Епитафи у драгачевским селима: Властељице
Епитафи у драгачевским селима: Властељице су сведочанства преписана са старих надгробних споменика у селу Властељице (Општина Лучани).
Јелав
[уреди]Споменик Радоју Марковићу (†1842) (Властељице – Јелав)
- Овде почива раб божи
- РАДОЕ МАРКОВИЋ
- из села Властељица
- поживи 35 лета
- престави се 10 Априла Г. 1842.
- споменуга милан син его
Споменик Симу Терзићу (†1843) (Властељице – Јелав)
- Овде почива раб бо:
- СИМО ТЕРЗИЋ
- из села Властељица
- пожив. 45 Г.
- умре 12-Иулија Го. 1843 Г:
- Сподиже оваи знак
- Иован син Его
Споменик Милићу Јанковићу (†1848) (Властељице – Јелав)
- Овде почива
- раб божи
- МИЛИЋ ЈАНКОВИЋ
- житељ села Властељица
- поживе 85. г.
- и умре 16ог Марта 1848. г.
- и правдољубив бијаше
- само добра чинио
- споменуга радосав:
- наследник Его
Споменик Ружици Марковић (†1849) (Властељице – Јелав)
- Овде почива
- раба божиа
- супруга
- РУЖИЦА
- милоја М[арковића]
- поживи 51 Г.
- Престависе
- 6 Октомбра 1849. Г.
Споменик Ружици Терзић (†1849) (Властељице – Јелав)
- Овде почива
- РУЖИЦА
- супруга Сима Терзића
- поживе 48. Г:
- и умре 16. Декем. 1849.Г:
- споменуе Иован син Его
Споменик Вулети Јанковићу (†1856) (Властељице – Јелав)
- Овде почива
- раб божи
- ВУЛЕТА ЈАНКОВИЋ
- поживи 90 Г.
- и умре 2. Фервуара 1856 Г.
- даде писати Новица наследник Его
- (На гробној плочи урезано је:)
- Под овом плочом почива
- Храбри Вулета Јанковић
- бивши жител села Властељица
Споменик Стојану Марковићу (†1856) (Властељице – Јелав)
- 1856. Г.
- овде почивају кости
- рб.бжа
- СТОЈАНА
- С[ина] Петра Марковића:
- из Властељ.
- а пож: 40.Г:
- преста[ви се] 11. Априла
Споменик Милосаву Терзићу (†1860) (Властељице – Јелав)
- Овде почива
- раб божи
- МИЛОСАВ
- брат Иована С. Терзића
- из Властељица,
- кои поживи 30. Г:
- А почину на вечнос
- 1=Маиа 1860. Г:
Споменик Јовану Терзићу (†1868) (Властељице – Јелав)
- Оваи знак
- Показује Сарањено Тело
- Почившег
- ИОВАНА ТЕРЗИЋА
- главног и поштеног домаћина
- из села Властељица
- кои Срећно поживи 46 година.
- Умре 12. Децембра 1868. г.
- Бог да му душу прости
- Овај спомен Подиже
- Алекса Терзић оцу своме
- Написо и изрезо
- Мијаило Поповић
- из Свештице
- Ср[ез] Мор[авички]
Споменик Милану Марковићу (†1876) (Властељице – Јелав)
- млад
- МИЛАН
- син василија Марковића
- из Властељица
- који у 25. год живота свога
- разболек се у Јавору,
- одок кући па се преставих
- 12-ог Августа 1876. г.
- Код куће оста ми
- мајка тужна кукајући
- и жалосни отац уздисајући.
- Збогом Отац збогом Мати
- немојте се ви бринути
- ја ћу молити Вишњег Творца
- да утјеши тебе Оца
- да поживи вамилију.
- Фала Вама мили родитељи
- који сте ме чесног учинили.
- Куда год сам по свету одио
- свуда сам увек поштен био.
- Вала тебе Мајко мила
- ти си мене одранила
- и у војску одпремила
Споменик Василију Марковићу (†1880) (Властељице – Јелав)
- Овде почива
- раб божи
- ВАСИЛИЈЕ МАРКОВИЋ
- бив. житељ села Властељица,
- који је поживио у чести
- и добром владању 60. год.
- умро 7 Марта 1880. год.
