Епитафи у драгачевским селима: Властељице

Додај везе
Извор: Викизворник

Епитафи у драгачевским селима: Властељице су сведочанства преписана са старих надгробних споменика у селу Властељице (Општина Лучани).

Јелав[уреди]

Споменик Радоју Марковићу (†1842) (Властељице – Јелав)

Овде почива раб божи
РАДОЕ МАРКОВИЋ
из села Властељица
поживи 35 лета
престави се 10 Априла Г. 1842.
споменуга милан син его


Споменик Симу Терзићу (†1843) (Властељице – Јелав)

Овде почива раб бо:
СИМО ТЕРЗИЋ
из села Властељица
пожив. 45 Г.
умре 12-Иулија Го. 1843 Г:
Сподиже оваи знак
Иован син Его


Споменик Милићу Јанковићу (†1848) (Властељице – Јелав)

Овде почива
раб божи
МИЛИЋ ЈАНКОВИЋ
житељ села Властељица
поживе 85. г.
и умре 16ог Марта 1848. г.
и правдољубив бијаше
само добра чинио
споменуга радосав:
наследник Его


Споменик Ружици Марковић (†1849) (Властељице – Јелав)

Овде почива
раба божиа
супруга
РУЖИЦА
милоја М[арковића]
поживи 51 Г.
Престависе
6 Октомбра 1849. Г.


Споменик Ружици Терзић (†1849) (Властељице – Јелав)

Овде почива
РУЖИЦА
супруга Сима Терзића
поживе 48. Г:
и умре 16. Декем. 1849.Г:
споменуе Иован син Его


Споменик Вулети Јанковићу (†1856) (Властељице – Јелав)

Овде почива
раб божи
ВУЛЕТА ЈАНКОВИЋ
поживи 90 Г.
и умре 2. Фервуара 1856 Г.
даде писати Новица наследник Его
(На гробној плочи урезано је:)
Под овом плочом почива
Храбри Вулета Јанковић
бивши жител села Властељица


Споменик Стојану Марковићу (†1856) (Властељице – Јелав)

1856. Г.
овде почивају кости
рб.бжа
СТОЈАНА
С[ина] Петра Марковића:
из Властељ.
а пож: 40.Г:
преста[ви се] 11. Априла


Споменик Милосаву Терзићу (†1860) (Властељице – Јелав)

Овде почива
раб божи
МИЛОСАВ
брат Иована С. Терзића
из Властељица,
кои поживи 30. Г:
А почину на вечнос
1=Маиа 1860. Г:


Споменик Јовану Терзићу (†1868) (Властељице – Јелав)

Оваи знак
Показује Сарањено Тело
Почившег
ИОВАНА ТЕРЗИЋА
главног и поштеног домаћина
из села Властељица
кои Срећно поживи 46 година.
Умре 12. Децембра 1868. г.
Бог да му душу прости
Овај спомен Подиже
Алекса Терзић оцу своме
Написо и изрезо
Мијаило Поповић
из Свештице
Ср[ез] Мор[авички]


Споменик Милану Марковићу (†1876) (Властељице – Јелав)

млад
МИЛАН
син василија Марковића
из Властељица
који у 25. год живота свога
разболек се у Јавору,
одок кући па се преставих
12-ог Августа 1876. г.
Код куће оста ми
мајка тужна кукајући
и жалосни отац уздисајући.
Збогом Отац збогом Мати
немојте се ви бринути
ја ћу молити Вишњег Творца
да утјеши тебе Оца
да поживи вамилију.
Фала Вама мили родитељи
који сте ме чесног учинили.
Куда год сам по свету одио
свуда сам увек поштен био.
Вала тебе Мајко мила
ти си мене одранила
и у војску одпремила


Споменик Василију Марковићу (†1880) (Властељице – Јелав)

Овде почива
раб божи
ВАСИЛИЈЕ МАРКОВИЋ
бив. житељ села Властељица,
који је поживио у чести
и добром владању 60. год.
умро 7 Марта 1880. год.
Б-ог да му душу прости
Овај биљег подижему
супруга василија
и унук Обрад


Споменик Јанићију Бежанићу (†1880) (Властељице – Јелав)

