Epitafi u dragačevskim selima: Vlasteljice
Epitafi u dragačevskim selima: Vlasteljice su svedočanstva prepisana sa starih nadgrobnih spomenika u selu Vlasteljice (Opština Lučani).
Jelav
[uredi]Spomenik Radoju Markoviću (†1842) (Vlasteljice – Jelav)
- Ovde počiva rab boži
- RADOE MARKOVIĆ
- iz sela Vlasteljica
- poživi 35 leta
- prestavi se 10 Aprila G. 1842.
- spomenuga milan sin ego
Spomenik Simu Terziću (†1843) (Vlasteljice – Jelav)
- Ovde počiva rab bo:
- SIMO TERZIĆ
- iz sela Vlasteljica
- poživ. 45 G.
- umre 12-Iulija Go. 1843 G:
- Spodiže ovai znak
- Iovan sin Ego
Spomenik Miliću Jankoviću (†1848) (Vlasteljice – Jelav)
- Ovde počiva
- rab boži
- MILIĆ JANKOVIĆ
- žitelj sela Vlasteljica
- požive 85. g.
- i umre 16og Marta 1848. g.
- i pravdoljubiv bijaše
- samo dobra činio
- spomenuga radosav:
- naslednik Ego
Spomenik Ružici Marković (†1849) (Vlasteljice – Jelav)
- Ovde počiva
- raba božia
- supruga
- RUŽICA
- miloja M[arkovića]
- poživi 51 G.
- Prestavise
- 6 Oktombra 1849. G.
Spomenik Ružici Terzić (†1849) (Vlasteljice – Jelav)
- Ovde počiva
- RUŽICA
- supruga Sima Terzića
- požive 48. G:
- i umre 16. Dekem. 1849.G:
- spomenue Iovan sin Ego
Spomenik Vuleti Jankoviću (†1856) (Vlasteljice – Jelav)
- Ovde počiva
- rab boži
- VULETA JANKOVIĆ
- poživi 90 G.
- i umre 2. Fervuara 1856 G.
- dade pisati Novica naslednik Ego
- (Na grobnoj ploči urezano je:)
- Pod ovom pločom počiva
- Hrabri Vuleta Janković
- bivši žitel sela Vlasteljica
Spomenik Stojanu Markoviću (†1856) (Vlasteljice – Jelav)
- 1856. G.
- ovde počivaju kosti
- rb.bža
- STOJANA
- S[ina] Petra Markovića:
- iz Vlastelj.
- a pož: 40.G:
- presta[vi se] 11. Aprila
Spomenik Milosavu Terziću (†1860) (Vlasteljice – Jelav)
- Ovde počiva
- rab boži
- MILOSAV
- brat Iovana S. Terzića
- iz Vlasteljica,
- koi poživi 30. G:
- A počinu na večnos
- 1=Maia 1860. G:
Spomenik Jovanu Terziću (†1868) (Vlasteljice – Jelav)
- Ovai znak
- Pokazuje Saranjeno Telo
- Počivšeg
- IOVANA TERZIĆA
- glavnog i poštenog domaćina
- iz sela Vlasteljica
- koi Srećno poživi 46 godina.
- Umre 12. Decembra 1868. g.
- Bog da mu dušu prosti
- Ovaj spomen Podiže
- Aleksa Terzić ocu svome
- Napiso i izrezo
- Mijailo Popović
- iz Sveštice
- Sr[ez] Mor[avički]
Spomenik Milanu Markoviću (†1876) (Vlasteljice – Jelav)
- mlad
- MILAN
- sin vasilija Markovića
- iz Vlasteljica
- koji u 25. god života svoga
- razbolek se u Javoru,
- odok kući pa se prestavih
- 12-og Avgusta 1876. g.
- Kod kuće osta mi
- majka tužna kukajući
- i žalosni otac uzdisajući.
- Zbogom Otac zbogom Mati
- nemojte se vi brinuti
- ja ću moliti Višnjeg Tvorca
- da utješi tebe Oca
- da poživi vamiliju.
