Ženidba i udadba/11
- UGLED 11.
DEVOJKA, PREĐAŠNjA
DEVOJKA: A gle kumače!
KUMAČA (trči joj, pa se poljubi): Bože, pa krije, krije, kao da će joj ko preoteti!
DEVOJKA: Bogami, nisam ni znala.
KUMAČA: More, je li mlad, je li lep?
DEVOJKA: Mani ga vragu, veliki je.
KUMAČA: Ćuti, ludo, šta će ti praporac.
DEVOJKA: Đavo ga znao, nisam nimalo zadovoljna.
KUMAČA: Bre, blago tebi, kad se udaješ!
DEVOJKA: E, blago da! More, dok si devojka, bar znaš što živiš; a kad se udaš, bogzna kako će te muž držati.
KUMAČA: E, mani vragu, opet je bolje kad si udata! Svoja si gospođa i sebi radiš. A ovako kod oca...
DEVOJKA: Sad kako mu je, tako mu je!
KUMAČA: More, kad će biti svadba?
DEVOJKA: Đavo ga znao.
KUMAČA: Valjda nas nećeš ni u svatove zvati.
DEVOJKA E, neću da!
KUMAČA: More, pa posle da nam kažeš kako se s mužem živi.
DEVOJKA: Čekaj dok se i ti udaš, pak ćeš viditi.
KUMAČA: Ja potrčala da ti pomognem. Znam da si zabunjena.
DEVOJKA: E, zabunjena da!
KUMAČA: More, čudno je kad se devojka udaje. Mene je jedanput jedan prosio, pa nisam mogla tri noći da spavam.
DEVOJKA: A meni nije ništa.
KUMAČA: More, nemoj zaboraviti kad pođeš na venčanje da me povučeš.
DEVOJKA: Neću, samo se ti nađi oko mene.
KUMAČA: I da spavam pre venčanja kod tebe - oćeš?
DEVOJKA: Zašto ne, bar ćeš me očešljati.
KUMAČA (zagrli je): Ju, blago tebi, kad se udaješ!
|