Женидба Милоша Обилића/12

Извор: Викизворник

◄   ПОЈАВА II ПОЈАВА III ПОЈАВА IV   ►

ПОЈАВА III
Равијојла и Марта, саме.

РАВИЈОЈЛА:

У н’јемој, тихој ноћи,
Кад цв’јетак санком спи,
Што плачу моје очи,
Што стрепиш срце ти?
Ох, како душа гори,
По њојзи бол и јад,
Ко сиње стоЈе море,
И тоне слатки над.
Што стрепиш срце моје,
Што плачеш душо, ти? —
Ах, мину, ишчезло је,
Весеље, слатки сни!

МАРТА:

Не тужи, вило мила,
Још мјесец не ће заћ,
Смјело ћеш вити крила,
Освету ти ћеш наћ!

РАВИЈОЈЛА:

Ох, Марто, Марто...!

МАРТА:

Шта је?
Какав те мори јад?

РАВИЈОЈЛА:

Падне ли витез онај,
И ја ћу пасти тад!

МАРТА:

Шта велиш, чедо мило?

РАВИЈОЈЛА (подиже очи к небу):

Ох, Боже, чуј ми глас:
Не ломи орлу крило;
Штити га, дај му спас!

МАРТА (зачуђена):

Шта? Ти му желиш среће?
Витеза љубиш зар?

РАВИЈОЈЛА:

Ах!...

МАРТА:

И тебе зар облијеће
Љубави слатке чар?

РАВИЈОЈЛА:

Ах, ћути, ћути!...

МАРТА:

Нашто?
Кад тебе ломи јад;
Зар могу да погледам
Како ми венеш сад?
Кажи ми: кога љубиш?

РАВИЈОЈЛА (обзире се и журно):

Срце ми узе он...

(Иза пећине чује се рог. Обје се пртаје и ослушкују. Кад рог престане, чује се Марков глас.)

МАРКО (за пећином):

Хеј, има л’ кога тамо?

РАВИЈОЈЛА:

Ох, Боже, ево њих;
Ја не см’јем да их чекам ...

МАРТА:

Склони се!

РАВИЈОЈЛА:

Љути плам
Већ хвата срце моје!

МАРТА:

Сироче јадно моје,
Остани!

РАВИЈОЈЛА (одбија, са страхом):

Не, не, не!
Са стр’јела скини чари,
Расчини замке зле! (Побјегне.)


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Драгутин Илић, умро 1926, пре 98 година.