- Fala Vama mili roditelji
- koji ste me česnog učinili.
- Kuda god sam po svetu odio
- svuda sam uvek pošten bio.
- Vala tebe Majko mila
- ti si mene odranila
- i u vojsku odpremila
Spomenik Vasiliju Markoviću (†1880) (Vlasteljice – Jelav)
- Ovde počiva
- rab boži
- VASILIJE MARKOVIĆ
- biv. žitelj sela Vlasteljica,
- koji je poživio u česti
- i dobrom vladanju 60. god.
- umro 7 Marta 1880. god.
- B-og da mu dušu prosti
- Ovaj biljeg podižemu
- supruga vasilija
- i unuk Obrad
Spomenik Janićiju Bežaniću (†1880) (Vlasteljice – Jelav)
- Ovde u ovom mračnom grobu
- mirno počivaju smrtni ostatci
- Dičnog Srba
- JANIĆIJA BEŽANIĆA
- ratoborca Turskog rata
- 1876. 7 i 8. Godine,
- koji časno i pošteno
- požive 42 God.
- a prestavi se u večnost
- 9. Maja 1880. God.
- Bog da mu dušu prosti
- Tek sad jakom stasasmo
- da možemo Vala Bogu,
- ovaj spomen podignuti
- našem milom roditelju
- za znak Groba dok je Srpskog roda
- Njegovi sinovi
- Sreten veljko i milenko
- braća Bežanići 1905. Godine
Spomenik Stevanu Markoviću (†1883) (Vlasteljice – Jelav)
- Ovde počiva rab boži
- STEVAN MARKOVIĆ
- iz sela Vlasteljica
- koi poživi 75 g.
- a prestavise u večnos
- 5. Maia 1883. g.
- Ovai znak spodižemu
- usinak radosav Vukićević
- i unuk Obrad Marković
Spomenik Jovani Terzić (†1886) (Vlasteljice – Jelav)
- Ovde počiva
- raba božija
- JOVANA
- supruga Jovana Terzića
- iz Vlasteljica
- koja poživi 66. God.
- a prestavi se u večnost
- 9. decembra 1886. G.
- Ovaj spomen spodiže
- njen sin Aleksa
Spomenik Miliću Jankoviću (†1894) (Vlasteljice – Jelav)
- Evo groba neizbežnog dvora
- đe se odmara telo od umrora
- dična. Srba.
- MILIĆA JANKOVIĆA
- iz sela vlasteljica
- bivši vojnik u stalnom kadru
- rođen je 26. Aprila 1868. God.
- A prestavi se u večnost
- 30.oktobra 1894. god.
- na žalost svoje rodbine
- i cele okoline
- Bog da mu dušu prosti
- Ovaj mu spomenik
- podiže njegov poštovani
- Brat Nićifor Janković
- i sin Velimir i majka Stanica
- Žalosna mu pratnja večnom domu
Spomenik Aleksi Terziću (†1918) (Vlasteljice – Jelav)
- Pred ovim spomenikom
- počiva Rab Boži
- ALEKSA TERZIĆ
- iz Vlasteljica
- bivši dobri domaćin,
- trgovac i kmet ovog sela,
- požive 76 g.
- A umro je 8 decembra 1918 g.
- Bog da mu dušu prosti
- Ovaj spomen podigoše
- sinovi Milenko
- i Milutin Ekonom iz Luka
Spomenik Nerandži Marković (†1923) (Vlasteljice – Jelav)
- NERANDžA
- žena Radenka Markovića
- iz Vlasteljica
- koja časno poživi 46 g.
- A umre 6. avgusta 1923. god.
- I bog da joj dušu prosti
- Ovaj joj spomen udari
- muž radenko
- i unuk radosav
Spomenik Dragutinu Lazoviću (†1939) (Vlasteljice – Jelav)
- Evo groba neizbežna dvora
- gde se odmara telo od umora
- Dična Srbina
- i poštenog građanina
- DRAGUTINA LAZOVIĆA
- iz sela Vlasteljica
- koi česno i pošteno poživi
- među svojim građanima
- služeći za primer celoj okolini
- 75 leta
- pa ja odok sa ovoga sveta
- 5. februara 1939. G.
