Завада браће, али их помири љуба старијег брата

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Завада браће, али их помири љуба старијег брата
Писац: Народна песма
Ерлангерски рукопис старих српскохрватских народних песама
121. Песма Ерлангенског рукописа. Приредиле Мирјана Детелић, Снежана Самарџија и Лидија Делић




121.

Завада браће, али их помири љуба старијег брата


0001 Два су браца у милости расла,
0002 једно Нинко, а друго Никола,
0003 те се Нинко био оженио,
0004 а Никола није дорастао.
0005 Пак се браћа о мало свадише,
0006 о једнога коња и сокола,
0007 Нинко узе коња и сокола,
0008 а Николи не допаде ништа,
0009 зато су се браћа завадила.
0010 А Нинко је говорио љуби:
0011 "Седлај, љубо, добра коња мога
0012 ја ћу ићи да лов ловим сада."
0013 Пак говори Нинко љуби својој:
0014 "О, Анђелија, вјерна љубо моја,
0015 ја ти идем лов ловити сада.
0016 Ако ли ми браца не отрујеш,
0017 не чекај мене у своје мајке,
0018 да камоли у двору мојему."
0019 Пак отиде Нинко лов ловити.
0020 Ал['] му љуба мудра и паметна,
0021 пак отиде у горње чердаке
0022 те отвори сребрне сандуке
0023 пак извади купу позлаћену
0024 те ју насу вина од три љета
0025 пак је даје Николи ђеверу:
0026 "На част теби, Никола ђевере,
0027 нај, ђевере, те се напи вина,
0028 вино попи, а купу продај,
0029 купи себи коња и сокола."
0030 Исто они о томе говоре,
0031 али дође из лова млад Нинко
0032 води добра коња за улара
0033 а сокола носи на њедарца.
0034 Далеко га угледала љуба
0035 прама њему млада ишетала
0036 паке Нинку говорила лјепо:
0037 "Нинко, драги господару,
0038 што си ми тако врло невесео?"
0039 Тад говори Нинко љуби својој:
0040 "Мучи, љубо, да те бог убије!
0041 Како [не] би ја невесео био
0042 кад ме коњиц носити не море,
0043 кад ми соко ловит ништа неће,
0044 а ја с моји стријели и лукови,
0045 ја не могу ништа ударити!"
0046 Пак говори љуба Анђелија:
0047 "Да, не бој се, г[о]с[поди]не драги,
0048 нисам твога браца отровала,
0049 веће сам га с тобом помирила."



Интервенције[уреди]

братца = браца
е = јуе (једно)
дорастиѡ = дорастао
с = з (завадила)
ћ = ђ (Анђелија)
вѣр'на (јат = је)
и = ј (седлај)
і = ј (мајке)
гѡрні'е = горње
чердаке = чардаке
ѿ = од
лѣта (јат = је) = љета
дѣверу (јат = је) = ђеверу (дјеверу?)
нѣдар'ци (јат = је) = њедарца
изшетала = ишетала
лѣпо (јат = је)
невесело = невесео
мои = моји
стрѣли (јат =ије)
гсне = господине

Напомене[уреди]

Коментар[уреди]

Епска песма. Деоба Јакшића.
Варијанте: Богишић, 44; Вук, СНП II, 95, 97, 98; недић 1965: 438; Пешић 1988 : 611-612; Krstić 1984:
H 7, 1, 2, 3 – Muž naređuje ženi da mu ubije brata: 202; H 7, 1, 2 – Rđav brat, H 7, 1, 3, 1 – Deoba braće: 202-203, p. v. 149: 617, p. v. 150: 618.
Песме о Јакшићима у ЕР: 59 (стих 48-49), 111, 121. Nedić 1966: 335.
Прештампано: Сувајџић 1998: 155-156 и 202, бр. 60.
Литература: Krnjević 1980: 272; Пешић 1988 : 611-612; Диздаревић Крњевић 1997: 71-108; Лома 2002: 174.