- Б-ог да му душу прости
- Овај биљег подижему
- супруга василија
- и унук Обрад
Споменик Јанићију Бежанићу (†1880) (Властељице – Јелав)
- Овде у овом мрачном гробу
- мирно почивају смртни остатци
- Дичног Срба
- ЈАНИЋИЈА БЕЖАНИЋА
- ратоборца Турског рата
- 1876. 7 и 8. Године,
- који часно и поштено
- поживе 42 Год.
- а престави се у вечност
- 9. Маја 1880. Год.
- Бог да му душу прости
- Тек сад јаком стасасмо
- да можемо Вала Богу,
- овај спомен подигнути
- нашем милом родитељу
- за знак Гроба док је Српског рода
- Његови синови
- Сретен вељко и миленко
- браћа Бежанићи 1905. Године
Споменик Стевану Марковићу (†1883) (Властељице – Јелав)
- Овде почива раб божи
- СТЕВАН МАРКОВИЋ
- из села Властељица
- кои поживи 75 г.
- а престависе у вечнос
- 5. Маиа 1883. г.
- Оваи знак сподижему
- усинак радосав Вукићевић
- и унук Обрад Марковић
Споменик Јовани Терзић (†1886) (Властељице – Јелав)
- Овде почива
- раба божија
- ЈОВАНА
- супруга Јована Терзића
- из Властељица
- која поживи 66. Год.
- а престави се у вечност
- 9. децембра 1886. Г.
- Овај спомен сподиже
- њен син Алекса
Споменик Милићу Јанковићу (†1894) (Властељице – Јелав)
- Ево гроба неизбежног двора
- ђе се одмара тело од умрора
- дична. Срба.
- МИЛИЋА ЈАНКОВИЋА
- из села властељица
- бивши војник у сталном кадру
- рођен је 26. Априла 1868. Год.
- А престави се у вечност
- 30.октобра 1894. год.
- на жалост своје родбине
- и целе околине
- Бог да му душу прости
- Овај му споменик
- подиже његов поштовани
- Брат Нићифор Јанковић
- и син Велимир и мајка Станица
- Жалосна му пратња вечном дому
Споменик Алекси Терзићу (†1918) (Властељице – Јелав)
- Пред овим спомеником
- почива Раб Божи
- АЛЕКСА ТЕРЗИЋ
- из Властељица
- бивши добри домаћин,
- трговац и кмет овог села,
- поживе 76 г.
- А умро је 8 децембра 1918 г.
- Бог да му душу прости
- Овај спомен подигоше
- синови Миленко
- и Милутин Економ из Лука
Споменик Неранџи Марковић (†1923) (Властељице – Јелав)
- НЕРАНЏА
- жена Раденка Марковића
- из Властељица
- која часно поживи 46 г.
- А умре 6. августа 1923. год.
- И бог да јој душу прости
- Овај јој спомен удари
- муж раденко
- и унук радосав
Споменик Драгутину Лазовићу (†1939) (Властељице – Јелав)
- Ево гроба неизбежна двора
- где се одмара тело од умора
- Дична Србина
- и поштеног грађанина
- ДРАГУТИНА ЛАЗОВИЋА
- из села Властељица
- кои чесно и поштено поживи
- међу својим грађанима
- служећи за пример целој околини
- 75 лета
- па ја одок са овога света
- 5. фебруара 1939. Г.
- Ко се роди тај мора умрети
- А са собом ништа не понети
- већ скрштене своје беле руке
- и праведна дела своја.
- Збогом децо мила моја
- синови и ћерко моја
- ја вам одок одакле се
- више никад повратити нећу
- а ви мени запалите свећу.
- Радите и кућите како вам је прече
- а ја одок тако Господ рече.
- Бог да му душу прости
- Спомен подижу синови
- Добрица Миломир и Владан
- и супруга Даринка
- и кћер Љубинка
Споменик Раденку Марковићу (†1949) (Властељице – Јелав)
- РАДЕНКО МАРКОВИЋ
- из Властељица
- ратник од 1912-18. Г.
- Поживи часно 80. Г.
- а умро 26. I. 1949. Г.
- Бог да му душу прости
- Спомен му подиже
- зет Павле Терзић
- и унуци
Споменик Каравини Терзић (†1949) (Властељице – Јелав)
- КАРАВИНА
- жена Павла Терзића
- из Властељица
- поживи часно ко домаћица
- и д[обра] радница
- служи за пример осталима 45. Г.
- А умре 8. III 1949. Г.
