији и органу јединице локалне самоуправе, односно предузетнику у износу од 500 КМ, физичком лицу у износу од 200 КМ. Свака каснија новчана казна изриче се у истом износу.

(3) Истовремено са изрицањем новчане казне инспектор ће извршенику, ако то природа ствари дозвољава, оставити нови рок за поступање по рјешењу који не може бити дужи од 15 дана уз упозорење да ће му, ако до тог рока не поступи по рјешењу, поново изрећи новчану казну.

(4) Уколико инспектор оцијени да извршеник и поред изречене новчане казне из става 2. овог члана неће поступити по рјешењу, може му забранити обављање дјелатности, на шта се извршеник унапријед упозорава.

(5) Забрана из става 4. овог члана траје све док извршеник у потпуности не поступи по рјешењу.

(6) Новчану казну и забрану из ст. 2. и 4. овог члана инспектор изриче закључком на који није дозвољена жалба.

(7) Наплаћене новчане казне се не враћају.

Члан 70.

(1) Ако се обавеза изречена у рјешењу инспектора састоји у извршењу одређене радње коју умјесто извршеника може извршити неко друго лице, а извршеник је не изврши или је изврши само дјелимично, извршење се може спровести преко других лица о трошку извршеника.

(2) У случају из става 1. овог члана инспектор закључком налаже извршенику да унапријед положи износ који је потребан за подмирење трошкова извршења и одређује да ће се коначан обрачун између предујмљених и стварно учињених трошкова извршења утврдити накнадно.

(3) Закључак из става 2. овог члана је извршан и доставља се уз обавјештење из члана 66. овог закона.

Члан 71.

(1) Ако се извршење не може уопште или се не може спровести на вријеме примјеном средстава предвиђених у чл. 69. и 70. овог закона, исто се може спровести и непосредном принудом, о чему се извршеник унапријед упозорава у обавјештењу.

(2) Облик и начин непосредне принуде одређује инспектор у складу са природом изречене мјере.

Члан 72.

(1) Трошкове принудног извршења рјешења сноси субјекат надзора – извршеник који је био дужан извршити наложену управну мјеру.

(2) О трошковима извршења и обрачуну између предујмљених и стварно учињених трошкова извршења из члана 70. овог закона одлучује се посебним закључком након спроведеног поступка принудног извршења.

(3) Против закључка из става 2. овог члана је дозвољена посебна жалба.

Члан 73.

(1) Рјешењe инспектора које гласи на новчану обавезу субјекта надзора принудно извршава Пореска управа Републике Српске у складу са законом.

(2) На извршно рјешење инспектор ставља клаузулу извршности и рјешење доставља Пореској управи на поступак принудне наплате.

Члан 74.

Одредбе овог закона о принудном извршењу рјешења примјењују се и за принудно извршење закључка.

4. Посебни поступци у инспекцијском надзору[уреди]

4. 1. Узимање узорака за лабораторијску анализу[уреди]

Члан 75.

(1) У поступку инспекцијског надзора инспектор је овлашћен да узме узорке за лабораторијску анализу.

(2) Трошкове анализа сноси:

а) увозник, без обзира на резултате анализе,
б) произвођач у случају ванредног захтјева за анализу, без обзира на резултате анализе, и
в) сви други субјекти контроле ако анализа покаже да је узорак неисправан.

(3) Пропис о поступку узимања узорака, њиховог чувања, начин достављања стручним лабораторијама и трошкова поступка узорковања доноси директор Инспектората уз сагласност Владе.

4.2. Обиљежавање и обезбјеђење забрана изречених у поступку инспекцијског надзора[уреди]

Члан 76.

Инспектор обиљежава забрану изречену у поступку инспекцијског надзора, а може и одузети опрему, уређаје, средства за рад, превозна и друга средства или њихове дијелове ради обезбјеђења поштовања забране.

Пропис о начину обиљежавања забрана изречених у поступку инспекцијског надзора доноси директор Инспектората уз сагласност Владе.

4.3. Одузимање робе[уреди]

Члан 77.

(1) Инспектор одузима робу у случајевима прописаним посебним законом.

(2) О одузимању робе инспектор доноси рјешење.

Члан 78.

Пропис којим се уређује начин ускладиштења, чувања и располагања робом одузетом у поступку инспекцијског надзора доноси Влада.

Члан 79.

(1) О одузимању робе и других ствари инспектор сачињава потврду.

(2) Потврда из става 1. овог члана садржи податке о: имену и презимену, односно називу субјекта надзора, времену и мјесту одузимања, правном основу за одузимање, врсти, количини и другим за идентификацију важним обиљежјима робе и других ствари и потпис инспектора.

