Док слушам како

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Quan lo rius...
Quan lo rius de la fontana
s'esclarzis, si cum far sol,
e par la flors aiglentina,
e'l rossinholetz el ram
volf e refranh ez aplana
son dous chantar e l'afina,
dreitz es qu'ieu lo mieu refranha.
Amors de terra lonhdana,
Per vos totz lo cors mi dol;
e no'n puesc trobar mezina
si non au vostre reclam
ab atraich d'amor doussana
dinz vergier o sotz cortina
ab dezirada compahna.
Pus totz jorns m'en falh aizina,
no'm meravilh s'ieu n'aflam,
quar anc genser crestiana
non fo, ni Dieus non la vol,
juzeva ni sarrazina;
ben es selh pagutz de mana,
qui ren de s'amor ren guazanha!
De dezir mos cors no fina
vas selha res qu'ieu pus am;
e cre que volers m'enguana
si cobezeza la'm tol;
que pus es ponhens qu'espina
la dolors que ab joi sana,
don ja non vuelh qu'om m'en planha.
Senes breu de parguamina
tramet lo vers, que chantam
en plana lengua romana,
a'N'Hugo Bru per Filhol.
bo'm sap quar gens peitavina
de Berri e de Guiana
s'esgau per lui e Bretanha.
Док слушам како...
Док слушам како фонтана
чисту песму шири свуд
и док рујна ружа цвета
и док славуј нежни пој
скривен испод младих грана
у пролеће срећно сплета
тад и ја сам пун певања.
Љубави из даљњих страна
бол притиска моју груд;
знам да неће проћи сета
и бескрајни немир мој
и ниједна, знам, драгана
неће за мене бити света
буде л' моја верност мања.
Пошто ми је моћ отета
не чуди ме патњи рој
јер никоме није знана,
Бог донесе такав суд,
лепша дјева с овог света;
а божанска пада мана
на оног ког она сања!
Она је мог духа мета
и ја вечно хрлим њој;
нека умрем оног дана
као осетим слепу жуд;
к'о трн оштра патња клета
слашћу, биће сва свладана
не жал'те ме због јадања.
Нека ова песма лета
ка далекој земљи тој
једноставно испевана
да је људи чују свуд;
и Бери пун часна света
и Гијена расцветана
сав Поату и Бретања.