Живовао Јован и Стојан
Живовао Јован и Стојан,
Од маленога детета,
До големога момчета.
Кад су се стали женити
Стојан ми узе невесту,
А Јован узе девојку.
Боља Стојану невеста,
Него Јовану девојка.
Стојанова ми невеста,
Са петли воду заваћа,
Са зору огањ залаже.
А Јованова девојка:
Са зору воду заваћа,
Са сунце огањ залаже,
Па спушти поле по доле,
Да јој се ноге не беле!
Имена лица од којих су забележене песме
[уреди]Живко Лазић тежак из села Речке.
Извор
[уреди]Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 47., стр. 42-43.