Груда снега поврх планине

Груда снега поврх планине Писац: Јован Грчић Миленко

Заостала груда снега
По врх планине,
Па пркоси врелом сунцу
С плаве даљине...
То гледало пастир-момче,
Чило, млађано,
Па зборило ’вако тужно,
’Вако јађано:
»Оно није груда снега
По врх планине,
Што пркоси врелом сунцу
Сплаве даљине:
Већ марама снежно-бела
Моје Дадице,
Што јој с крила ветар одне
Јуче крадице!
У њојзи је бурма мала
Чисто злаћена,
На пијаци звучним сребром
Скупо плаћена!
Злобни ветре, не шали се
С бурмом злаћеном,
На пијаци звучним сребром
Скупо плаћеног —
Не шали се, већ је снеси
Опет крадице:
Да не плаче срце мало
Моје Дадице!«

У Бечу, на Митров-дан 1869.

Извор

Јован Грчић Миленко: Целокупна дела, Библиотека српских писаца, Народна просвета, стр 88-89

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Грчић Миленко, умро 1875, пре 148 година.