- Ko se rodi taj mora umreti
- A sa sobom ništa ne poneti
- već skrštene svoje bele ruke
- i pravedna dela svoja.
- Zbogom deco mila moja
- sinovi i ćerko moja
- ja vam odok odakle se
- više nikad povratiti neću
- a vi meni zapalite sveću.
- Radite i kućite kako vam je preče
- a ja odok tako Gospod reče.
- Bog da mu dušu prosti
- Spomen podižu sinovi
- Dobrica Milomir i Vladan
- i supruga Darinka
- i kćer Ljubinka
Spomenik Radenku Markoviću (†1949) (Vlasteljice – Jelav)
- RADENKO MARKOVIĆ
- iz Vlasteljica
- ratnik od 1912-18. G.
- Poživi časno 80. G.
- a umro 26. I. 1949. G.
- Bog da mu dušu prosti
- Spomen mu podiže
- zet Pavle Terzić
- i unuci
Spomenik Karavini Terzić (†1949) (Vlasteljice – Jelav)
- KARAVINA
- žena Pavla Terzića
- iz Vlasteljica
- poživi časno ko domaćica
- i d[obra] radnica
- služi za primer ostalima 45. G.
- A umre 8. III 1949. G.
- I Bog da je prosti
- Spomen joj spodiže
- muž Pavle
- i sinovi Gvozden Rodoljub
- i kći Grozda
- i sna Rada
Spomenik Đorđu Kaplareviću (†1956) (Vlasteljice – Jelav)
- ĐORĐE KAPLAREVIĆ
- iz Vlasteljica
- dobar ekonom
- i lovac među prvim lovcima
- a učestvovao u ratu
- od 1912 do 1919. god.
- poživi časno
- među prvim ljudima 70.G.
- a umre 27.aprila 1956.G.
- b-og da ga prosti
- Spomen mu podiže
- usinak Života
- i sna Borika
Kneževići
[uredi]Spomenik braći Knežević – Radenku (†1915) i Tanasiju (†1913) (Vlasteljice – Kneževići)
- Ratnici
- RADENKO I TANASIJE
- braća Kneževići
- iz Vlasteljica
- koji u balkanskom i svetskom ratu
- za slobodu i ujedinjenje otadžbine
- život dadoše
- Blagodarni potomci
- podižu ovaj spomen (...)
- za pokoj njihovih duša.
- Slava im.
- Za večiti spomen
- kako treba otadžbinu
- čuvati i braniti.
- Bog da im dušu prosti.
- RADENKO
- kao vojnik II poziva
- ranjen i umre
- u vojnoj bolnici u Užicu
- 14. marta 1915. god.
- i tamo je i saranjen
- TANASIJE
- u borbi sa Bugarima
- pogibe na Drenku
- 18. januara 1913. god.
- i tamo je i saranjen
- Ovaj spomen podigoše
- sinovi Vladimir i Andrija
- svome ocu Tanasiju
- i Stricu Radenku.
Spomenik Timotiju Kneževiću (†1916) (Vlasteljice – Kneževići)
- TIMOTIJE KNEŽEVIĆ
- pade u ropstvo
- i t[amo] umre
- 16.g [1916]
- U spomen upisa ga
- sin Đorđe
Spomenik Milunu Kneževiću (†1920) (Vlasteljice – Kneževići)
- KNEŽEVIĆ MILUN
- r – 1896 – umro 1920. G.
- učitelj bijo u Guči.
- Nosilac albanske spomenice
- Spomen podiže
- sinovac Ljubo
Spomenik Petriji Koturević (†1923) (Vlasteljice – Kneževići)
- Ovde počiva
- raba božija
- PETRIJA
- Žena Milana Koturevića
- požive 54 go.
- a umrije 11. februara 1923. Go.
- Bog da je prosti
- Ovaj spomen podiže sin Miloš
- Piso Pavle B.
