Женидба Милоша Обилића/12
ПОЈАВА III
Равијојла и Марта, саме.
РАВИЈОЈЛА:
У н’јемој, тихој ноћи,
Кад цв’јетак санком спи,
Што плачу моје очи,
Што стрепиш срце ти?
Ох, како душа гори,
По њојзи бол и јад,
Ко сиње стоЈе море,
И тоне слатки над.
Што стрепиш срце моје,
Што плачеш душо, ти? —
Ах, мину, ишчезло је,
Весеље, слатки сни!
МАРТА:
Не тужи, вило мила,
Још мјесец не ће заћ,
Смјело ћеш вити крила,
Освету ти ћеш наћ!
РАВИЈОЈЛА:
Ох, Марто, Марто...!
МАРТА:
Шта је?
Какав те мори јад?
РАВИЈОЈЛА:
Падне ли витез онај,
И ја ћу пасти тад!
МАРТА:
Шта велиш, чедо мило?
РАВИЈОЈЛА (подиже очи к небу):
Ох, Боже, чуј ми глас:
Не ломи орлу крило;
Штити га, дај му спас!
МАРТА (зачуђена):
Шта? Ти му желиш среће?
Витеза љубиш зар?
РАВИЈОЈЛА:
Ах!...
МАРТА:
И тебе зар облијеће
Љубави слатке чар?
РАВИЈОЈЛА:
Ах, ћути, ћути!...
МАРТА:
Нашто?
Кад тебе ломи јад;
Зар могу да погледам
Како ми венеш сад?
Кажи ми: кога љубиш?
РАВИЈОЈЛА (обзире се и журно):
Срце ми узе он...
(Иза пећине чује се рог. Обје се пртаје и ослушкују. Кад рог престане, чује се Марков глас.)
МАРКО (за пећином):
Хеј, има л’ кога тамо?
РАВИЈОЈЛА:
Ох, Боже, ево њих;
Ја не см’јем да их чекам ...
МАРТА:
Склони се!
РАВИЈОЈЛА:
Љути плам
Већ хвата срце моје!
МАРТА:
Сироче јадно моје,
Остани!
РАВИЈОЈЛА (одбија, са страхом):
Не, не, не!
Са стр’јела скини чари,
Расчини замке зле! (Побјегне.)
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Драгутин Илић, умро 1926, пре 98 година.
|