Жорж Данден/19
ПОЈАВА X
Г-дин и г-ђа од Сотанвила, Анжелика, Жорж Данден и Клодина.
КЛОДИНА:
Јаче, госпођо, удрите као што ваља.
АНЖЕЛИКА:
(Претварајући се као да говори Клитандру). Ако имате још нешто да кажете, могу вам и на то одговорити.
КЛОДИНА:
Да запамтите на ког сте напали.
АНЖЕЛИКА:
(Правећи се зачуђена). Ах, оче, ви сте ту?
Г-ДИН ОД СОТАНВИЛА:
Јесам, кћери моја, и видим да се по честитости и храбрости показујеш достојним потомком куће Сотанвилових. Ходи, приђи, да те загрлим.
Г-ЂА ОД СОТАНВИЛА:
Загрли мене, кћери. Ох, плачем од радости и познајем своју крв према оном што си учинила.
Г-ДИН ОД СОТАНВИЛА:
Зете, како мора да сте срећни и како је овај случај за вас препун милине? Имали сте оправданог разлога да се буните, али су ваше сумње сад разагнате не може бити лепше.
Г-ЂА ОД СОТАНВИЛА:
Одиста, господине зете, ви треба да сте најзадовољнији човек на свету.
КЛОДИНА:
Него што? То се зове жена! Ви сте исувише срећни што је ваша. Требало би да љубите стопе тамо где она пролази.
ДАНДЕН:
(За себе). О, бестијо!
Г-ДИН ОД СОТАНВИЛА:
Шта вам је, зете? Зашто мало не захвалите својој жени на љубави коју је показала према вама?
АНЖЕЛИКА:
Нека, нека, оче, није потребно, није ми дужан никакво признање за оно што је видео, и све што сам учинила било је ради мене саме.
Г-ДИН ОД СОТАНВИЛА:
Куд ћеш, кћери?
АНЖЕЛИКА:
Одлазим, оче, да не морам да слушам његове похвале.
КЛОДИНА:
(Дандену). И право има што се љути. Та жена заслужује да буде обожавана. Ви не поступате са њом како би требало.
ДАНДЕН:
(За себе). Змијо!
|