- И Бог да је прости
- Спомен јој сподиже
- муж Павле
- и синови Гвозден Родољуб
- и кћи Грозда
- и сна Рада
Споменик Ђорђу Капларевићу (†1956) (Властељице – Јелав)
- ЂОРЂЕ КАПЛАРЕВИЋ
- из Властељица
- добар економ
- и ловац међу првим ловцима
- а учествовао у рату
- од 1912 до 1919. год.
- поживи часно
- међу првим људима 70.Г.
- а умре 27.априла 1956.Г.
- б-ог да га прости
- Спомен му подиже
- усинак Живота
- и сна Борика
Кнежевићи
[уреди]Споменик браћи Кнежевић – Раденку (†1915) и Танасију (†1913) (Властељице – Кнежевићи)
- Ратници
- РАДЕНКО И ТАНАСИЈЕ
- браћа Кнежевићи
- из Властељица
- који у балканском и светском рату
- за слободу и уједињење отаџбине
- живот дадоше
- Благодарни потомци
- подижу овај спомен (...)
- за покој њихових душа.
- Слава им.
- За вечити спомен
- како треба отаџбину
- чувати и бранити.
- Бог да им душу прости.
- РАДЕНКО
- као војник II позива
- рањен и умре
- у војној болници у Ужицу
- 14. марта 1915. год.
- и тамо је и сарањен
- ТАНАСИЈЕ
- у борби са Бугарима
- погибе на Дренку
- 18. јануара 1913. год.
- и тамо је и сарањен
- Овај спомен подигоше
- синови Владимир и Андрија
- своме оцу Танасију
- и Стрицу Раденку.
Споменик Тимотију Кнежевићу (†1916) (Властељице – Кнежевићи)
- ТИМОТИЈЕ КНЕЖЕВИЋ
- паде у ропство
- и т[амо] умре
- 16.г [1916]
- У спомен уписа га
- син Ђорђе
Споменик Милуну Кнежевићу (†1920) (Властељице – Кнежевићи)
- КНЕЖЕВИЋ МИЛУН
- р – 1896 – умро 1920. Г.
- учитељ бијо у Гучи.
- Носилац албанске споменице
- Спомен подиже
- синовац Љубо
Споменик Петрији Котуревић (†1923) (Властељице – Кнежевићи)
- Овде почива
- раба божија
- ПЕТРИЈА
- Жена Милана Котуревића
- поживе 54 го.
- а умрије 11. фебруара 1923. Го.
- Бог да је прости
- Овај спомен подиже син Милош
- Писо Павле Б.
Споменик Драгиши Крковићу (†1934) (Властељице – Кнежевићи)
- Ој Србине Брате мој
- ти не жали труд свој
- и прочитај спомен мој
- и реци Бог да прости
- ДРАГИШУ
- сина Раденка М. Крковића
- из Властељица
- војник 8 чете II бат. 44 пешад. Пук
- кои у ослужењу сталног кадра
- разболи се
- и умре у Оточцу Лика
- септембра 1934
- и тамо је сарањен
- И Бог да му душу прости
- Спомен усади отац Раденко
- маћа Љубица
- жена Иванка
- и син Радослав
- Поживи 25 година
Споменик Војиславу Кнежевићу (†1944) (Властељице – Кнежевићи)
- ВОЈИСЛАВ КНЕЖЕВИЋ
- из Властељица
- кои као добар домаћин
- поживи часно
- међу првим људима 73 г.
- И учествовао је у рату
- од 1912 - 1918. г.
- А умре 10. септ. 1944. г.
- И Бог да му душу прости
- Спомен му удари
- син Сретен
- жена Анка
- сна Видосава
- и унуци.
Споменик Даници Кнежевић (†1946) (Властељице – Кнежевићи)
- ДАНИЦА
- жена Владимира Кнежевића
- из Властељица
- која као добра домаћица и радница
- поживи часно 50 год.
- а умре 26. августа 1946. г.
- И Бог да јој душу прости
- Спомен јој удари
- муж Владимир
- и синови Раденко и Танасије
- и ћерка маргита
Споменик Павлу Кнежевићу (†1947) (Властељице – Кнежевићи)
- ПАВЛЕ КНЕЖЕВИЋ
- из Властељица
- поживе 68 г.
- умро 15 - I - 1947. Г.
- А учествовао у рату
- од 1912 - 1918. г.
- солунац
- носилац албанске споменице
- – поднаредник
- Бог да му душу прости
- Спомен му подижу
- син Милош
- сна Душанка
- унук Радослав
- сна Рада
- и праунуци Милошеви
Станишићи
[уреди]Споменик Тимотију Кнежевићу (†1916) (Властељице – Станишићи)
- ТИМОТИЈЕ КНЕЖЕВИЋ
- паде у ропство и т. умре
- ((19))16. г.