Spomenik Dragiši Krkoviću (†1934) (Vlasteljice – Kneževići)
- Oj Srbine Brate moj
- ti ne žali trud svoj
- i pročitaj spomen moj
- i reci Bog da prosti
- DRAGIŠU
- sina Radenka M. Krkovića
- iz Vlasteljica
- vojnik 8 čete II bat. 44 pešad. Puk
- koi u osluženju stalnog kadra
- razboli se
- i umre u Otočcu Lika
- septembra 1934
- i tamo je saranjen
- I Bog da mu dušu prosti
- Spomen usadi otac Radenko
- maća Ljubica
- žena Ivanka
- i sin Radoslav
- Poživi 25 godina
Spomenik Vojislavu Kneževiću (†1944) (Vlasteljice – Kneževići)
- VOJISLAV KNEŽEVIĆ
- iz Vlasteljica
- koi kao dobar domaćin
- poživi časno
- među prvim ljudima 73 g.
- I učestvovao je u ratu
- od 1912 - 1918. g.
- A umre 10. sept. 1944. g.
- I Bog da mu dušu prosti
- Spomen mu udari
- sin Sreten
- žena Anka
- sna Vidosava
- i unuci.
Spomenik Danici Knežević (†1946) (Vlasteljice – Kneževići)
- DANICA
- žena Vladimira Kneževića
- iz Vlasteljica
- koja kao dobra domaćica i radnica
- poživi časno 50 god.
- a umre 26. avgusta 1946. g.
- I Bog da joj dušu prosti
- Spomen joj udari
- muž Vladimir
- i sinovi Radenko i Tanasije
- i ćerka margita
Spomenik Pavlu Kneževiću (†1947) (Vlasteljice – Kneževići)
- PAVLE KNEŽEVIĆ
- iz Vlasteljica
- požive 68 g.
- umro 15 - I - 1947. G.
- A učestvovao u ratu
- od 1912 - 1918. g.
- solunac
- nosilac albanske spomenice
- – podnarednik
- Bog da mu dušu prosti
- Spomen mu podižu
- sin Miloš
- sna Dušanka
- unuk Radoslav
- sna Rada
- i praunuci Miloševi
Stanišići
[uredi]Spomenik Timotiju Kneževiću (†1916) (Vlasteljice – Stanišići)
- TIMOTIJE KNEŽEVIĆ
- pade u ropstvo i t. umre
- ((19))16. g.
- u spomen upisa ga sin
- Đurđe.
Spomenik Bošku Kneževiću (†1918) (Vlasteljice – Stanišići)
- Pod ovim spomenikom
- leže kosti
- BOŠKA KNEŽEVIĆA
- rođen 8. decembra 1896. g.
- prestavio se 8. avgusta 1918. god.
- u najlepšem cvetu mladosti.
- Pod upravom austro-madžarske sile
- koja su snagu za srpsku pljačku
- upotrebi pa i žalosnog
- Boška satrše u Jelencu na radu.
- Ovaj mu spomen podigoše
- ožalošćeni roditelji
- Mića i Julka
- Bog da ga prosti
Spomenik Draginji Stanišić (†1926) (Vlasteljice – Stanišići)
- Ovde počivaju moje kosti
- vi recite Bog da je prosti
- DRAGINjU
- Ženu Vladimira Stanišića
- iz Vlasteljica
- koja kao dobra kućanica
- poživi 60 god.
- Kućik radik do sudnjega dana
- i ja deco sve ostavljam vama
- vi radite kako vam je preče
- a ja odok tako Gospod reče
- 2. aprila 1926. god.
- Z-bogom sine
- da je tebi prosta rana
- što ti doji iz nedara
- ja ti odok odakle se
- nikad više povratiti neću
- a ti meni da upališ sveću
- Spomen podiže sin Petar
- i Unuci
- na ovom spomeniku upisujemo
- i njeno dvoje dece
- Drinku od 8 g.
