Др (комедија у четири чина)/23
VI
МАРА, ПРЕЂАШЊИ
МАРА (долази) ЖИВОТА: Ово је госпођа Драга, Благојева снаја по жени.
МАРА (рукује се с Драгом): Па знамо се ми.
ГЂА ДРАГА: Како се не бисмо знали кад смо у роду!
МАРА (седајући): Нисмо се виђали само. Па како сте, пријо?
ГЂА ДРАГА (седајући): Хвала Богу!
ЖИВОТА (Мари): Госпођа Драга је, знаш, добро позната са женом господина министра саобраћаја. Ја ти, знаш, нисам раније о томе говорио, али господин министар саoбраћаја има кћер за удају, па...
МАРА (обасјана): Је л за нашег Милорада?
ЖИВОТА: Па није за мене ваљда! За њега, дабоме!
ГЂА ДРАГА: Па да, забога!
ЖИВОТА: Благоје је говорио са госпођом Драгом и она је мислила ових дана да иде, али како је јуче изашло у новинама о Милорадовом предавању, она рече: гле, ово је леп повод, о овоме се да повести разговор, и савије ти лепо новине у ташну, па хајд тамо.
МАРА: Па?
ЖИВОТА: Е, до тога па и ја сам догурао, па смо прекинули тебе да зовемо. Сад ћемо чути даље.
ГЂА ДРАГА: Одем ти ја, дакле, тамо и дабоме: добар дан, како сте?
ЖИВОТА (наставља казивање): Хвала Богу, добро, како ви?
ГЂА ДРАГА: Да, те обичне ствари, јер тек не могу с неба па у ребра.
ЖИВОТА: Разуме се.
ГЂА ДРАГА: Па онда, разуме се, почнемо разговор како је време лепо, па чега има новог у граду, те о овоме, те о ономе, док ти ја не навијем разговор на предавање.
ЖИВОТА: Е, то!
ГЂА ДРАГА: Велим: Хоћете ли, Бога вам, сутра на ово предавање које држи млади научник др Цвијовић?
ЖИВОТА: А шта они кажу?
ГЂА ДРАГА: Па мајка, госпа Јелка, каже: „Не знам хоћемо ли ићи“. А ја тад: „ Треба да идете!“, и кажем им , богами, отворено, треба да идете, не због предавања, него да видите и упознате тога младог научника; то је, знате, једно чудо од науке, томе предстоји велика будућност.
ЖИВОТА: Тако је, то сте добро казали!
ГЂА ДРАГА: Ја не знам да л је тако, ал проводаџика сам.
ЖИВОТА: Па да, забога!
ГЂА ДРАГА: Он је млад човек који ни дању ни ноћу не диже главу са књига.
ЖИВОТА: Тачно, ето такав је он, питајте само Мару.
МАРА (снебива се)
ЖИВОТА: Колико пута му говорим: Сине, немој да сахраниш младост у те књиге, изађи мало с друговима да се разонодиш. А знате ли шта он мени каже? Вели: „ Оче, немојте ме вређати, мени jе наука светиња!“ Ето, такав је он.
ГЂА ДРАГА: И кажем ја, знате, то је младић солидан као девојка, тај не зна ни како изгледа кафана.
ЖИВОТА(потврђује): Не зна!
ГЂА ДРАГА: Тај не пије, не пуши - додуше, ја не знам је ли све то тако, али каква бих ја била проводаџика кад бих друкче говорила. ЖИВОТА: А шта они кажу?
ГЂА ДРАГА: Чекајте да вам најпре кажем шта сам ја све њима рекла. Кажем ја њима: то је дечко учен, богат, леп као уписан... додуше, ја не знам, је ли леп?
МАРА: Та како да није!
ГЂА ДРАГА: И учен је, дабоме?
ЖИВОТА: Још питате? Има оволику диплому!
ГЂА ДРАГА: Но, па онда сам сасвим добро казала!
