Gruda snega povrh planine

Gruda snega povrh planine Pisac: Jovan Grčić Milenko

Zaostala gruda snega
Po vrh planine,
Pa prkosi vrelom suncu
S plave daljine...
To gledalo pastir-momče,
Čilo, mlađano,
Pa zborilo ’vako tužno,
’Vako jađano:
»Ono nije gruda snega
Po vrh planine,
Što prkosi vrelom suncu
Splave daljine:
Već marama snežno-bela
Moje Dadice,
Što joj s krila vetar odne
Juče kradice!
U njojzi je burma mala
Čisto zlaćena,
Na pijaci zvučnim srebrom
Skupo plaćena!
Zlobni vetre, ne šali se
S burmom zlaćenom,
Na pijaci zvučnim srebrom
Skupo plaćenog —
Ne šali se, već je snesi
Opet kradice:
Da ne plače srce malo
Moje Dadice!«

U Beču, na Mitrov-dan 1869.

Izvor

Jovan Grčić Milenko: Celokupna dela, Biblioteka srpskih pisaca, Narodna prosveta, str 88-89

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Grčić Milenko, umro 1875, pre 149 godina.