Ženidba Miloša Obilića/28
| ◄ POJAVA VII | POJAVA VIII | POJAVA IX ► |
POJAVA VIII
Ulaze dva paža i staju pred vrata. Car Lazar, carica Milica, Miloš n svati vlastele ulaze. Svi su svatovski okićeni cvijećem.
CAR I CARICA:
Što su mome zaćutale?
Zar su sustale?
SVATI:
Što li stoje kao st’jene
N’jeme ledene?
MILOŠ (potrči tamo):
Šta je ovo? (jaukne). Ha, ta one
Već su bile tu!
CAR I CARICA:
Šga to zboriš?
MILOŠ (kao mahnit pojuri izlazu):
Ravijojla!
HOR VILA I VILENjAKA (za pozornicom):
Ha, ha, ma, ha!
MILOŠ:
Ah, one su! Ravijojla!
Zv’jezdo moja, sanče moj!
Uzeše te prokletnici,
Otrgoše život moj!
Ravijojla, Ravijojla,
Odzovi se meni sad;
Čuj, kako me mori bolja,
Porušeni srca nad!
VILE I VILENjACI (za pozornicom):
Ha, ha, ha, ha!
CAR I CARICA:
Obiliću, kazuj, šta je?
Ko opčini mome te?
MILOŠ:
Sv’jetli care, s mračne gore
Brodarica to je zla
Opčinila ove dvore,
Ravijojlu odvela.
CAR:
Šta? Odvela? — Za njom momci!
VLASTELA (vade mačeve):
Za njom, za njom, hajdmo svi!
MILOŠ:
Za njom žurte, hrabri gonci,
Stići ćemo vilu mi!
(Za poaornicom se čuje dreka Grabancijaševa. Oluja i potmula lomljava. U isto vrijeme uleti Marta)
|