Др (комедија у четири чина)/2
II
ЖИВОТА И МАРИЦА
ЖИВОТА (гунђајући са наплаћеним рачуном у руци, одлази левим вратима): Марице! Марице!
МАРИЦА (долази мало затим): Молим!
ЖИВОТА: Је ли код куће Милорад?
МАРИЦА: Господин син још спава.
ЖИВОТА: Спава? (гледа у сат) Четврт до једанаест.
МАРИЦА: Господин син је ноћас врло доцкан дошао кући.
ЖИВОТА: Тако? Е, иди Марице, пробуди господина сина, реци му: зове га господин отац.
МАРИЦА: Ја не смем господине. Млади господин има обичај када га будим да ме гађа ципелама, свећњацима, пикслом, папучама и свим што му дође до руку.
ЖИВОТА: Је ли? Врло леп обичај. Добро, онда реци госпођи нека дође.
МАРИЦА: Молим! (Оде.)
|
[[Категорија:
IV
НИКОЛИЋ, ПРЕЂАШЊИ
НИКОЛИЋ (долази споља): Извините, један телеграм.
ЖИВОТА: Одакле?
НИКОЛИЋ: Из иностранства.
ЖИВОТА: Чега се тиче?
НИКОЛИЋ: Нисам га отварао, није адресиран на нашу фирму; адреса је вашег господина сина.
ЖИВОТА: Његова адреса? (Мари) Видећеш, то ће бити неки телеграфски рачун. (Николићу) Отворите, ако је његова адреса.
МАРА: Да се не љути дете?
ЖИВОТА: Шта има да се љути кад ћу извесно ја платити рачун? (Николићу) Отворите, молим вас!
НИКОЛИЋ (отвара и загледа): Телеграм је из Швајцарске, из Фрајбурга.
ЖИВОТА: Из Фрајбурга? Ко је потписан?
НИКОЛИЋ: Професор, др Рајсер.
ЖИВОТА: Бог ће га свети знати ко му је то? А шта пише?
НИКОЛИЋ (прочита прво у себи, а затим гласно): „ На путу за Атину пролазим кроз Београд првим наредним симплоном. Са задовољством примам ваш позив и задржаћу се дан - два да упознам вашу престоницу.“
ЖИВОТА: Шта ће му тај, да га пита човек, и што га је звао? (Мари) Иди, бога ти, пробуди га, нека одмах дође.
МАРА (оде)
|
|