- у спомен уписа га син
- Ђурђе.
Споменик Бошку Кнежевићу (†1918) (Властељице – Станишићи)
- Под овим спомеником
- леже кости
- БОШКА КНЕЖЕВИЋА
- рођен 8. децембра 1896. г.
- преставио се 8. августа 1918. год.
- у најлепшем цвету младости.
- Под управом аустро-маџарске силе
- која су снагу за српску пљачку
- употреби па и жалосног
- Бошка сатрше у Јеленцу на раду.
- Овај му спомен подигоше
- ожалошћени родитељи
- Мића и Јулка
- Бог да га прости
Споменик Драгињи Станишић (†1926) (Властељице – Станишићи)
- Овде почивају моје кости
- ви реците Бог да је прости
- ДРАГИЊУ
- Жену Владимира Станишића
- из Властељица
- која као добра кућаница
- поживи 60 год.
- Кућик радик до судњега дана
- и ја децо све остављам вама
- ви радите како вам је прече
- а ја одок тако Господ рече
- 2. априла 1926. год.
- З-богом сине
- да је теби проста рана
- што ти доји из недара
- ја ти одок одакле се
- никад више повратити нећу
- а ти мени да упалиш свећу
- Спомен подиже син Петар
- и Унуци
- на овом споменику уписујемо
- и њено двоје деце
- Дринку од 8 г.
- и Милоша од 6 месеци
- сарањени код цркве у Каони
Споменик Дрини Милекић (†1928) (Властељице – Станишићи)
- Ој путници мили читаоци
- не журите већ свратите
- не жалите што сте стали
- овај спомен прочитали
- ДРИНА
- супруга Воимира Милекића
- из Милатовића
- Ево сеје ево браћо мила
- мене ладна земља скрила
- у пролеће јес да цвета цвеће
- а за мене то важити неће
- сва је моја увенула нада
- ја у гробу сада лежим млада
- осташе ми оба крила
- два синчића моја мила
- и брат мили од заклетве
- што се своје сеје сети
- те је шаро у ладна камена
- нека стоји ова успомена
- што је ова на спомену шара
- ко прочита нека му је вала
- Поживи 28. г.
- а умре у најлепше доба
- 23. априла 1928. год.
- бог да јој душу прости
- Спомен подиже
- брат Петар
- и синови Властимир и Александар
Споменик Миливоју Станишићу (†1931) (Властељице – Станишићи)
- Пред овим спомеником
- вечна је кућа пок
- МИЛИВОЈА СТАНИШИЋА
- из Властељица,
- поживи 30 г.
- а на дан 6. јула 1931. г.
- од елементарне непогоде
- погибе од грома.
- А по смрти
- остала му два сирочета
- која оца ни сазнали нису
- Овај спомен подигоше
- отац Влајко
- брат Петар
- и жена Трњина
- Кад о слави свећу запалите
- и прву чашу подигнете
- тад и мене спомените
- и Богу се заме помолите.
- Чувајте ми деце двоје
- оче брате као своје
- кажите им да ми мисли пате
- и Трњина мати њина
- нека живи она с њима
- нека нашу децу гледа
- нек им гладним дадне леба
- ја ћу на њи гледати са неба
Споменик Чедомиру Станишићу (†1932) (Властељице – Станишићи)
- Аој тек од зоре сину зрак
- мене младог покри мрак
- ЧЕДОМИРА
- сина Петра и Персе Станишића
- из овог села Властељица
- који у најлепшем цвету од 3 год.
- Покосиме смртна коса клета
- па ме скиде са овога света
- уцвели ми мога оца мила
- ја му одок из његовог крила
- 14. јула 1932. год.
- Збогом остај моја мила мати
- што ме младог у вечност испрати
- ја се више повратити нећу
- а ви мени упалите свећу
- Б-ог да му душу прости
- Овај спомен подиже му
- отац Петар
- и браћа
Споменик Перси Станишић (†1933) (Властељице – Станишићи)
- Ој сестрице и ви браћо мила
- Ево мене ова земља скрила
- Залуд мене моја мила нада
- кад ме мука велика савлада
- ПЕРСУ
- жену Петра Станишића
- из Властељица
- Ој синови моји мили
- остасте ми сиротани
- и без миле нане своје
- ја ви гледам наше дворе
- жао ми је мужа драга
- ал у мене клону снага
- мука ова живот сломи
- осташе јој и синови.
