Dok slušam kako

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Quan lo rius...
Quan lo rius de la fontana
s'esclarzis, si cum far sol,
e par la flors aiglentina,
e'l rossinholetz el ram
volf e refranh ez aplana
son dous chantar e l'afina,
dreitz es qu'ieu lo mieu refranha.
Amors de terra lonhdana,
Per vos totz lo cors mi dol;
e no'n puesc trobar mezina
si non au vostre reclam
ab atraich d'amor doussana
dinz vergier o sotz cortina
ab dezirada compahna.
Pus totz jorns m'en falh aizina,
no'm meravilh s'ieu n'aflam,
quar anc genser crestiana
non fo, ni Dieus non la vol,
juzeva ni sarrazina;
ben es selh pagutz de mana,
qui ren de s'amor ren guazanha!
De dezir mos cors no fina
vas selha res qu'ieu pus am;
e cre que volers m'enguana
si cobezeza la'm tol;
que pus es ponhens qu'espina
la dolors que ab joi sana,
don ja non vuelh qu'om m'en planha.
Senes breu de parguamina
tramet lo vers, que chantam
en plana lengua romana,
a'N'Hugo Bru per Filhol.
bo'm sap quar gens peitavina
de Berri e de Guiana
s'esgau per lui e Bretanha.
Dok slušam kako...
Dok slušam kako fontana
čistu pesmu širi svud
i dok rujna ruža cveta
i dok slavuj nežni poj
skriven ispod mladih grana
u proleće srećno spleta
tad i ja sam pun pevanja.
Ljubavi iz daljnjih strana
bol pritiska moju grud;
znam da neće proći seta
i beskrajni nemir moj
i nijedna, znam, dragana
neće za mene biti sveta
bude l' moja vernost manja.
Pošto mi je moć oteta
ne čudi me patnji roj
jer nikome nije znana,
Bog donese takav sud,
lepša djeva s ovog sveta;
a božanska pada mana
na onog kog ona sanja!
Ona je mog duha meta
i ja večno hrlim njoj;
neka umrem onog dana
kao osetim slepu žud;
k'o trn oštra patnja kleta
slašću, biće sva svladana
ne žal'te me zbog jadanja.
Neka ova pesma leta
ka dalekoj zemlji toj
jednostavno ispevana
da je ljudi čuju svud;
i Beri pun časna sveta
i Gijena rascvetana
sav Poatu i Bretanja.