Груда снега поврх планине
| Груда снега поврх планине Писац: Јован Грчић Миленко |
Заостала груда снега
По врх планине,
Па пркоси врелом сунцу
С плаве даљине...
То гледало пастир-момче,
Чило, млађано,
Па зборило ’вако тужно,
’Вако јађано:
»Оно није груда снега
По врх планине,
Што пркоси врелом сунцу
Сплаве даљине:
Већ марама снежно-бела
Моје Дадице,
Што јој с крила ветар одне
Јуче крадице!
У њојзи је бурма мала
Чисто злаћена,
На пијаци звучним сребром
Скупо плаћена!
Злобни ветре, не шали се
С бурмом злаћеном,
На пијаци звучним сребром
Скупо плаћеног —
Не шали се, већ је снеси
Опет крадице:
Да не плаче срце мало
Моје Дадице!«
У Бечу, на Митров-дан 1869.
Извор[уреди]
Јован Грчић Миленко: Целокупна дела, Библиотека српских писаца, Народна просвета, стр 88-89
|