Овде у овом мрачном гробу
мирно почивају смртни остатци
Дичног Срба
ЈАНИЋИЈА БЕЖАНИЋА
ратоборца Турског рата
1876. 7 и 8. Године,
који часно и поштено
поживе 42 Год.
а престави се у вечност
9. Маја 1880. Год.
Бог да му душу прости
Тек сад јаком стасасмо
да можемо Вала Богу,
овај спомен подигнути
нашем милом родитељу
за знак Гроба док је Српског рода
Његови синови
Сретен вељко и миленко
браћа Бежанићи 1905. Године


Споменик Стевану Марковићу (†1883) (Властељице – Јелав)

Овде почива раб божи
СТЕВАН МАРКОВИЋ
из села Властељица
кои поживи 75 г.
а престависе у вечнос
5. Маиа 1883. г.
Оваи знак сподижему
усинак радосав Вукићевић
и унук Обрад Марковић


Споменик Јовани Терзић (†1886) (Властељице – Јелав)

Овде почива
раба божија
ЈОВАНА
супруга Јована Терзића
из Властељица
која поживи 66. Год.
а престави се у вечност
9. децембра 1886. Г.
Овај спомен сподиже
њен син Алекса


Споменик Милићу Јанковићу (†1894) (Властељице – Јелав)

Ево гроба неизбежног двора
ђе се одмара тело од умрора
дична. Срба.
МИЛИЋА ЈАНКОВИЋА
из села властељица
бивши војник у сталном кадру
рођен је 26. Априла 1868. Год.
А престави се у вечност
30.октобра 1894. год.
на жалост своје родбине
и целе околине
Бог да му душу прости
Овај му споменик
подиже његов поштовани
Брат Нићифор Јанковић
и син Велимир и мајка Станица
Жалосна му пратња вечном дому


Споменик Алекси Терзићу (†1918) (Властељице – Јелав)

Пред овим спомеником
почива Раб Божи
АЛЕКСА ТЕРЗИЋ
из Властељица
бивши добри домаћин,
трговац и кмет овог села,
поживе 76 г.
А умро је 8 децембра 1918 г.
Бог да му душу прости
Овај спомен подигоше
синови Миленко
и Милутин Економ из Лука


Споменик Неранџи Марковић (†1923) (Властељице – Јелав)

НЕРАНЏА
жена Раденка Марковића
из Властељица
која часно поживи 46 г.
А умре 6. августа 1923. год.
И бог да јој душу прости
Овај јој спомен удари
муж раденко
и унук радосав


Споменик Драгутину Лазовићу (†1939) (Властељице – Јелав)

Ево гроба неизбежна двора
где се одмара тело од умора
Дична Србина
и поштеног грађанина
ДРАГУТИНА ЛАЗОВИЋА
из села Властељица
кои чесно и поштено поживи
међу својим грађанима
служећи за пример целој околини
75 лета
па ја одок са овога света
5. фебруара 1939. Г.
Ко се роди тај мора умрети
А са собом ништа не понети
већ скрштене своје беле руке
и праведна дела своја.
Збогом децо мила моја
синови и ћерко моја
ја вам одок одакле се
више никад повратити нећу
а ви мени запалите свећу.
Радите и кућите како вам је прече
а ја одок тако Господ рече.
Бог да му душу прости
Спомен подижу синови
Добрица Миломир и Владан
и супруга Даринка
и кћер Љубинка


Споменик Раденку Марковићу (†1949) (Властељице – Јелав)

РАДЕНКО МАРКОВИЋ
из Властељица
ратник од 1912-18. Г.
Поживи часно 80. Г.
а умро 26. I. 1949. Г.
Бог да му душу прости
Спомен му подиже
зет Павле Терзић
и унуци


Споменик Каравини Терзић (†1949) (Властељице – Јелав)

КАРАВИНА
жена Павла Терзића
из Властељица
поживи часно ко домаћица
и д[обра] радница
служи за пример осталима 45. Г.
А умре 8. III 1949. Г.
И Бог да је прости
Спомен јој сподиже
муж Павле
и синови Гвозден Родољуб
и кћи Грозда
и сна Рада


Споменик Ђорђу Капларевићу (†1956) (Властељице – Јелав)