Извори[уреди]

Богишић, В. (1878/2003²). Народне пјесме из старијих највише приморских записа. Београд: СУД; Горњи Милановац: Лио.
Геземан, Г. (1925). Ерлангенски рукопис старих српскохрватских народних песама. Сремски Карловци: СКА.
Караџић, В. С. (1814–1815/1965). Мала простонародња славено-сербска пјеснарица (1814). Народна србска пјеснарица (1815). Сабрана дела Вука Караџића I (В. Недић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1818/1966). Српски рјечник (1818). Сабрана дела Вука Караџића II (П. Ивић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1821, 1853/1988). Српске народне приповијетке. Сабрана дела Вука Караџића III (М. Пантић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1841/1975). Српске народне пјесме I. Сабрана дела Вука Караџића IV (В. Недић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1845/1988). Српске народне пјесме II. Сабрана дела Вука Караџића V (Р. Пешић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1846/1988). Српске народне пјесме III. Сабрана дела Вука Караџића VI (Р. Самарџић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1849/1987). Српске народне пословице. Сабрана дела Вука Караџића IХ (М. Пантић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1852/1986–1987). Српски рјечник (1852). Сабрана дела Вука Караџића XI/1–2 (Ј. Кашић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1862/1986). Српске народне пјесме IV. Сабрана дела Вука КараџићаVII (Љ. Зуковић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1891–1902/1932–1936²). Српске народне пјесме V–IX. Државно издање (Љ. Стојановић). Београд: СКА.
Караџић, В. С. (1973–1974). Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића I–IV (Ж. Младеновић – В. Недић). Београд: САНУ.
Милутиновић Сарајлија, С. (1833, 1837/1990). Пјеванија црногорска и херцеговачка (Д. Аранитовић). Никшић: Универзитетска ријеч.
Петрановић, Б. (1867–1870/1989). Српске народне пјесме из Босне и Херцеговине I–III (Н. Килибарда). Сарајево: Свјетлост.
Петровић Његош, П. (1846/1951). Огледало српско. Целокупна дјела V (Р. Бошковић – В. Латковић). Београд: Просвета.
Daničić, Gj. (1871). Poslovice. Zagreb: Knjižarnica Fr. Župana (Albrechta i Fiedlera).
Hӧrmann, K. (1888–1889/1990²). Narodne pjesme Muslimana u Bosni i Hercegovini I–II (Đ.
Buturović). Sarajevo: Svjetlost.Jukić, I. F. (1858). Narodne piesme bosanske i hercegovačke I. Piesme junačke. Osijek: Izdao O. Filip Kunić.
Kuhač, F. Š. (1878–1881). Južnoslavjenske narodne popievke I–IV. Zagreb.
Kukuljević Sakcinski, I. (1842–1847). Narodne pěsme puka hàrvatskoga. Različita děla IV. Zagreb: Tiskom kr. pov. ilir. n. tiskarne Ljudevita Gaja.
Kurelac, F. (1871). Jačke ili narodne pěsme prostoga i neprostoga puka hrvatskoga po župah Šoprunckoj, Mošonskoj i Želěznoj na Ugrih. Zagreb: Slovi Dragutina Albrechta.
Marjanović, L. (1864). Hrvatske narodne pjesme što se pjevaju u gornjoj Hrvatskoj Krajini I.Zagreb: Troškom i tiskom A. Jakića.
Vraz, S. (1839). Narodne pěsni ilirske I. Zagreb: Tiskom kr. pov. ilir. n. tiskarne Ljudevita Gaja.Zbornik, ZNŽOJS: Zbornik za narodni život i običaje Južnih Slavena. Zagreb: JAZU.
Zovko, I. (1888). Hercegovke i Bosanke: 100 najradije pjevanih ženskih pjesana I. Sarajevo: Tisak i naklada tiskare Spindler i Loschner.