Домовина у сабору/2

←Први призор

Домовина у сабору Писац: Јован Суботић ДРУГИ ПРИЗОР

Трећи призор→

ДРУГИ ПРИЗОР
Украшена велика саборска дворана.
У дубљини престол.

ГОВОРНИК:
Драга браћо, свијетла господо!
Круна наша у сабор нас сазва,
Да о добру земље вијећамо:
Закун’мо се Богом истинијем,
Да ћемо се сваке одрећи страсти,
И на своју заборавит корист,
Пак да ћемо само за оним ићи,
Што ће бити најбоље за земљу.
И што ће нам образ осветлати
Пред свијетом, који данас живи.
И који ће по нама живљети,
Да се тако достојним кажемо
Прослављених наших прадедова,
И унуком спомен оставимо,
Којим ће се моћи поносити!
СВИ:
То хоћемо, и нек Бог нас чује!
(Сад сабор сав, који је прије седио, прене и сви устану.)
2. ГОВОРНИК:
Чудна језа срдце ми пробија
Као да се приближују дуси.
(У дворани јача светлост сијну.)
3. ГОВОРНИК:
Разсипа се светлост по дворани,
Ко да зрак се надземни разлева.
1. ГОВОРННК (уздигнутим гласом):
У висину дух ми се уздиже
Као да га виша сила носи!

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Суботић, умро 1886, пре 138 година.