- муж Перо ти се сети
- па синове ти ожени
- нека снаје цвеће саде
- нек се сете миле нане.
- Ја поживик – 28 – лета
- бог ме узе са овога света
- 10. марта 1933. год.
- Бог да јој душу опрости
- Спомен сподигоше
- Муж Петар
- и синови Милорад и Милаило
Споменик Владимиру Станишићу (†1934) (Властељице – Станишићи)
- У овом мрачном гробу
- милом Богу на одмору
- овде су моје кости
- ви реците Бог да прости
- ВЛАДИМИР СТАНИШИЋ
- из Властељица
- поживи 74. год.
- часно и поштено
- међу својим грађанима
- и кметовоје више пута.
- Радик кућик 70 и 4 љета
- Бог ме узе са овога света
- 16. октобра 1934. год.
- Ко се роди тај мора умрети
- и са собом ништа не понети
- но скрштене беле руке
- и праведна дела своја.
- З-богом роде ја ви одок
- одакле се повратити нећу
- а ви мени упалите свећу
- Овај му спомен сподигоше
- његов син Петар
- посинак Владан
- и сна Тијана и унуке
Споменик Радосији Станишић (†1938) (Властељице – Станишићи)
- Ој сестрице моје другарице
- када овце вуда протерате
- и милене песме запевате
- сетите се сеје миле
- РАДОСИЈЕ
- од 2 год
- ћерке петра и радмиле Станишића
- из Властељица
- Радосија мила отвори нам очи
- па ти кажи ко те сада прати
- Отац Мати не могу се одазвати
- Анђели ме одведоше
- и у рају оставише
- 22. новембра 1938. г.
- Бог да јој душу прости
- Спомен подиже
- Отац Петар
- Мајка Радмила
- и Браћа
Споменик Нади Станишић (†193?) (Властељице – Станишићи)
- Ој младости моја мала
- тек сам сада на овај свет пала
- НАДА
- од 2 г.
- кћер Петра и радмиле Станишић
- Ој мила мајко и мили отац
- залуд вама шта се ви трудисте,
- мене малу у крилу носисте
- и самном се поносисте.
- Ево сада Анђо стиже
- душу моју у рај диже
- и одведе белом рају
- где праведни уживају
- Бог да јој душу прости
- Спомен јој подиже
- отац Петар и мајка Радмила
- и Браћа
Споменик Светозару Станишићу (†1943) (Властељице – Станишићи)
- Ево гроба неизбежна двора
- ђе се одмара тело од умора
- дична Србина
- и поштена грађанина
- СВЕТОЗАРА СТАНИШИЋА
- из Властељица
- који часно и поштено поживе 58 год.
- Тада ја одок са овога света
- 21. маја 1943 год.
- Који је ратовао од 1912 до 1918.г.
- И Бог да му душу прости
- Спомен му подиже
- син Славољуб
- и супруга Винка
Споменик Ацку Станишићу (†1954) (Властељице – Станишићи)
- АЦКО СТАНИШИЋ
- из Властељица.
- Ратник од 1912 – [19]18
- Поживи часно домаћински
- служио за пример осталим.
- Живио 77 г.
- А умре 14 децембра 1954. г.
- Бог да му душу прости
- Спомен му сподиже
- син Живко
- унук Милан
- и сна Здравка и Рада
- кћи Достана
- и унука Милица
Споменик Давиду Станишићу (†1958) (Властељице – Станишићи)
- Овде је сарањен
- ДАВИД СТАНИШИЋ
- из Властељица
- поживи часно
- као добар економ 80. г.
- А учествовао у рату
- од 1912 – 1918. г.
- А умре 18. септембра 1958. год.
- И Бог да му душу прости
- Спомен му подижу
- жена Милијана
- и синови Радомир Драгомир и Младомир
- и кћери и снае и унуци
Споменик Сретену Кнежевићу (†19??) (Властељице – Станишићи)
- СРЕТЕН КНЕЖЕВИЋ
- из Властељица
- поживи часно
- међу првим људима 54 г.
- учествовао у рату
- и заробљеништву
- од 1941–1945. г.
- Бог да му душу прости
- Спомен му сподижу
- жена Видосава и синови
Извор
[уреди]- Никола Ника Стојић, Драгачевски епитафи: записи са надгробника и крајпуташа, 2. допуњено издање, Међуопштински историјски архив, Чачак 2011.