- i Miloša od 6 meseci
- saranjeni kod crkve u Kaoni
Spomenik Drini Milekić (†1928) (Vlasteljice – Stanišići)
- Oj putnici mili čitaoci
- ne žurite već svratite
- ne žalite što ste stali
- ovaj spomen pročitali
- DRINA
- supruga Voimira Milekića
- iz Milatovića
- Evo seje evo braćo mila
- mene ladna zemlja skrila
- u proleće jes da cveta cveće
- a za mene to važiti neće
- sva je moja uvenula nada
- ja u grobu sada ležim mlada
- ostaše mi oba krila
- dva sinčića moja mila
- i brat mili od zakletve
- što se svoje seje seti
- te je šaro u ladna kamena
- neka stoji ova uspomena
- što je ova na spomenu šara
- ko pročita neka mu je vala
- Poživi 28. g.
- a umre u najlepše doba
- 23. aprila 1928. god.
- bog da joj dušu prosti
- Spomen podiže
- brat Petar
- i sinovi Vlastimir i Aleksandar
Spomenik Milivoju Stanišiću (†1931) (Vlasteljice – Stanišići)
- Pred ovim spomenikom
- večna je kuća pok
- MILIVOJA STANIŠIĆA
- iz Vlasteljica,
- poživi 30 g.
- a na dan 6. jula 1931. g.
- od elementarne nepogode
- pogibe od groma.
- A po smrti
- ostala mu dva siročeta
- koja oca ni saznali nisu
- Ovaj spomen podigoše
- otac Vlajko
- brat Petar
- i žena Trnjina
- Kad o slavi sveću zapalite
- i prvu čašu podignete
- tad i mene spomenite
- i Bogu se zame pomolite.
- Čuvajte mi dece dvoje
- oče brate kao svoje
- kažite im da mi misli pate
- i Trnjina mati njina
- neka živi ona s njima
- neka našu decu gleda
- nek im gladnim dadne leba
- ja ću na nji gledati sa neba
Spomenik Čedomiru Stanišiću (†1932) (Vlasteljice – Stanišići)
- Aoj tek od zore sinu zrak
- mene mladog pokri mrak
- ČEDOMIRA
- sina Petra i Perse Stanišića
- iz ovog sela Vlasteljica
- koji u najlepšem cvetu od 3 god.
- Pokosime smrtna kosa kleta
- pa me skide sa ovoga sveta
- ucveli mi moga oca mila
- ja mu odok iz njegovog krila
- 14. jula 1932. god.
- Zbogom ostaj moja mila mati
- što me mladog u večnost isprati
- ja se više povratiti neću
- a vi meni upalite sveću
- B-og da mu dušu prosti
- Ovaj spomen podiže mu
- otac Petar
- i braća
Spomenik Persi Stanišić (†1933) (Vlasteljice – Stanišići)
- Oj sestrice i vi braćo mila
- Evo mene ova zemlja skrila
- Zalud mene moja mila nada
- kad me muka velika savlada
- PERSU
- ženu Petra Stanišića
- iz Vlasteljica
- Oj sinovi moji mili
- ostaste mi sirotani
- i bez mile nane svoje
- ja vi gledam naše dvore
- žao mi je muža draga
- al u mene klonu snaga
- muka ova život slomi
- ostaše joj i sinovi.
- muž Pero ti se seti
- pa sinove ti oženi
- neka snaje cveće sade
- nek se sete mile nane.
- Ja poživik – 28 – leta
- bog me uze sa ovoga sveta
- 10. marta 1933. god.
- Bog da joj dušu oprosti
- Spomen spodigoše
- Muž Petar
- i sinovi Milorad i Milailo
Spomenik Vladimiru Stanišiću (†1934) (Vlasteljice – Stanišići)
- U ovom mračnom grobu
- milom Bogu na odmoru
- ovde su moje kosti
- vi recite Bog da prosti
- VLADIMIR STANIŠIĆ
- iz Vlasteljica
- poživi 74. god.
- časno i pošteno
- među svojim građanima
- i kmetovoje više puta.
