Жорж Данден/18

Извор: Викизворник

◄   ПОЈАВА VIII ПОЈАВА IX ПОЈАВА X   ►

ПОЈАВА IX
Анжелика, Клитандар, Клодина, г-дин и г-ђа од Сотанвила са Жоржом Данденом у дну позорнице.

АНЖЕЛИКА:
(Клитандру). Сад збогом. Страх ме да нас ко не затекне овде и морам мало припазити шта радим.
КЛИТАНДАР:
Обећајте ми онда, госпођо, да ћу се састаи с вама ове ноћи.
АНЖЕЛИКА:
Учинићу што могу.
ДАНДЕН:
(Г-дину и г-ђи од Сотанвила). Приђимо полако, одстраг и пазимо да нас не виде.
КЛОДИНА:
Ах, госпођо, све је изгубљено: ево вашег оца и мајке са вашим мужем.
КЛИТАНДАР:
Ох, Боже!
АНЖЕЛИКА:
(Тихо Клитандру и Клодини). Чините се као да ништа не примећујете. Пустите само мене. (Гласно Клитандру). Шта? Још смете тако да се понашате после оног што је малопре било? Тако ви кријете своја осећања? Долазе да ми кажу да сте заљубљени у мене и да имате немере да ме заведете. Ја показујем своје негодовање и јасно пречистим ту ствар с вама у присуству свих, ви отворено то поричете и дајете ми реч да нисте ниједном помислили да ме увредите, а међутим имате смелости даме посетите у кући, да ми кажете да ме волите, и да ми ибрбљате стотину измишљених глупости, не бисте ли ме навели да се одазовем вашим лудоријама! Као да сам ја жена способна да погазим веру задану мужу и да се икад удаљим од стазе врлине на којој су ми родитељи увек указивали. Да мој отац то дозна, добро би вас научио, што се усуђујете на такве покушаје. Али пристојна жена не воли јавне саблазни и ја не мислим да му то кажем. (Даје знак Клодини донесе батину). И ја ћу вам показати, иако сам жена, да имам довољно храбрости да се сама осветим за увреде које ми се наносе. Ово ваше понашање не приличи једном племићу, па ни ја нећу да с вама поступам као са племићем. (Узме батину и уместо Клитандра туче свог мужа који се поставио између њих).
КЛИТАНДАР:
(Виче као да њега туку). Ај, ај, ај, ај,! Лакше, лакше! (Побегне).


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Жан Баптист Поклен Молијер, умро 1673, пре 351 година.