Др (комедија у четири чина)/22
V
ГОСПОЂА ДРАГА, ЖИВОТА
ЖИВОТА: Извол`те, забога, како би ви чекали напољу...!
ГЂА ДРАГА: Нудила ме је девојка да уђем, али нисам хтела; била су ова господа код вас, а ствар ради које ја долазим таква је да о њој могу само с вама насамо да разговарам.
ЖИВОТА: Па да, али да сте ушли, лако бих ја њих удаљио. Извол`те, седите.
ГЂА ДРАГА (седајући): Ја мислим да ви погађате зашто сам ја управо дошла.
ЖИВОТА: Погађам, рекао ми је нешто мало Благоје.
ГЂА ДРАГА: Знате, ја нисам мислила тако да журим: хтела сам да оставим кад одем ових дана случајно тамо, па узгред. Али јуче изађе у новинама да ће ваш син држати једно научно предавање и да ће том предавању присуствовати један велики научник са стране. Гле, рекох ја, ово је леп повод, о овоме се да повести разговор. Савијем ти ја лепо новине, метнем их у ташну, па ајд` тамо.
ЖИВОТА (трља руке од задовољства): Па?
ГЂА ДРАГА: А где је, молим вас, госпођа? Зар не би требало да и она чује?
ЖИВОТА: А не, њу то не интересује.
ГЂА ДРАГА: Али како, забога, мајка?
ЖИВОТА: Па јесте, утолико би је само могло интересовати што је мајка, иначе... Извол`те ви само казати мени.
ГЂА ДРАГА: Дозволите, ипак, не би било лепо, знате како је...
ЖИВОТА: Па добро, најзад, могу је и звати... (Оде вратима) Маро, Маро! (Гђи Драги) А реците ми бар, макар онако уопште, како ствар стоји? ГЂА ДРАГА: Ја се надам, о ја се врло много надам!
|