Dr (komedija u četiri čina)/2
II
ŽIVOTA I MARICA
ŽIVOTA (gunđajući sa naplaćenim računom u ruci, odlazi levim vratima): Marice! Marice!
MARICA (dolazi malo zatim): Molim!
ŽIVOTA: Je li kod kuće Milorad?
MARICA: Gospodin sin još spava.
ŽIVOTA: Spava? (gleda u sat) Četvrt do jedanaest.
MARICA: Gospodin sin je noćas vrlo dockan došao kući.
ŽIVOTA: Tako? E, idi Marice, probudi gospodina sina, reci mu: zove ga gospodin otac.
MARICA: Ja ne smem gospodine. Mladi gospodin ima običaj kada ga budim da me gađa cipelama, svećnjacima, pikslom, papučama i svim što mu dođe do ruku.
ŽIVOTA: Je li? Vrlo lep običaj. Dobro, onda reci gospođi neka dođe.
MARICA: Molim! (Ode.)
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branislav Nušić, umro 1938, pre 86 godina.
|
[[Kategorija:
IV
NIKOLIĆ, PREĐAŠNjI
NIKOLIĆ (dolazi spolja): Izvinite, jedan telegram.
ŽIVOTA: Odakle?
NIKOLIĆ: Iz inostranstva.
ŽIVOTA: Čega se tiče?
NIKOLIĆ: Nisam ga otvarao, nije adresiran na našu firmu; adresa je vašeg gospodina sina.
ŽIVOTA: Njegova adresa? (Mari) Videćeš, to će biti neki telegrafski račun. (Nikoliću) Otvorite, ako je njegova adresa.
MARA: Da se ne ljuti dete?
ŽIVOTA: Šta ima da se ljuti kad ću izvesno ja platiti račun? (Nikoliću) Otvorite, molim vas!
NIKOLIĆ (otvara i zagleda): Telegram je iz Švajcarske, iz Frajburga.
ŽIVOTA: Iz Frajburga? Ko je potpisan?
NIKOLIĆ: Profesor, dr Rajser.
ŽIVOTA: Bog će ga sveti znati ko mu je to? A šta piše?
NIKOLIĆ (pročita prvo u sebi, a zatim glasno): „ Na putu za Atinu prolazim kroz Beograd prvim narednim simplonom. Sa zadovoljstvom primam vaš poziv i zadržaću se dan - dva da upoznam vašu prestonicu.“
ŽIVOTA: Šta će mu taj, da ga pita čovek, i što ga je zvao? (Mari) Idi, boga ti, probudi ga, neka odmah dođe.
MARA (ode)
|
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branislav Nušić, umro 1938, pre 86 godina.
|