Живовао Јован и Стојан

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

Живовао Јован и Стојан,
Од МаЛенога Детета,
До големога момчета.
Кад су се стали женити
Стојан ми узе невесту,
А Јован узе девојку.
Боља Стојану невеста,
Него Јовану девојка.
Стојанова ми невеста,
Са петли воду заваћа,
Са зору огањ залаже.
А Јованова девојка:
Са зору воду заваћа,
Са сунце огањ залаже,
Па спушти поле по доле,
Да јој се ноге не беле!

Извор[уреди]

Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд.