Dr (komedija u četiri čina)/22
V
GOSPOĐA DRAGA, ŽIVOTA
ŽIVOTA: Izvol`te, zaboga, kako bi vi čekali napolju...!
GĐA DRAGA: Nudila me je devojka da uđem, ali nisam htela; bila su ova gospoda kod vas, a stvar radi koje ja dolazim takva je da o njoj mogu samo s vama nasamo da razgovaram.
ŽIVOTA: Pa da, ali da ste ušli, lako bih ja njih udaljio. Izvol`te, sedite.
GĐA DRAGA (sedajući): Ja mislim da vi pogađate zašto sam ja upravo došla.
ŽIVOTA: Pogađam, rekao mi je nešto malo Blagoje.
GĐA DRAGA: Znate, ja nisam mislila tako da žurim: htela sam da ostavim kad odem ovih dana slučajno tamo, pa uzgred. Ali juče izađe u novinama da će vaš sin držati jedno naučno predavanje i da će tom predavanju prisustvovati jedan veliki naučnik sa strane. Gle, rekoh ja, ovo je lep povod, o ovome se da povesti razgovor. Savijem ti ja lepo novine, metnem ih u tašnu, pa ajd` tamo.
ŽIVOTA (trlja ruke od zadovoljstva): Pa?
GĐA DRAGA: A gde je, molim vas, gospođa? Zar ne bi trebalo da i ona čuje?
ŽIVOTA: A ne, nju to ne interesuje.
GĐA DRAGA: Ali kako, zaboga, majka?
ŽIVOTA: Pa jeste, utoliko bi je samo moglo interesovati što je majka, inače... Izvol`te vi samo kazati meni.
GĐA DRAGA: Dozvolite, ipak, ne bi bilo lepo, znate kako je...
ŽIVOTA: Pa dobro, najzad, mogu je i zvati... (Ode vratima) Maro, Maro! (Gđi Dragi) A recite mi bar, makar onako uopšte, kako stvar stoji? GĐA DRAGA: Ja se nadam, o ja se vrlo mnogo nadam!
|