Женидба и удадба/11
- УГЛЕД 11.
ДЕВОЈКА, ПРЕЂАШЊА
ДЕВОЈКА: А гле кумаче!
КУМАЧА (трчи јој, па се пољуби): Боже, па крије, крије, као да ће јој ко преотети!
ДЕВОЈКА: Богами, нисам ни знала.
КУМАЧА: Море, је ли млад, је ли леп?
ДЕВОЈКА: Мани га врагу, велики је.
КУМАЧА: Ћути, лудо, шта ће ти прапорац.
ДЕВОЈКА: Ђаво га знао, нисам нимало задовољна.
КУМАЧА: Бре, благо теби, кад се удајеш!
ДЕВОЈКА: Е, благо да! Море, док си девојка, бар знаш што живиш; а кад се удаш, богзна како ће те муж држати.
КУМАЧА: Е, мани врагу, опет је боље кад си удата! Своја си госпођа и себи радиш. А овако код оца...
ДЕВОЈКА: Сад како му је, тако му је!
КУМАЧА: Море, кад ће бити свадба?
ДЕВОЈКА: Ђаво га знао.
КУМАЧА: Ваљда нас нећеш ни у сватове звати.
ДЕВОЈКА Е, нећу да!
КУМАЧА: Море, па после да нам кажеш како се с мужем живи.
ДЕВОЈКА: Чекај док се и ти удаш, пак ћеш видити.
КУМАЧА: Ја потрчала да ти помогнем. Знам да си забуњена.
ДЕВОЈКА: Е, забуњена да!
КУМАЧА: Море, чудно је кад се девојка удаје. Мене је једанпут један просио, па нисам могла три ноћи да спавам.
ДЕВОЈКА: А мени није ништа.
КУМАЧА: Море, немој заборавити кад пођеш на венчање да ме повучеш.
ДЕВОЈКА: Нећу, само се ти нађи око мене.
КУМАЧА: И да спавам пре венчања код тебе - оћеш?
ДЕВОЈКА: Зашто не, бар ћеш ме очешљати.
КУМАЧА (загрли је): Ју, благо теби, кад се удајеш!
|