- Quan lo rius...
- Quan lo rius de la fontana
- s'esclarzis, si cum far sol,
- e par la flors aiglentina,
- e'l rossinholetz el ram
- volf e refranh ez aplana
- son dous chantar e l'afina,
- dreitz es qu'ieu lo mieu refranha.
- Amors de terra lonhdana,
- Per vos totz lo cors mi dol;
- e no'n puesc trobar mezina
- si non au vostre reclam
- ab atraich d'amor doussana
- dinz vergier o sotz cortina
- ab dezirada compahna.
- Pus totz jorns m'en falh aizina,
- no'm meravilh s'ieu n'aflam,
- quar anc genser crestiana
- non fo, ni Dieus non la vol,
- juzeva ni sarrazina;
- ben es selh pagutz de mana,
- qui ren de s'amor ren guazanha!
- De dezir mos cors no fina
- vas selha res qu'ieu pus am;
- e cre que volers m'enguana
- si cobezeza la'm tol;
- que pus es ponhens qu'espina
- la dolors que ab joi sana,
- don ja non vuelh qu'om m'en planha.
- Senes breu de parguamina
- tramet lo vers, que chantam
- en plana lengua romana,
- a'N'Hugo Bru per Filhol.
- bo'm sap quar gens peitavina
- de Berri e de Guiana
- s'esgau per lui e Bretanha.
|
- Док слушам како...
- Док слушам како фонтана
- чисту песму шири свуд
- и док рујна ружа цвета
- и док славуј нежни пој
- скривен испод младих грана
- у пролеће срећно сплета
- тад и ја сам пун певања.
- Љубави из даљњих страна
- бол притиска моју груд;
- знам да неће проћи сета
- и бескрајни немир мој
- и ниједна, знам, драгана
- неће за мене бити света
- буде л' моја верност мања.
- Пошто ми је моћ отета
- не чуди ме патњи рој
- јер никоме није знана,
- Бог донесе такав суд,
- лепша дјева с овог света;
- а божанска пада мана
- на оног ког она сања!
- Она је мог духа мета
- и ја вечно хрлим њој;
- нека умрем оног дана
- као осетим слепу жуд;
- к'о трн оштра патња клета
- слашћу, биће сва свладана
- не жал'те ме због јадања.
- Нека ова песма лета
- ка далекој земљи тој
- једноставно испевана
- да је људи чују свуд;
- и Бери пун часна света
- и Гијена расцветана
- сав Поату и Бретања.
|