ЖИВОТА: Врло добро. Само, шта они кажу?
ГЂА ДРАГА: Па како да вам кажем? За сада не кажу ништа, али се распитују, распитују о фамилији, о стању и о свему другом. Кажу: не познају младића, а ја на то: па ево вам згодна прилика, сутра држи предавање, отидите да га слушате, па ћете га видети. А знате ли шта каже она, девојка? Вели: „Ајде, болан, мама, да идемо сутра!“ ЖИВОТА: Мислите, дакле, да ће доћи? ГЂА ДРАГА: Та доћи ће извесно, доћи ће да га виде!
ЖИВОТА (Мари): Чујеш ли, Маро, то му дође као неко виђење.
МАРА: Дај Боже!
ГЂА ДРАГА: А кад сам пошла, рећи ће ми мајка, госпа Јелка:“ Па свратите, госпа Драга, свратите опет!“
МАРА: Зар ништа више?
ЖИВОТА: Шта хоћеш више? Доћи ће на предавање и: Свратите, госпођо Драга. Код те господе не иде то онaко као код нас, господа увек заобилазе по мало.
ГЂА ДРАГА: Па разуме се! А после, није мени ово први проводаџилук, знам ја шта то значи: Па свратите, госпођо Драга, свратите опет! ЖИВОТА: А...Шта сам оно хтео да кажем...Ја, знате, нисам оскудан, није ми дакле толико стало до мираза, ал опет, волео бих из чисте радозналости да знам шта ви онако мислите: колико километара мираза мисли да да њен отац уз девојку?
ГЂА ДРАГА: Ију! Па зар ви мираз бројите на километре?
ЖИВОТА (смеје се): Шта ћете? Пекара ви не питате: колико динара вадиш дневно из фуруне, него колико хлебова вадиш.То је његова валута. Тако и министар саобраћаја: километри, то је његова валута.
ГЂА ДРАГА: Ја то ипак не разумем!
ЖИВОТА: Ево баш да вам кажем то да разумете. У његовим је рукама изградња трансбалканске железнице; то су хиљаде и хиљаде километара. Не кажем, рецимо, да уз ћерку да као мираз трансбалканску железницу, што не бива не бива, али четири- пет стотина километара, то није богзна шта.
ГЂА ДРАГА: Сад вас тек разумем. Па дабоме, забога! Коме ће ако неће своме детету? А, овај, биће ту ваљда који километар и за проводаџику? ЖИВОТА: Па разуме се, госпа Драга. Не могу да вам обећам вијадукт или тунел, то не могу, али који километар, то се само по себи разуме. МАРА: А опростите, да запитам и ја нешто.
ГЂА ДРАГА: Извол`те, прија – Маро.
МАРА: Каква је девојка, је ли онако лепа?
ЖИВОТА: Како да није лепа? Министарска ћерка па да није лепа!
МАРА: Је ли онако од нежних, је ли скромна?
ГЂА ДРАГА: Како да није скромна? Да није скромна, не би остала неудата до двадесет и седме године!
МАРА: Право кажете.
ГЂА ДРАГА: А сад да вам кажем цео мој план, како ја мислим да треба даље радити. Сутра ће се они, дакле, видети на предавању, односно видеће они њега. Е, прекосутра већ ћу ја к њима, па ћу још с врата: Но, како вам се допада младић?
ЖИВОТА: Тако, дабоме!
ГЂА ДРАГА (диже се): Тако ћу ја, па ево ме онда к вама да вам кажем све по реду.
ЖИВОТА: Па дабоме!
ГЂА ДРАГА: Е, ми смо свршили за данас разговор, а ево ме опет кад затреба. (диже се) А сад, збогом, пријо! Збогом, пријатељу! (рукује се и полази)
МАРА (прати је до врата): Збогом, и хвала вам!
ЖИВОТА (прати је такође): Хвала вам , па дођите, извол`те, дођите!
ГЂА ДРАГА (оде).
|