- Quan lo rius...
- Quan lo rius de la fontana
- s'esclarzis, si cum far sol,
- e par la flors aiglentina,
- e'l rossinholetz el ram
- volf e refranh ez aplana
- son dous chantar e l'afina,
- dreitz es qu'ieu lo mieu refranha.
- Amors de terra lonhdana,
- Per vos totz lo cors mi dol;
- e no'n puesc trobar mezina
- si non au vostre reclam
- ab atraich d'amor doussana
- dinz vergier o sotz cortina
- ab dezirada compahna.
- Pus totz jorns m'en falh aizina,
- no'm meravilh s'ieu n'aflam,
- quar anc genser crestiana
- non fo, ni Dieus non la vol,
- juzeva ni sarrazina;
- ben es selh pagutz de mana,
- qui ren de s'amor ren guazanha!
- De dezir mos cors no fina
- vas selha res qu'ieu pus am;
- e cre que volers m'enguana
- si cobezeza la'm tol;
- que pus es ponhens qu'espina
- la dolors que ab joi sana,
- don ja non vuelh qu'om m'en planha.
- Senes breu de parguamina
- tramet lo vers, que chantam
- en plana lengua romana,
- a'N'Hugo Bru per Filhol.
- bo'm sap quar gens peitavina
- de Berri e de Guiana
- s'esgau per lui e Bretanha.
|
- Dok slušam kako...
- Dok slušam kako fontana
- čistu pesmu širi svud
- i dok rujna ruža cveta
- i dok slavuj nežni poj
- skriven ispod mladih grana
- u proleće srećno spleta
- tad i ja sam pun pevanja.
- Ljubavi iz daljnjih strana
- bol pritiska moju grud;
- znam da neće proći seta
- i beskrajni nemir moj
- i nijedna, znam, dragana
- neće za mene biti sveta
- bude l' moja vernost manja.
- Pošto mi je moć oteta
- ne čudi me patnji roj
- jer nikome nije znana,
- Bog donese takav sud,
- lepša djeva s ovog sveta;
- a božanska pada mana
- na onog kog ona sanja!
- Ona je mog duha meta
- i ja večno hrlim njoj;
- neka umrem onog dana
- kao osetim slepu žud;
- k'o trn oštra patnja kleta
- slašću, biće sva svladana
- ne žal'te me zbog jadanja.
- Neka ova pesma leta
- ka dalekoj zemlji toj
- jednostavno ispevana
- da je ljudi čuju svud;
- i Beri pun časna sveta
- i Gijena rascvetana
- sav Poatu i Bretanja.
|
