Ложење црквених ствари да би се чета огријала

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ложење црквених ствари да би се чета огријала
Писац: Народна песма
Ерлангерски рукопис старих српскохрватских народних песама
122. Песма Ерлангенског рукописа. Приредиле Мирјана Детелић, Снежана Самарџија и Лидија Делић




122.

Ложење црквених ствари да би се чета огријала


0001 Сењани се у лов подигоше
0002 на Божићу, да срећу кушају.
0003 До подне сијало жарко сунце
0004 ходи чета исто у јечерма['],
0005 у јечерма['], у танких кошуљах.
0006 Од подне најде сњег и киша
0007 и жарко сунце измакнуло.
0008 Примрзоше токе за јечерме,
0009 а јечерме за кошуље танке,
0010 а кошуље за плећа јуначка.
0011 Онда веле Сењани јунаци:
0012 "О Иване, да наш барјактару,
0013 да вадимо пушке из кундака,
0014 да од кундак['] ватре наложимо
0015 не бисмо [л`] се мало огријали?"
0016 Онда вели Сењанин Иване:
0017 "О јунаци, драга браћо моја,
0018 не вадимо пушак['] из кундаках:
0019 малу ћемо ватру огријати
0020 себи ћемо учинити зијан.
0021 Има једна црква пустолинка
0022 у њој хоћемо ватре ложити
0023 од столњака и од свијетњака,
0024 ако бог да те што добијемо,
0025 помо[ћ'] ћемо цркву пустолинку."
0026 То њега дружба послушаше
0027 и одоше цркви к манастиру
0028 и онди ватре огријаше
0029 од столњака и од свијетњака.
0030 А кад се били мало одагрили,
0031 изађе Сењанин Иване,
0032 он изађе цркви на врата,
0033 ал['] иду зелени барјаци
0034 и пред њима Турци јаничари.
0035 Онда пође говорити Иво:
0036 "О јунаци, дружиници моји,
0037 не бојте се, не припадајте се,
0038 ево иду Турци јаничари,
0039 ево носе зелене барјаке."
0040 Исто они бијаху у рјечи,
0041 ево удрише Турци на цркву.
0042 И били се зимни дан до подне.
0043 И Сењаном бог и срећа даде,
0044 они су Турке понадбили
0045 и узеше им зелене барјаке,
0046 и одоше Сењу бијелому,
0047 и помогли цркву пустолинку,
0048 и дали тридесет дуката
0049 на помоћи цркви пустолинки.



Интервенције[уреди]

срѣћу (јат = е)
сі'ѩло = сијало
ѿ = од
і = ј (најде)
снѣг (јат = је) = сњег
прімер'зоше = примрзоше
д = т (токе)
с = з (за)
с = з (зијан)
е = је (једна)
свѣтнѣ'ѩка (јат = ије) = свијеетњака
помоћемо = помоћ ћемо
мои = моји
ћ = ђ (пође)
пріпадатесе = припадајте се
рѣчи (јат = је)
ихмь = им
бѣлому (јат = ије)

Напомене[уреди]

Коментар[уреди]

Епска песма. Лов на Божић.
Варијанте: Вук, СНП III, 59; Krstić 1984: Q 5, 5: 315, p. v. 102: 611.
Прештампано: Сувајџић 2003: 137-139.
Песме о Сењанину Ивану из ЕР: 64, 94, 106, 113, 119, 122, 128, 131, 135, 156. Nedić 1966: 338-339.
Литература: Геземан 1926/2002: 93-101; Ђорђевић 1937: 65-66; Пешић 1967/1972: 260-284; Сувајџић 2003: 362

Извори[уреди]

Богишић, В. (1878/2003²). Народне пјесме из старијих највише приморских записа. Београд: СУД; Горњи Милановац: Лио.
Геземан, Г. (1925). Ерлангенски рукопис старих српскохрватских народних песама. Сремски Карловци: СКА.
Караџић, В. С. (1814–1815/1965). Мала простонародња славено-сербска пјеснарица (1814). Народна србска пјеснарица (1815). Сабрана дела Вука Караџића I (В. Недић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1818/1966). Српски рјечник (1818). Сабрана дела Вука Караџића II (П. Ивић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1821, 1853/1988). Српске народне приповијетке. Сабрана дела Вука Караџића III (М. Пантић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1841/1975). Српске народне пјесме I. Сабрана дела Вука Караџића IV (В. Недић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1845/1988). Српске народне пјесме II. Сабрана дела Вука Караџића V (Р. Пешић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1846/1988). Српске народне пјесме III. Сабрана дела Вука Караџића VI (Р. Самарџић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1849/1987). Српске народне пословице. Сабрана дела Вука Караџића IХ (М. Пантић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1852/1986–1987). Српски рјечник (1852). Сабрана дела Вука Караџића XI/1–2 (Ј. Кашић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1862/1986). Српске народне пјесме IV. Сабрана дела Вука КараџићаVII (Љ. Зуковић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1891–1902/1932–1936²). Српске народне пјесме V–IX. Државно издање (Љ. Стојановић). Београд: СКА.
Караџић, В. С. (1973–1974). Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића I–IV (Ж. Младеновић – В. Недић). Београд: САНУ.
Милутиновић Сарајлија, С. (1833, 1837/1990). Пјеванија црногорска и херцеговачка (Д. Аранитовић). Никшић: Универзитетска ријеч.
Петрановић, Б. (1867–1870/1989). Српске народне пјесме из Босне и Херцеговине I–III (Н. Килибарда). Сарајево: Свјетлост.
Петровић Његош, П. (1846/1951). Огледало српско. Целокупна дјела V (Р. Бошковић – В. Латковић). Београд: Просвета.
Daničić, Gj. (1871). Poslovice. Zagreb: Knjižarnica Fr. Župana (Albrechta i Fiedlera).
Hӧrmann, K. (1888–1889/1990²). Narodne pjesme Muslimana u Bosni i Hercegovini I–II (Đ.
Buturović). Sarajevo: Svjetlost.Jukić, I. F. (1858). Narodne piesme bosanske i hercegovačke I. Piesme junačke. Osijek: Izdao O. Filip Kunić.
Kuhač, F. Š. (1878–1881). Južnoslavjenske narodne popievke I–IV. Zagreb.
Kukuljević Sakcinski, I. (1842–1847). Narodne pěsme puka hàrvatskoga. Različita děla IV. Zagreb: Tiskom kr. pov. ilir. n. tiskarne Ljudevita Gaja.
Kurelac, F. (1871). Jačke ili narodne pěsme prostoga i neprostoga puka hrvatskoga po župah Šoprunckoj, Mošonskoj i Želěznoj na Ugrih. Zagreb: Slovi Dragutina Albrechta.
Marjanović, L. (1864). Hrvatske narodne pjesme što se pjevaju u gornjoj Hrvatskoj Krajini I.Zagreb: Troškom i tiskom A. Jakića.
Vraz, S. (1839). Narodne pěsni ilirske I. Zagreb: Tiskom kr. pov. ilir. n. tiskarne Ljudevita Gaja.Zbornik, ZNŽOJS: Zbornik za narodni život i običaje Južnih Slavena. Zagreb: JAZU.
Zovko, I. (1888). Hercegovke i Bosanke: 100 najradije pjevanih ženskih pjesana I. Sarajevo: Tisak i naklada tiskare Spindler i Loschner.