- Radik kućik 70 i 4 ljeta
- Bog me uze sa ovoga sveta
- 16. oktobra 1934. god.
- Ko se rodi taj mora umreti
- i sa sobom ništa ne poneti
- no skrštene bele ruke
- i pravedna dela svoja.
- Z-bogom rode ja vi odok
- odakle se povratiti neću
- a vi meni upalite sveću
- Ovaj mu spomen spodigoše
- njegov sin Petar
- posinak Vladan
- i sna Tijana i unuke
Spomenik Radosiji Stanišić (†1938) (Vlasteljice – Stanišići)
- Oj sestrice moje drugarice
- kada ovce vuda proterate
- i milene pesme zapevate
- setite se seje mile
- RADOSIJE
- od 2 god
- ćerke petra i radmile Stanišića
- iz Vlasteljica
- Radosija mila otvori nam oči
- pa ti kaži ko te sada prati
- Otac Mati ne mogu se odazvati
- Anđeli me odvedoše
- i u raju ostaviše
- 22. novembra 1938. g.
- Bog da joj dušu prosti
- Spomen podiže
- Otac Petar
- Majka Radmila
- i Braća
Spomenik Nadi Stanišić (†193?) (Vlasteljice – Stanišići)
- Oj mladosti moja mala
- tek sam sada na ovaj svet pala
- NADA
- od 2 g.
- kćer Petra i radmile Stanišić
- Oj mila majko i mili otac
- zalud vama šta se vi trudiste,
- mene malu u krilu nosiste
- i samnom se ponosiste.
- Evo sada Anđo stiže
- dušu moju u raj diže
- i odvede belom raju
- gde pravedni uživaju
- Bog da joj dušu prosti
- Spomen joj podiže
- otac Petar i majka Radmila
- i Braća
Spomenik Svetozaru Stanišiću (†1943) (Vlasteljice – Stanišići)
- Evo groba neizbežna dvora
- đe se odmara telo od umora
- dična Srbina
- i poštena građanina
- SVETOZARA STANIŠIĆA
- iz Vlasteljica
- koji časno i pošteno požive 58 god.
- Tada ja odok sa ovoga sveta
- 21. maja 1943 god.
- Koji je ratovao od 1912 do 1918.g.
- I Bog da mu dušu prosti
- Spomen mu podiže
- sin Slavoljub
- i supruga Vinka
Spomenik Acku Stanišiću (†1954) (Vlasteljice – Stanišići)
- ACKO STANIŠIĆ
- iz Vlasteljica.
- Ratnik od 1912 – [19]18
- Poživi časno domaćinski
- služio za primer ostalim.
- Živio 77 g.
- A umre 14 decembra 1954. g.
- Bog da mu dušu prosti
- Spomen mu spodiže
- sin Živko
- unuk Milan
- i sna Zdravka i Rada
- kći Dostana
- i unuka Milica
Spomenik Davidu Stanišiću (†1958) (Vlasteljice – Stanišići)
- Ovde je saranjen
- DAVID STANIŠIĆ
- iz Vlasteljica
- poživi časno
- kao dobar ekonom 80. g.
- A učestvovao u ratu
- od 1912 – 1918. g.
- A umre 18. septembra 1958. god.
- I Bog da mu dušu prosti
- Spomen mu podižu
- žena Milijana
- i sinovi Radomir Dragomir i Mladomir
- i kćeri i snae i unuci
Spomenik Sretenu Kneževiću (†19??) (Vlasteljice – Stanišići)
- SRETEN KNEŽEVIĆ
- iz Vlasteljica
- poživi časno
- među prvim ljudima 54 g.
- učestvovao u ratu
- i zarobljeništvu
- od 1941–1945. g.
- Bog da mu dušu prosti
- Spomen mu spodižu
- žena Vidosava i sinovi
Izvor
[uredi]- Nikola Nika Stojić, Dragačevski epitafi: zapisi sa nadgrobnika i krajputaša, 2. dopunjeno izdanje, Međuopštinski istorijski arhiv, Čačak 2011.