ЂОРЂЕ КАПЛАРЕВИЋ
из Властељица
добар економ
и ловац међу првим ловцима
а учествовао у рату
од 1912 до 1919. год.
поживи часно
међу првим људима 70.Г.
а умре 27.априла 1956.Г.
б-ог да га прости
Спомен му подиже
усинак Живота
и сна Борика

Кнежевићи[уреди]

Споменик браћи Кнежевић – Раденку (†1915) и Танасију (†1913) (Властељице – Кнежевићи)

Ратници
РАДЕНКО И ТАНАСИЈЕ
браћа Кнежевићи
из Властељица
који у балканском и светском рату
за слободу и уједињење отаџбине
живот дадоше
Благодарни потомци
подижу овај спомен (...)
за покој њихових душа.
Слава им.
За вечити спомен
како треба отаџбину
чувати и бранити.
Бог да им душу прости.
РАДЕНКО
као војник II позива
рањен и умре
у војној болници у Ужицу
14. марта 1915. год.
и тамо је и сарањен
ТАНАСИЈЕ
у борби са Бугарима
погибе на Дренку
18. јануара 1913. год.
и тамо је и сарањен
Овај спомен подигоше
синови Владимир и Андрија
своме оцу Танасију
и Стрицу Раденку.


Споменик Тимотију Кнежевићу (†1916) (Властељице – Кнежевићи)

ТИМОТИЈЕ КНЕЖЕВИЋ
паде у ропство
и т[амо] умре
16.г [1916]
У спомен уписа га
син Ђорђе


Споменик Милуну Кнежевићу (†1920) (Властељице – Кнежевићи)

КНЕЖЕВИЋ МИЛУН
р – 1896 – умро 1920. Г.
учитељ бијо у Гучи.
Носилац албанске споменице
Спомен подиже
синовац Љубо


Споменик Петрији Котуревић (†1923) (Властељице – Кнежевићи)

Овде почива
раба божија
ПЕТРИЈА
Жена Милана Котуревића
поживе 54 го.
а умрије 11. фебруара 1923. Го.
Бог да је прости
Овај спомен подиже син Милош
Писо Павле Б.


Споменик Драгиши Крковићу (†1934) (Властељице – Кнежевићи)

Ој Србине Брате мој
ти не жали труд свој
и прочитај спомен мој
и реци Бог да прости
ДРАГИШУ
сина Раденка М. Крковића
из Властељица
војник 8 чете II бат. 44 пешад. Пук
кои у ослужењу сталног кадра
разболи се
и умре у Оточцу Лика
септембра 1934
и тамо је сарањен
И Бог да му душу прости
Спомен усади отац Раденко
маћа Љубица
жена Иванка
и син Радослав
Поживи 25 година


Споменик Војиславу Кнежевићу (†1944) (Властељице – Кнежевићи)

ВОЈИСЛАВ КНЕЖЕВИЋ
из Властељица
кои као добар домаћин
поживи часно
међу првим људима 73 г.
И учествовао је у рату
од 1912 - 1918. г.
А умре 10. септ. 1944. г.
И Бог да му душу прости
Спомен му удари
син Сретен
жена Анка
сна Видосава
и унуци.


Споменик Даници Кнежевић (†1946) (Властељице – Кнежевићи)

ДАНИЦА
жена Владимира Кнежевића
из Властељица
која као добра домаћица и радница
поживи часно 50 год.
а умре 26. августа 1946. г.
И Бог да јој душу прости
Спомен јој удари
муж Владимир
и синови Раденко и Танасије
и ћерка маргита


Споменик Павлу Кнежевићу (†1947) (Властељице – Кнежевићи)

ПАВЛЕ КНЕЖЕВИЋ
из Властељица
поживе 68 г.
умро 15 - I - 1947. Г.
А учествовао у рату
од 1912 - 1918. г.
солунац
носилац албанске споменице
– поднаредник
Бог да му душу прости
Спомен му подижу
син Милош
сна Душанка
унук Радослав
сна Рада
и праунуци Милошеви

Станишићи[уреди]

Споменик Тимотију Кнежевићу (†1916) (Властељице – Станишићи)

ТИМОТИЈЕ КНЕЖЕВИЋ
паде у ропство и т. умре
((19))16. г.
у спомен уписа га син
Ђурђе.


