Žorž Danden/19
POJAVA X
G-din i g-đa od Sotanvila, Anželika, Žorž Danden i Klodina.
KLODINA:
Jače, gospođo, udrite kao što valja.
ANŽELIKA:
(Pretvarajući se kao da govori Klitandru). Ako imate još nešto da kažete, mogu vam i na to odgovoriti.
KLODINA:
Da zapamtite na kog ste napali.
ANŽELIKA:
(Praveći se začuđena). Ah, oče, vi ste tu?
G-DIN OD SOTANVILA:
Jesam, kćeri moja, i vidim da se po čestitosti i hrabrosti pokazuješ dostojnim potomkom kuće Sotanvilovih. Hodi, priđi, da te zagrlim.
G-ĐA OD SOTANVILA:
Zagrli mene, kćeri. Oh, plačem od radosti i poznajem svoju krv prema onom što si učinila.
G-DIN OD SOTANVILA:
Zete, kako mora da ste srećni i kako je ovaj slučaj za vas prepun miline? Imali ste opravdanog razloga da se bunite, ali su vaše sumnje sad razagnate ne može biti lepše.
G-ĐA OD SOTANVILA:
Odista, gospodine zete, vi treba da ste najzadovoljniji čovek na svetu.
KLODINA:
Nego što? To se zove žena! Vi ste isuviše srećni što je vaša. Trebalo bi da ljubite stope tamo gde ona prolazi.
DANDEN:
(Za sebe). O, bestijo!
G-DIN OD SOTANVILA:
Šta vam je, zete? Zašto malo ne zahvalite svojoj ženi na ljubavi koju je pokazala prema vama?
ANŽELIKA:
Neka, neka, oče, nije potrebno, nije mi dužan nikakvo priznanje za ono što je video, i sve što sam učinila bilo je radi mene same.
G-DIN OD SOTANVILA:
Kud ćeš, kćeri?
ANŽELIKA:
Odlazim, oče, da ne moram da slušam njegove pohvale.
KLODINA:
(Dandenu). I pravo ima što se ljuti. Ta žena zaslužuje da bude obožavana. Vi ne postupate sa njom kako bi trebalo.
DANDEN:
(Za sebe). Zmijo!
|