Члан 80.

У поступку инспекцијског надзора, на питања која нису регулисана овим законом примјењиваће се одредбе Закона о општем управном поступку.

VI КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ[уреди]

Члан 81.

(1) Новчаном казном у износу од 2.000 КМ до 15.000 КМ казниће се за прекршај правно лице:

а) ако инспектору не дозволи или не омогући вршење инспекцијског прегледа или не пружи обавјештења и не стави на увид исправе, односно податке који су потребни за вршење прегледа или не обезбиједи услове неопходне за несметан рад и утврђивање чињеничног стања (чл. 44, 45, 49. и 51),
б) ако лице које није субјекат надзора у поступку не дозволи вршење инспекцијског прегледа (члан 47) и
в) ако не поступи по рјешењу инспектора (члан 64).

(2) За прекршај из става 1. овог члана казниће се предузетник, одговорно лице у правном лицу, односно одговорно лице у државном органу, организацији и органу јединице локалне самоуправе новчаном казном у износу од 500 КМ до 3.000 КМ.

(3) За прекршај из става 1. овог члана казниће се и физичко лице новчаном казном у износу од 200 КМ до 600 КМ.

(4) Новчаном казном од 100 КМ до 300 КМ казниће се физичко лице које на захтјев инспектора не стави на увид исправе којима се може утврдити његов идентитет (лична карта, пасош и сл.), (члан 47. став 3).

Члан 82.

(1) Новчаном казном у износу од 500 КМ до 1.500 КМ казниће се за прекршај правно лице ако у остављеном року писмено не обавијести инспектора о извршењу рјешења (члан 46).

(2) За прекршај из става 1. овог члана, казниће се предузетник, одговорно лице у правном лицу, односно одговорно лице у државном органу, организацији и органу јединице локалне самоуправе новчаном казном у износу од 200 КМ до 600 КМ.

(3) За прекршај из става 1. овог члана казниће се и физичко лице новчаном казном у износу од 100 КМ до 300 КМ.

VII ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ[уреди]

Члан 83.

(1) Поступци који до дана ступања на снагу овог закона нису окончани по одредбама Закон о инспекцијама у Републици Српској („Службени гласник Републике Српске“, бр. 113/05 и 1/08) окончаће се по одредбама тог закона.

(2) Ако је посебним материјалним прописом којим се уређују поједине области из чл. 17. до 29. овог закона одређено да инспекцијски надзор врше неки други органи управе или инспектори, инспекцијски надзор ће вршити инспекцијски органи одређени овим законом.

(3) Инспекција за храну из члана 17. овог закона почеће са радом 01.01.2012. године.

Члан 84.

До доношења нових или усклађивања постојећих подзаконских аката са одредбама овог закона примјењиваће се подзаконски акти донесени на основу Закона о инспекцијама у Републици Српској („Службени гласник Републике Српске“, бр. 113/05 и 1/08).

Члан 85.

(1) Влада Републике Српске ће у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона донијети подзаконске акте из чл. 33, 38. и 78. овог закона.

(2) Директор ће у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона донијети подзаконске акте из чл. 34, 39, 75. и 76. овог закона.

Члан 86.

У јединицама локалне самоуправе послове инспектора за санитарну заштиту и урбанистичко-грађевинског инспектора до 31.12.2012. године може обављати лице које има вишу стручну спрему (инспектор за санитарну заштиту вишу медицинску школу санитарног смјера, односно урбанистичко-грађевински инспектор вишу грађевинску школу) и испуњава друге опште и посебне услове.

Члан 87.

Ако се на јавни конкурс за радно мјесто инспектора у органу јединице локалне самоуправе не пријаве кандидати који испуњавају прописане услове у погледу година радног искуства у струци, привремено, до завршетка поновне изборне процедуре, а најдуже до једне године, за инспектора се могу примити и кандидати са једном годином радног искуства, с тим да испуњавају друге опште и посебне услове.

Члан 88.

Ступањем на снагу овог закона престаје да важи Закон о инспекцијама у Републици Српској („Службени гласник Републике Српске“, бр. 113/05 и 1/08), осим одредаба чл. 57. до 82. тог закона, које ће се примјењивати до доношења посебних материјалних прописа којима се уређује инспекцијски надзор у одређеној области, уколико нису у супротности са овим законом.

Члан 89.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Српске“.


Број: 01-973/10
Датум: 08. јул 2010. године


Предсједник
Народне скупштине
Мр Игор Радојичић, с. р.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  • „Службени гласник Републике Српске“, број 74/10