Дјевојка и вјетриц

Дјевојка и вјетриц
Писац: Матија Бан

* * *

        ДЈЕВОЈКА И ВЈЕТРИЦ

Дјевојка пољем Шетала,
     По пољу руже бирала,
     Најљепшу кад је смотрила,
     Тргла је, па јој зборила;
Ој ружо, моја ружице,
     Љубави н'јема рјешчице,
     Да ми те како драгому
     Дометнут' момку мојему !
Дјевојку вјетриц зачуо.
     Из буса лако пирнуо.
     Цв'јет јој из руке избио,
     И првко поља однио.
Моли га она: вјетрицу.
     Ој врати мени ружицу !
     Жагори вјетриц : драгому
     Носим је момку твојему;
Њу ћу му на скуп метиути,
     Мирисом њега осути,
     Нека уз мирис ружице
     Сјећа се своје дјевице.

Извори

Матија Бан: Различне пјесме, књига 8, страна 8-9, Београд, 1892, Српска краљевска академија.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Матија Бан, умро 1903, пре 122 године.