Споменик Бошку Кнежевићу (†1918) (Властељице – Станишићи)

Под овим спомеником
леже кости
БОШКА КНЕЖЕВИЋА
рођен 8. децембра 1896. г.
преставио се 8. августа 1918. год.
у најлепшем цвету младости.
Под управом аустро-маџарске силе
која су снагу за српску пљачку
употреби па и жалосног
Бошка сатрше у Јеленцу на раду.
Овај му спомен подигоше
ожалошћени родитељи
Мића и Јулка
Бог да га прости


Споменик Драгињи Станишић (†1926) (Властељице – Станишићи)

Овде почивају моје кости
ви реците Бог да је прости
ДРАГИЊУ
Жену Владимира Станишића
из Властељица
која као добра кућаница
поживи 60 год.
Кућик радик до судњега дана
и ја децо све остављам вама
ви радите како вам је прече
а ја одок тако Господ рече
2. априла 1926. год.
З-богом сине
да је теби проста рана
што ти доји из недара
ја ти одок одакле се
никад више повратити нећу
а ти мени да упалиш свећу
Спомен подиже син Петар
и Унуци
на овом споменику уписујемо
и њено двоје деце
Дринку од 8 г.
и Милоша од 6 месеци
сарањени код цркве у Каони


Споменик Дрини Милекић (†1928) (Властељице – Станишићи)

Ој путници мили читаоци
не журите већ свратите
не жалите што сте стали
овај спомен прочитали
ДРИНА
супруга Воимира Милекића
из Милатовића
Ево сеје ево браћо мила
мене ладна земља скрила
у пролеће јес да цвета цвеће
а за мене то важити неће
сва је моја увенула нада
ја у гробу сада лежим млада
осташе ми оба крила
два синчића моја мила
и брат мили од заклетве
што се своје сеје сети
те је шаро у ладна камена
нека стоји ова успомена
што је ова на спомену шара
ко прочита нека му је вала
Поживи 28. г.
а умре у најлепше доба
23. априла 1928. год.
бог да јој душу прости
Спомен подиже
брат Петар
и синови Властимир и Александар


Споменик Миливоју Станишићу (†1931) (Властељице – Станишићи)

Пред овим спомеником
вечна је кућа пок
МИЛИВОЈА СТАНИШИЋА
из Властељица,
поживи 30 г.
а на дан 6. јула 1931. г.
од елементарне непогоде
погибе од грома.
А по смрти
остала му два сирочета
која оца ни сазнали нису
Овај спомен подигоше
отац Влајко
брат Петар
и жена Трњина
Кад о слави свећу запалите
и прву чашу подигнете
тад и мене спомените
и Богу се заме помолите.
Чувајте ми деце двоје
оче брате као своје
кажите им да ми мисли пате
и Трњина мати њина
нека живи она с њима
нека нашу децу гледа
нек им гладним дадне леба
ја ћу на њи гледати са неба


Споменик Чедомиру Станишићу (†1932) (Властељице – Станишићи)

Аој тек од зоре сину зрак
мене младог покри мрак
ЧЕДОМИРА
сина Петра и Персе Станишића
из овог села Властељица
који у најлепшем цвету од 3 год.
Покосиме смртна коса клета
па ме скиде са овога света
уцвели ми мога оца мила
ја му одок из његовог крила
14. јула 1932. год.
Збогом остај моја мила мати
што ме младог у вечност испрати
ја се више повратити нећу
а ви мени упалите свећу
Б-ог да му душу прости
Овај спомен подиже му
отац Петар
и браћа


Споменик Перси Станишић (†1933) (Властељице – Станишићи)

Ој сестрице и ви браћо мила
Ево мене ова земља скрила
Залуд мене моја мила нада
кад ме мука велика савлада
ПЕРСУ
жену Петра Станишића
из Властељица
Ој синови моји мили
остасте ми сиротани
и без миле нане своје
ја ви гледам наше дворе
жао ми је мужа драга
ал у мене клону снага
мука ова живот сломи
осташе јој и синови.
муж Перо ти се сети
па синове ти ожени
нека снаје цвеће саде
нек се сете миле нане.
Ја поживик – 28 – лета
бог ме узе са овога света
10. марта 1933. год.
Бог да јој душу опрости
Спомен сподигоше
Муж Петар
и синови Милорад и Милаило


Споменик Владимиру Станишићу (†1934) (Властељице – Станишићи)

У овом мрачном гробу
милом Богу на одмору
овде су моје кости
ви реците Бог да прости
ВЛАДИМИР СТАНИШИЋ
из Властељица
поживи 74. год.
часно и поштено
међу својим грађанима
и кметовоје више пута.
Радик кућик 70 и 4 љета
Бог ме узе са овога света
16. октобра 1934. год.
Ко се роди тај мора умрети
и са собом ништа не понети
но скрштене беле руке
и праведна дела своја.
З-богом роде ја ви одок
одакле се повратити нећу
а ви мени упалите свећу
Овај му спомен сподигоше
његов син Петар
посинак Владан
и сна Тијана и унуке


Споменик Радосији Станишић (†1938) (Властељице – Станишићи)

Ој сестрице моје другарице
када овце вуда протерате
и милене песме запевате
сетите се сеје миле
РАДОСИЈЕ
од 2 год
ћерке петра и радмиле Станишића
из Властељица
Радосија мила отвори нам очи
па ти кажи ко те сада прати
Отац Мати не могу се одазвати
Анђели ме одведоше
и у рају оставише
22. новембра 1938. г.
Бог да јој душу прости
Спомен подиже
Отац Петар
Мајка Радмила
и Браћа


Споменик Нади Станишић (†193?) (Властељице – Станишићи)

Ој младости моја мала
тек сам сада на овај свет пала
НАДА
од 2 г.
кћер Петра и радмиле Станишић
Ој мила мајко и мили отац
залуд вама шта се ви трудисте,
мене малу у крилу носисте
и самном се поносисте.
Ево сада Анђо стиже
душу моју у рај диже
и одведе белом рају
где праведни уживају
Бог да јој душу прости
Спомен јој подиже
отац Петар и мајка Радмила
и Браћа


Споменик Светозару Станишићу (†1943) (Властељице – Станишићи)

Ево гроба неизбежна двора
ђе се одмара тело од умора
дична Србина
и поштена грађанина
СВЕТОЗАРА СТАНИШИЋА
из Властељица
који часно и поштено поживе 58 год.
Тада ја одок са овога света
21. маја 1943 год.
Који је ратовао од 1912 до 1918.г.
И Бог да му душу прости
Спомен му подиже
син Славољуб
и супруга Винка


Споменик Ацку Станишићу (†1954) (Властељице – Станишићи)

АЦКО СТАНИШИЋ
из Властељица.
Ратник од 1912 – [19]18
Поживи часно домаћински
служио за пример осталим.
Живио 77 г.
А умре 14 децембра 1954. г.
Бог да му душу прости
Спомен му сподиже
син Живко
унук Милан
и сна Здравка и Рада
кћи Достана
и унука Милица


Споменик Давиду Станишићу (†1958) (Властељице – Станишићи)

Овде је сарањен
ДАВИД СТАНИШИЋ
из Властељица
поживи часно
као добар економ 80. г.
А учествовао у рату
од 1912 – 1918. г.
А умре 18. септембра 1958. год.
И Бог да му душу прости
Спомен му подижу
жена Милијана
и синови Радомир Драгомир и Младомир
и кћери и снае и унуци


Споменик Сретену Кнежевићу (†19??) (Властељице – Станишићи)

СРЕТЕН КНЕЖЕВИЋ
из Властељица
поживи часно
међу првим људима 54 г.
учествовао у рату
и заробљеништву
од 1941–1945. г.
Бог да му душу прости
Спомен му сподижу
жена Видосава и синови

Извор[уреди]

  • Никола Ника Стојић, Драгачевски епитафи: записи са надгробника и крајпуташа, 2. допуњено издање, Међуопштински историјски архив, Чачак 2011.
Преузето из „https://sr.wikisource.org/w/index.php?title=Епитафи_у_драгачевским_селима:_Властељице&oldid=128762”